Balašević: Sujeta u DS-u blokira povratak povjerenja

Razgovarao: Ibrahim Sofić

Demokratska stranka (DS) je trebala slušati građane Srbije, svoje glasače i njihove potrebe prije izbora, no do toga nije došlo, kao ni do dolaska u prvi plan mladih, nekompromitiranih ljudi, smatra Jelena Balašević, sada bivša članica ove stranke.

Nekadašnja članica srbijanske Vlade u sjeni i poslanica u Skupštini Srbije napustila je ove sedmice DS za koji, u razgovoru za Al Jazeeru, kaže kako će se teško oporaviti nakon izbornog poraza, iako je ova stranka svojevremeno bila lider opozicije.

• Na Facebooku ste prije nekoliko dana objavili svoje razloge napuštanja DS-a. Kažete kako ste željeli da se rukovodstvo izabere što prije „bez davanja šanse mešetarima i lobistima da se organizuju“. Da li je došlo ipak do njihovog organizovanja, gloženja i kalkulisanja oko izbora lidera?

Moj utisak je da jeste. Navijanje i podržavanje je poželjno jer, ukoliko toga nema, nema ni volje da se budeo deo bilo koje stranke, ali nažalost spletkarenje, zloupotreba tuđih imena i stavljanje u medije raznih polu-istina se otelo kontroli.

• Kako to da niste, u stranci u koju ste veoma mnogo uložili, imali favorita u utrci za lidera?

I to se dešava… Pripadati nekoj organizaciji, posebno stranci, ne znači uvek biti zadovoljan liderom. Ali ova situacija je za mene bila daleko više od toga. Bivši glasači DS su nam zamerali na autizmu i nedovoljnom sluhu za stvarne potrebe.

Trebalo je konsultovati glasače šta očekuju da bi ikad više dali poverenje DS. Članovi se međusobno dugo poznaju, stvaraju se prijateljstva i netrpeljivosti i unutarstranački izbori budu ogledalo toga i samo toga.

• Kako je do toga došlo da u „tamnom vilajetu politike“ budete „neopredjeljeni u rođenoj stranci“?

Dugo već navijam za to da se u prednji plan puste novi, voljni, nekompromitovani ljudi koji znaju da se ponašaju pred glasačima, kamerama, u skupštini. Sve je vodilo tome da se to ni ovaj put neće desiti.

Previše je sujete koja blokira prolaz onima koji bi povratili poverenje.

• Govorite kako su mnogi Vaši poznanici, prijatelji, ljudi koje srećete iznevjereni, poraženi – šta je dovelo do toga, kako kod tih ljudi tako i u cijeloj Srbiji, te koja je uloga DS-a bila u tome?

DS je bila najjača opozicija za vreme protesta. U DS smo gledali kao „njima treba dati šansu, oni znaju, oni će nas izvući“. U DS-u ima ogroman broj stručnih i poštenih ljudi i drago mi je da ih poznajem.

To je i mene držalo dugo u toj organizaciji. No, kao i u svakom kolektivu, a posebno u političkoj stranci na vlasti koja ima pristup budžetima, nađu se oni koji žele tu priču da zloupotrebe. Šteta koju su naneli je koštala sve nas malopre pomenute koji nikada nikom ništa ne bismo uzeli.

DS je najviše razočarala zato što se od nje najviše očekivalo.

• Pišete kako ste „naivno“ ušli u politiku. Kako sada gledate na taj politički vilajet, politički svijet, pa i „rođenu stranku“ i državu Srbiju kada ste izgubili tu naivnost?

Hm… I dalje „naivno“ ako pod tim podrazumevamo da ne želim da posle svega prihvatim da je jedini put do uspeha biti spreman na sve vrste kompromisa i gubitak dostojanstva.

• Na talon, kako kažete, stavili ste mnogo toga, između ostalog i prezime Balašević. Koliko su Balaševići izgubili u ovoj političkoj priči?

Najčešče bi me ljudi pitali „šta tebi to sve treba“, misleći da se u politiku ulazi samo ako ti nešto treba. Tu su naravno najviše mislili na finasijski momenat ili publicitet. Ne treba mi ni jedno ni drugo, ali na aktivnost u društvenom životu ni ne gledam kao na nešto što mi treba, nego nešto što želim.

Neki članovi koji su ćutali na sve pretnje, uvrede i maltretiranja kroz koje sam i ja prolazila, viču već dva dana „vrati mandat“, „ti si tu zbog para“, itd… Nisam. Ja sam tu zato što i dalje verujem da mogu da napravim promenu. Makar najmanju.

Dakle… Balaševići nisu ništa izgubili, jer nisu ništa ni očekivali da dobiju. I ako se nikad više niko od nas ni kroz šalu ne bude bavio politikom, sasvim sam sigurna da ostajemo to što jesmo.

• Nagovorili ste nedavno Vašeg oca, Đorđa Balaševića, da javno podrži DS, stranku koju ste sada napustili. Kajete li se što ste ga nagovorili na taj potez i kako on reaguje sada na sva politička dešavanja oko Vas?

Ne. Ne kajemo se ni on ni ja. Godinama je ćutao ubeđen da nikad više neće davati podršku nijednoj političkoj opciji. Bar ne na onaj način na koji je to radio onda kada su se dešavale velike promene u koje je iskreno verovao.

U filmu Kao rani mraz postoji rečenica: Razočaranje je kao velike boginje – ako ga ne doživiš u mladosti pod stare dane, može da te ubije. Takvo ogromno razočaranje u demokratske opcije je doživeo. Moja priča da tu postoji zaista puno ljudi koji su ispravni ohrabrila ga je da da podršku.

No, kako i sam kaže, on je to uradio zbog svoje Bebe i pozvao i ostale da to urade zbog svojih beba. Prvi je rekao da ne treba da vraćam mandat. I ne samo on… Najveći problem mnogih stranaka ogleda se u rečenici: mandat pripada stranci. Ne. On pripada biračima. U tome se ogleda sav autizam koji se trenutno oseća i u DS.

• Da li su sva dešavanja u i oko DS-a, u konačnici, poraz onih ljudi koji su istinski željeli promjene u Srbiji ili onih mešetara, lobista sa početka priče? Koja strana od ove dvije će pobijediti u DS, ako preživi dane pred sobom?

Videćemo. Moja želja da izađem je upravo zato što ne verujem da će biti bolje, ali pompezno se najavljuje rast i oporavak stranke, tako da sasvim je moguće i to. Nazvali su me „pacovom“ prvi oni, što samo govori o tome da oni DS vide kao brod koji tone. Ja ne vidim tako. Moji razlozi su drugačiji.

Izvor: Al Jazeera