RS: Gubitak naftnog sektora 450 miliona eura

Piše: Nađa Diklić

Od privatizacije naftnog sektora bh. entiteta Republika Srpska 2007. godine nagađa se koliko će ruski kupci ostati u Bosni i Hercegovini, odnosno u RS-u. Iako im je Vlada ovog entiteta omogućila sve povlastice – od toga da ne plaćaju komunalnu naknadu opštini Brod, do toga da i poreze ovom entitetu mogu plaćati na “odgođeno” – izgleda da to nije bilo dovoljno ruskom kupcu Njeftegazinkoru da posluje barem s “pozitivnom nulom”.

Iako je entitetska Vlada platila gubitke naftnog sektora prije ulaska ruskog kupca u preduzeće skoro 200 miliona konvertabilnih maraka (oko 100 miliona eura) iz entitetskog budžeta, nakon samo par godina na gubitku su krajem 2014. godine, prema revizorskom izvještaju, bili 850 miliona KM (oko 420 miliona eura).

Izvještaj revizije za prošlu godinu se čeka, ali je zato u javnost izašao revizorski izvještaj poslovanja Rafinerije ulja u Brodu, koja je u gubitku 55 miliona KM (oko 27 miliona eura). Ukupni gubici su 900 miliona KM (oko 450 miliona eura), a prema procjenama ekonomskih analitičara iz RS-a, samo je pitanje dana kada će ruski kupci staviti ključ u bravu na oba preduzeća, zadržavajući samo Optima grupu, koja ima benzinske pumpe naslijeđene od bivšeg Krajina petrola te koja izvlači prihode iz prethodna dva preduzeća.

Umjesto ulaganja, pozajmica s kamatom

Njeftegazinkor odavno je počeo s prodajom imovine ova dva preduzeća. Tako su se “na dobošu” našle nekretnine milionske vrijednosti Nestro Petrola i Rafinerije ulja Modriča koje se nalaze u RS-u, Srbiji i Crnoj Gori. Ruski investitori u naftnu industriju RS-a traže kupce za prodaju svih nekretnina, od poslovnih zgrada i hala, do hotela, kancelarija, stanova i kuća koje su u vlasništvu privatizovanog lanca benzinskih pumpi.

Ukupna početna cijena ponuđenih nekretnina veća je od sedam miliona KM (oko 3,5 miliona eura), ali Nestro traži kupce i za 19 poslovnih zgrada, kancelarija, odmarališta i stanova. U posljednjem izvještaju o poslovanju Rafinerije nafte, početkom 2015. godine revizorska kuća Deloitte sačinila je izvještaj.

“Akumulirani gubici Rafinerije nafte Brod veći su od 260 miliona eura, dok su dugoročne obaveze 310 miliona eura, što je tri puta više od imovine preduzeća”, navodi se u revizorskom izvještaju Rafinerije za 2014. godinu, koju je uradio Deloitte.

Revizor je iskazao sumnje u transferne cijene s povezanim pravnim licima, kojima rafinerija duguje skoro 300 miliona eura.

Ruski kupac, koji je bio ugovorom o kupoprodaji naftnog sektora RS-a, oslobođen i od plaćanja poreza enitetskoj Poreskoj upravi te dadžbina opštini Brod, novac koji je ulagao u brodsku rafineriju predstavljao je kao kredit ili kratkoročnu pozajmicu koja je imala kamatnu stopu od 12 do 14 posto.

To praktično znači da preduzeće iz Rusije nije ulagalo u rafineriju i naftni sektor, već pozajmljivalo novac također svom preduzeću u Bosni i Hercegovini, po visokim kamatnim stopama. Ako je dolazilo do kašnjenja vraćanja duga, postojala je klauzula o penalima na dnevnom nivou, koji su samo povećavali dug naftnog sektora RS-a matičnom preduzeću u Rusiji.

Neizvjestan opstanak

Revizori Deloitta utvrdili su da je “neizvjestan opstanak Rafinerije nafte Brod”, jer je u prošloj godini rafinerija imala gubitke od 13 miliona eura, dok su kratkoročne obaveze Rafinerije veće od obrtne imovine za skoro 20 miliona eura.

Ekonomski analitičari su od prvog dana privatizacije sumnjali i u ruskog partnera, koji je u momentu privatizacije bio rangiran na ruskoj ljestvici naftnog sektora na 187. mjestu. Doduše, povjerenja nije bilo ni u entitetsku Vladu, koja je pristala “očistiti” dugove, prije prodaje.

