Novi Sad: Budimo ambiciozni i iskobeljajmo se iz apatije

Razgovarala: Nataša Gvozdenović

U Briselu je, ovog oktobra, Novi Sad proglašen za evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Titula koja otvara mogućnosti, pruža perspektivu, koja je, u najmanju ruku produktivna. Veliki projekat koji može otvoriti nove mogućnosti.

O tome po kom modelu će biti organizovan projekat, kao i koji su izazovi i planovi i šta se postavlja, u ovom trenutku, kao osnovni clij – samo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa predsednikom Organizacionog odbora za kandidaturu Novog Sada za EPK 2021. i predsednikom Upravnog odbora Egzit fondacije, Nemanjom Milenkovićem.

• Novi Sad je dobio titulu Evropska prestonica kulture 2021. godine. Koji su vaši planovi u ovom trenutku?

– To je kao temelj svake kuće. Zadatak je da napravimo kvalitetan temelj koji može da iznese sve ono što planiramo da uradimo, ono što je deo aplikacije. Naravno, tu se pre svega misli na organizaciju koja u narednih pet godina treba da u celosti realizuje projekat Novi Sad 2021. Osnivač će svakako biti Grad i trenutno tražimo formu organizacije: da li će to biti agencija, kancelarija ili nešto treće i mi smo trenutno u potrazi za najboljim modelom kako po našem zakonodavstvu, tako i u skladu sa našim iskustvom i tradicijom. Na osnovu ovog modela će se praviti organizacija i potraživati najbolji personalni izbori.

Predsednik panela nezavisnih eksperata Evropske komisije, Stiv Grin, je rekao da je 2017. nulta godina u kojoj mi saznajemo šta treba da uradimo dalje. To svakako ne znači da posla nema, ima ga u velikoj meri. Predstavnici Plzena, Evropske prestonice kulture za 2015. godinu, su nam rekli da koliko god da gradimo temelje oko organizacije, ne zapostavimo promociju, jer ako se ona ne održava, moraće ponovo da se gradi 2021. godine. Važno je ostati na tom tragu na kom imamo komunikaciju sa najširom javnošću. Temelj organizacije, ljudi koji treba da je sprovedu, prvi projekti koji su vezani za edukaciju i konačno promotivni deo koji se i dalje širi prema najširoj javnosti, naravno uz visoku participativnost kulturnih aktera – to je ono što se dešava i što su planovi u predstojećem periodu.

• Šta se postavlja kao cilj?

– U septembru 2015. godine, nakon što je proces kandidature gotovo zaustavljen, meni kao predstavniku EXIT fondacije poverena je kandidatura Novog Sada i tad smo postavili jedan jedini cilj – da 13. oktobra 2016. Novi Sad postane Evropska prestonica kulture. To je bio naš jedini fokus. Nismo tada razmišljali o 14. oktobru.

Danas nam je cilj da budemo najbolja evropska prestonica kulture. Kako? Organizaciono, kreativno. Mi ne možemo po finansijama, infrastrukturi i nekim drugim parametrima da se merimo sa drugim gradovima, ali kako je to rekao Miša Lukić iz advertising agencije Leo Barnett : „Srpska reč za kreativnost je snalažljivost.“ Takav je teren. Iz te snalažljivosti proizilazi kreativnost. Ovo nije industrijsko doba i mi svakako industrijsko doba moramo preskočiti, mi ga ne možemo nadoknaditi i zatim ući u kreativno doba u kojem će nove tehnologije prosto biti naši saveznici.

Naša odluka je da ciljamo daleko i sanjamo veliko. Naša odluka je da gađamo Mesec, a ako promašimo pogodićemo zvezde i to je npr. iskustvo EXIT festivala. Probajte da se vratite u Novi Sad septembra 1999. godine i da pitate nekog na ulici: Kako vam se čini mogućnost da Novi Sad 2016. ima muzički festival koji je proglašen najboljim u Evropi, a da ujedno bude proglašen za Eprestonicu kulture 2021. godine i Omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine? Verovatno bi vas opsovali što ste ih to pitali. I evo nas. Niko ne može da vam zabrani snove, a mi smo zaboravili da maštamo. Ne govorim o utopizmu, nego o važnosti postavljanja cilja i težnje ka njemu. Treba da se osmelimo i budemo dovoljno drski da sanjamo velike stvari, to je jedini način da se ide ka napretku.

• Kad govorimo o tome na kakvom smo terenu, onda je i dar postaviti problem kao izazov, inače se tone. Zapravo je to zadatak?

