Hamlet ne pristaje na oružje i laž

Piše: Nataša Gvozdenović

Prva premijera u Jugoslovenskom damskom pozorištu je Hamlet. U godini velikog Šekspirovog jubileja, Aleksandar Popovski postavlja najčuveniji Šekspirov komad sa Nebojšom Glogovcem kao Hamletom uz izvrsnu glumačku ekipu – Jasnu Đuričić kao kraljicu Gertrudu, Nikolu Rakočevića kao kralja Klaudija, Vlastu Velisavljevića koji igra duh Hamletovog oca…  Adaptaciju komada uradio je Goran Stefanovski, a izvrsnu muziku Kiril Džajkovski.

Kao sjajni sastojci za izvrstan recept – pozorišna alhemija – i dobili smo modernu i uzbudljivu predstavu koja uznemiruje i pokreće, koju je Aleksandar Popovski postavio s posebnom nežnošću prema Glumcu i Pozorištu.

Nosim u sebi sličan problem koji nosi Hamlet, govori reditelj u tekstu, koji stoji u programskoj knjižici. Nešto osećam, video sam Duha, znam da je učinjena nepravda. Jer svet današnjice ovakav kakav je, počiva na nepravdi…..I Hamletova najveća bol je nepravda. Ono što i mene muči, to je neefikasnost, Hamlet ne deluje. … O tome razmišljam: da li sam sposoban da kaznim nepravdu? Da li sam sposoban da, kad znam, delujem?

Prva premijera u sezoni uvek nosi u sebi veliku gužvu i jednu posebnu čar na toj međi na kojoj se završava leto, a jesen ne počinje i zahvalni smo što su noći još uvek tople, a premijere nas svečano uvode u sezonu koja počinje. Odmah po završetku predstave razgovaram sa rediteljem u velikoj vrevi, ali nas ona ne remeti da se dobro razumemo.

Foto: Nenad Petrović

Krećem se dalje kroz vrevu i dolazim do Vlaste Velisavljevića, koji maestralno i dirljivo, zaista u slavu teatra otvara i zatvara predstavu. On  me prvo  pita za koga ćemo snimiti razgovor, za Al Jazeeru, kažem mu. “Sjajno”, odgovora mi, “jako mi je drago što će biti na Al jazeeri. Zaista. A vi naravno ne znate zašto?”. Ne znam, kažem mu. “Pa, zbog glavnog – zbog Gorana Milića. Mnogo ga volim. Bio je gost na mojoj svadbi, znate. I pratim redovno njihov program, a vi me u svakom slučaju možete pitati šta bilo”. I tu, uz osmeh, počinjemo priču.

• Vi otvarate i zatvarate predstavu…

– A to sam radio i kod Dimitrija Jovanovića, a i kod Dejana Mijača u Višnjiku, ostajem sam na sceni. Popovski je isto to učinio,upotrebio me je, da tako kažem, da završim komad.

Ovo je jedan savremeni Hamlet i ja sam bio, pravo da vam kažem, veoma skeptičan, naučio sam na jednu varijantu, a ovde je sve ispreturano – komad otvaram govorom koji Hamlet govori glumcima – to me iznenadilo, ali reditelj Popovski je vrlo dobro znao šta radi i zato komad dobro funkcioniše.

• Šekspir kao veliki učitelj…

– Uostalom mene je Šekspir naučio  da moram puno da radim, ja sam inače vredan radnik, ali on me je naučio da moram pošteno da radim ovaj posao. I smatram da smo takvu predstavu i napravili – poštenu.

Dramaturg Goran Stefanovski koji je radio adaptaciju dela u Beleškama o pristupu piše: ŠTA (radnja struktura) Live, die, repeat… Ludilo princa Hamleta, nije samo privatno pitanje, radi se o ludilu cele države… Nije prvi put da se to Hamletu događa. To se njemu desilo više puta i ranije. A po svemu sudeći i dešavaće mu se. Stalno vraćanje istog. Živi, umri, ponovi.

Sigurna sam da tu leži jedan od ključeva predstave, jer Hamlet, kroz sva doba, u kojem god kontekstu da se igra, kada stane na scenu svojom pričom i gorljivošću ludila, neodoljivo privuče publiku. I, paradoksalno, Hamlet – koji ne deluje – povuče čoveka da deluje.

Izvor: Al Jazeera