Stopira li GMO Srbiju na putu ka EU

Genetski inženjering, kao rijetko koje područje, izaziva mnoge nedoumice (Al Jazeera)

Delo je izbilo na videlo. Pre ulaska u Evropsku uniju Srbija je obavezna da postane članica Svetske trgovinske organizacije, čije članstvo podrazumeva izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima.

Međutim, Srbija je jedina država u svetu u kojoj su 134 opštine, od postojećih 160, jednoglasno usvojile deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO-a.

Zbog “cost benefita” – narodski rečeno, jeftinije proizvodnje – više od trećine površina u svetu danas je zasejano genetički modifikovanom sojom, najviše u SAD-u, Argentini, Brazilu, Kini. U Evropi se gaji u Rumuniji, sve više u Ukrajini…

Logično, nameće se pitanje: zašto GMO smetaju Srbiji kad ih drugi prihvataju?

Restriktivno nije sigurno

Jedni brane, drugi napadaju GMO. Najveći problem jest manjak informacija i mnoštvo zabluda.

Genetski inženjering, kao retko koja oblast, izaziva mnoge nedoumice. Počev od onih moralnih do naučnih, koje tvrde da je sve u vezi sa genima najmanje istraženo i da se ne može sa sigurnošću znati hoće li u budućnosti dovesti do nepredviđenih posledica (mutacija, alergija).

Međutim, zagovornici GMO-a navode da se njihovom komercijalizacijom rešava problem gladi u svetu. Ukrštanjima gena nastaju vrste otporne na bolesti, korov, štetočine, sušu, mrazeve i vrste zemljišta.

Protivnici primene GMO-a naglašavaju da je svetski problem gladi u distribuciji hrane, a ne u količini. Hrana se širom dunjaluka proizvodi i više nego dovoljno, ali nije svuda jednako raspoređena. Zapad baca hranu, dovoljnu da prehrani “gladne zemlje”.

Kao i uvek, treba gledati interesne strane. Što bi rekli Latini, cui bono, tj. “ko je na dobitku”. GMO-hrana nije dovoljno ispitana, bolja je jedino za firme koje proizvode seme, dok konzumentima može biti lošija zbog nepredviđenih nuspojava. Mnogi naučnici podržavaju ovaj i slične projekte samo da i dalje dobijaju novac za svoja istraživanja.

Dakle, nikako ne treba smetnuti s uma da genetički biolozi imaju novčani interes da podržavaju GMO, za razliku od poljoprivrednika, kojima je, navodno, svejedno – da li seje ovo ili ono seme; ne može da ga ostavi bez posla niti može da ga obogati.

Zato se nacrt izmena ranijeg, saveznog zakona usklađuje s najnovijim propisima EU-a posle javne rasprave na kojoj je dobio pozitivno mišljenje stručne javnosti. I nacrt i stari zakon omogućavali su dobijanje dozvole za komercijalno gajenje GMO-a, s tim da nijedna dozvola nije izdata. Tako je na snazi propis koji je restriktivan, ali ne i bezbedan.

“Nedorečen propis dozvoljava kontaminaciju genetski modifikovanim materijalom od 0,9 odsto, što ‘liči’ na evropske propise, ali nema, kao u EU, dodatnih odredbi, koje kažu da ta kontaminacija mora biti nenamerna i tehnološki neizbežna, odobrenim GMO-ima ili onim GMO-ima koji ima pozitivnu procenu rizika”, tvrdi dr Aleksej Tarasjev, viši naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, ekspert UN-a za biološku sigurnost, uz napomenu da je sadašnji zakon u suprotnosti i s evropskim propisima i s pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

Primera radi, prilikom uvoza po sada važećim propisima u pošiljci mogu da se nađu i bilo koji živi genetički modifikovani organizmi u količini od 0,9 odsto, pa i manjoj, ali sasvim dovoljnoj da se rašire.

Pravo na izbor

I šta sad, da li se to nešto “iza brda valja” ili ne? Da li su i zašto genetski modifikovani organizmi toliki bauk i postoji li razlog uvođenja GMO-a koji bi bio od koristi zajedničkoj ekonomiji u vreme kad se svet okreće organskoj proizvodnji hrane?

Pre odgovora na glavne ekonomsko-političke dileme treba znati da se tehnologija poljoprivredne proizvodnje u Evropi razlikuje od američke.

“Kod nas je tzv. rotacija useva uobičajena agrotehnička mera, što u Americi nije slučaj. Oni imaju problema s plamencem, dijabrotikom, zlaticom, pa im je i transgeno seme potrebno, dok nama nije”, objasnio je dr Goran Bekava na interdisciplinarnom naučnom skupu “Perspektive razvoja sela u Srbiji”. Po njemu, GMO ne bi trebalo ograničavati, jer obezbeđuje “kopču” s razvijenim svetom.

To, donekle, vraća optimizam. Međutim, u demokratskoj Srbiji milioni imaju pravo da govore kako vlast misli. Takav odnos doprineo je da se kroz naučne i stručne referate iskristališu zaključci, koji se upućuju nadležnim državnim organima i predočavaju široj društvenoj javnosti u obliku doziranih zabluda, kojima je, kao i svakim zaslugama, istekao garantni rok.