– Reakcije na osvajanje titule Evropske prestonice kulture su fantastične kod najšireg kruga ljudi, a sa druge strane zaista smatram da su kritike odlična stvar, jer vi kroz njih napredujete, naravno uz uslov da su kritike dobronamerne, kada su i konstruktivne. Izveštaj panelista posle prve aplikacije koja je predata 2015. godine je bio strog, ali mi smo te kritike shvatili kao smernice. One su bile vrlo konkretne bez paušalnih ocena i na osnovu tih smernica mi smo napravili ciljeve za dalje i to se pokazalo kao dobitna kombinacija.

Titulu ne dobija grad, koji u svakom smislu jeste prestonica kulture, nego grad koji želi da se transformiše. Svestan sam da u ovom gradu ima puno izazova koje nosi vreme koje je iza nas. Prošlost je takva kakva je bila. Da li treba da dignemo ruke? Da kažemo: mi ovo ne zaslužujemo? Budimo ambiciozni, iskobeljajmo se iz apatije, jer to je naš zalog za generacije koje dolaze. A oni će nas pitati šta smo uradili, to je sigurno.

Imamo pet godina pred sobom – sa jedne strane to je malo, sa druge je puno, jer u Srbiji je malo šta tako dugoročno planirano. Ono što mi se čini najvažnijim jeste menjanje svesti građana, to su nam zaista rekli oni koji su imali iskustvo da budu deo gradova evropskih prestonica kulture: ponos i zadovoljstvo građana stvara novu generaciju, koja će delovati dalje.

Kad jednom nešto postane moguće, onda je uvek moguće. Tu su ključni ljudi i njihova transformacija. Grad bi se svakako razvijao, ali ovaj projekat u prvi plan stavlja kulturu, a na osnovu kulture se transformišu i ekonomski i politički aspekti.

Kultura je način života i ona menja sve ostale sfere. Granice su nevažne, zato je taj projekat fantastičan – umetnici iz Norveške ili npr. Islanda imaju slične izazove ili kreativne ideje koje mogu da se implementiraju kod vas. Svet je postao globalno selo, ali svi smo mi individue koje su povezane na ovaj ili onaj način.

• Koje su onda granice našeg identiteta?

– Kada smo poslali naš prvi predlog i prvu aplikaciju rekli su nam: u redu, ali ovo može da bude bilo koji grad. Kada smo poslali koncept Za nove mostove, to je bila druga priča, imali smo kontekst: 11 mostova – osam ispod i tri iznad Dunava – toliko je burna istorija Novog Sada i to ga definiše i kroz istoriju, ali i simbolički – govorimo o Andrićevom povezivanju ljudi i različitih obala, po čemu Novi Sad definitivno jeste prepoznatljiv. Po poslednjem popisu 21 nacionalna zajednica živi u Novom Sadu. Jedan mali grad je u toku 20. veka stigao u Novi Sad. Kulture i ljudi koji su stigli su se manje ili više implementirali u ovaj grad.

Ovo je izazov Novog Sada, a o tome govorimo u momentu kada Evropa ne može da primi izbeglice i ne zna kako da ih integriše. Mi smo taj proces prošli manje ili više dobro, ali smo ga prošli. To je Aleksandar Tišma rekao 1994. godine: „Ja se tuđih ne tuđim“. Čitava jedna nova generacija je primila ravničarski duh, a unela svoju energiju i svi mi zajedno danas gradimo novi identitet Novog Sada.

• Postavljeni su visoki ciljevi, a koja su očekivanja?

– Nedavno sam čuo sjajnu misao: očekivanja su najveći neprijatelj iskustvu. Tu su očekivanja da će titula Evropska prestonice kulture rešiti sve probleme građana Novog Sada. Sigurno neće, jer taj princip iz Šijanovog filma “Il’ 5 il’ nijednu” je poguban. Fokusiraćemo se na ono što stoji u aplikaciji. Rekonstrukcija Petrovaradinskog podgrađa npr. nije u aplikaciji i to iz realnih razloga- nisu rešeni vlasnički odnosi, dok je projekat Youth creative polis, koji će transformisati tzv. Kinesku četvrt u Novom Sadu, centralni deo projekta, jer je to gradsko zemljište i može biti prostor kreativnih industija. To je samo jedan od primera, a ima ih puno. Ako uspemo da ostvarimo ciljeve zacrtane u aplikaciji, sve drugo postaće moguće.

Izvor: Al Jazeera