Sada je sličnu sudbinu zadesila Rafinerija ulja u Brodu. Prema revizorskom izvještaju revizorske kuće Deloitte, ovo preduzeće, koje je prije privatizacije radilo sa dobitkom, sada je u gubitku 55 miliona KM (oko 27 miliona eura). Optima grupa postala je ekskluzivni vlasnik žiga i robne marke Rafinerije ulja u Modriči, a uprkos padu prihod od 41 posto, ova firma će se ubuduće baviti isključivo uslužnom preradom za Optima grupu.

Rafinerija nafte sada je u gubitku od 620 miliona KM (oko 310 miliona eura), što je više od gubitaka koje je ovo preduzeće imalo kada je privatizovano.

U kupoprodajnom ugovoru, u koji smo imali uvid, nigdje nema klauzule kojom bi se kupac obavezao na takozvano pretežno obavljanje djelatnosti, odnosno kojim bi se prodavac, u ovom slučaju Vlada RS-a, zaštitila od toga da kupac ode nakon izvjesnog vremena koje bi proveo radeći na preradi nafte koja se isporučuje.

U slučaju privatizacije banjalučke Vitaminke, klauzula o pretežnom obavljanju djelatnosti je 50 godina. To znači da je kupac obavezan da radi isto što je radilo preduzeće prije privatizacije još pola vijeka, pa ga tek tada može prodati, napustiti, eventualno srušiti, ako nije profitabilno.

U slučaju naftnog sektora RS-a toga nema. Ruski kupac može otići onda kada poželi, bez ikakve odgovornosti.

Već viđen scenario

Ako sada Rusi odustanu od brodske Rafinerije – njima ništa, a poreskim obveznicima, građanima RS-a, ostaju dugovi. Isti scenario kao u slučaju Birča, gdje su litvanski kupci ostavili za sobom 700 miliona KM (oko 350 miliona eura) duga za ovo preduzeće.

Već se smanjuje broj radnika u Rafineriji, što očekuje i Rafineriju ulja iz Modriče, koja je, također, u gubicima od 55 miliona KM (oko 27 miliona eura). U gubicima je i novoosnovano preduzeće Optima grupa (nastalo od bivšeg Petrola), koje se bavi prodajom nafte i naftnih derivata. Ono u suštini kontroliše sva preduzeća koja se naslanjaju na Rafineriju nafte, Rafineriju ulja i bivše preduzeće Petrol, a koja je sada dužna 850 miliona KM (oko 420 miliona eura), iako je za posljednih pet godina imala prihode od 5,9 milijardi KM (oko tri miliona eura). Tih 850 miliona KM može se smatrati i zajedničkim dugom sva tri preduzeća.

Za sada se o gašenju ova tri preduzeća i povlačenju investitora samo spekuliše. Damir Miljević, ekonomski analitičar iz Banje Luke, vjeruje da će naftni sektor biti gora finansijska katastrofa od Birča.

“Ma, ruski kupac, ako je i ruski, jer mi nikada nismo dobili na uvid vlasničku strukturu Njeftegazinkora, može se u danu spakovati i otići… Taj scenario smo već vidjeli u Birču, gdje je građanima RS-a ostalo da plate 700 miliona KM [350 miliona eura]. Profit je izvučen i prebačen u Litvaniju, ili na neko drugo mjesto, dugovi su ostali nama. Ne vidim što se isto ne bi ponovilo”, ističe Miljević.

Birač je “propao” u par dana. Koliko je litvanskim vlasnicima trebalo da spakuju kofere, a na sve navedeno, još su oni tužili entitet RS i na bijeljinskom Okružnom sudu je presuđeno da im se mora isplatiti još 100 miliona KM (oko 50 miliona eura). Naravno, onda je entitet najavio tužbu protiv njih, a cijela priča se pretvorila u svađu pozicije i opozicije i sumnje da pravosuđe ne radi svoj posao.

Aleksa Milojević, direktor Ekonomskog instituta iz Bijeljine, tvrdi da je krah ova dva preduzeća vrlo blizu.

“Ono što pouzdano znam jeste da su vlasti RS-a napravili takav sistem u kojem se organizovani kriminal i korupcija, krađa ne kažnjava. To smo vidjeli u slučaju Birač, Bobar banka, Balkan investment banka, Mitala. Naše pravosuđe samo nije u stanju da se izbori sa tim. Vjerujem i čujem od radnika da će oba preduzeća, Rafinerija u Brodu i Rafinerija u Modriči, biti ugašena, a ovo je veća šteta od Birča koju će platiti građani RS-a”, istakao je Milojević.

Tržišna ekonomija je jasna – ako su gubici koje su utvrdile revizorske kuće, prodavac bi logično trebao dići ruke od posla koji ne donosi dobit, već gubitke. Počelo je s rasprodajom imovine. Više nije samo priča da će ruski investitori napustiti RS i naftni sektor. Sada je samo pitanje – kada?

Izvor: Al Jazeera