Pored garancije, ponekad i istina zastareva. U situaciji kad većina na Balkanu nalazi ono što je u evropskom trendu opozicioni krugovi upozoravaju da postoji mogućnost da se ono što imamo izgubi u tradicionalnom zamešateljstvu “pristupamo problemu s pogrešne strane”, razjašnjava dr Jegor Miladinović, viši naučni saradnik, selekcionar i rukovodilac Odeljenja za soju u Institutu za ratarstvo i povrtlarstvo.

Pre svega, evropski principi nameću pravo na izbor. U bogatim evropskim zemljama, za razliku od balkanskog iskustva, potrošači su spremni da plate višu cenu kvalitetnijeg proizvoda. Na primer, kečap od nemodifikovanog paradajza, čokolada s lecitinom od nemodifikovane soje posebno su markirani i manje koštaju od imenjaka bez GMO-a.

U Belgiji i Švajcarskoj neće da rizikuju da li modifikacija ima ili nema štetnih posledica. Neće da razmišljaju jer im se može. Izbegavaju konačne ocene o genetički modifikovanim ratarskim kulturama, njihovoj štetnosti ili koristi, jer to ionako niko ne zna, već je prava tema kojom kulturom može da se ostvari veća zarada.

Podsećanjem da na Balkanu agrar ima vekovnu tradiciju i minimalne šanse za prosperitetom u proizvodnji informatičkih tehnologija, biotehnologije, nanotehnologije, mobilnih telefona ili kompjutera.

GMO: Izum bogatih, hrana za siromašne

Favorizujući instant rezultate, zagovornici definišu GMO kao izum bogatih i hrana za siromašne.

Ali Evropa nije Afrika. Problem je, međutim, što se o štetnosti GMO proizvoda i dalje samo formalno razmenjuju argumenti “za” i “protiv”, dok ga nadležni za zdravstvo mudro zaobilaze. Srpsko zakonodavstvo lišava domaće potrošače prava na izbor da li hoće ili neće u ishrani da koriste GMO proizvode, bez obzira na to da li su oni štetni po zdravlje ili ne – suprotno imperativu Zapada.

Ako ništa drugo, u evropskim zemljama GMO proizvodi jeftiniji su i pristupačniji siromašnima, ali su i obeleženi. Na stranu to što je soja otkupljena pod istim uslovima kao da je nemodifikovana, mada je proizvedena s manje ulaganja. Prema tome, nepoštovanje zakona, ako je po ovom slučaju suditi, izgleda isplativo.

Dakle, GMO je već ušao u Srbiju, ali će Vlada i Skupština morati da liberalizuju propise. Apsolutna zabrana genetički modifikovane hrane, objektivno, nikad nije poštovana, što može, a ne mora da olakša otvaranje Poglavlja 27 i 30. Diskusije mogu da dobiju krivične implikacije, bez obzira na to što neke istorijski niske grane imaju duboke korene. Takva žeđ ne pije vodu.

U toku su politička ubeđivanja da Srbija ima dovoljno potencijala da proizvede organsku hranu i ne mora da popušta pred pritiskom Svetske trgovinske organizacije i Amerike ni da uvozi njihovu genetički modifikovanu hranu, naročito soju i kukuruz. U šarolikom i na momente živopisnom prizoru, emocije, optuživanja i poluistine često su glasniji od naučnih argumenata. Nezavisno od toga da li su iz srca ili stomaka protiv genetički modifikovanih organizama u ishrani, većina priznaje racionalne argumente u medicinskoj primeni.

Prirodno je i očekivano da poseban vid demokratije nije privid.

Dveri zatvorile vrata GMO-u

Višegodišnje polemike izašle su iz okvira nutricionizma, ekologije i ekonomije. U instrumentalizovanoj raspravi o GMO-ima sad se presudno određuju političke stranke.

Pokret Dveri, zahvaljujući poslanicima, proglasio je Čačak “gradom bez GMO-a” uprkos upozorenju molekularnih biologa i prvenstveno genetičara, koji su im skrenuli pažnju da je takva deklaracija nonsens, jer se veštački insulin dobija iz genetički modifikovanih životinja – svinja.

Znači li to da u Čačku više neće biti insulina? Suvišan je odgovor, ne samo od dijabetičara.

Famozni genetički modifikovani organizmi postaju sudbinski važna tema o kojoj se raspravlja bez adekvatnog interesa šire javnosti. Uz kontradiktorno suprotstavljene stavove, više je nego očigledno da ovu temu najradije zloupotrebljavaju veoma različite društvene grupe – od Dveri na krajnjoj desnici do antiglobalističkih levičara na drugoj strani političke skale.

Na njihovim amplitudama ne nedostaje energije i vremena, u skladu s evropskom etiketom, iako su u Briselu zatečeni jednoglasnom odlukom o zabrani GMO-a u četiri petine srpskih opština, nezavisno od srodnosti, političke pripadnosti različitih odborničkih grupa i pokreta građana.

Pandorina kutija je otvorena. O sudbini GMO-a odlučiće Brisel.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Potencijalna opasnost od genetski modificiranim organizmima dolazi od hrane bazirane na kulturama soje, kukuruza, pšenice, uljane repice, riže…

Published On 30 Apr 2016
Više iz rubrike TEME
POPULARNO