Bijes Poljakinja

Piše: Natalia Žaba

U Varšavi je jučer demonstriralo više od 30.000 Poljakinja koje su izašle na ulice kako bi se suprotstavile projektu novog zakona koji potpuno zabranjuje abortus u Poljskoj. Podrška stiže iz celog sveta.

Protesti, koji traju od prošlog petka, uzeli su maha. Stotine hiljada ljudi protestuju na kiši u više od 50 gradova Poljske, dok organizatori tvrde da današnji protest podržavaju građani više od 40 zemalja.

#Czarnyponiedzałek, što znači na poljskom “crni ponedeljak”, kako su organizatori nazvali protest, podržali su građani Francuske, Velike Britanije, Islanda, Indije, SAD-a, Nemačke, Rusije, Mađarske, Češke, Slovačke, ali i Gaze i Bosne i Hercegovine.

Kako kaže organizatorka protesta, Marta Lempart iz Vroclava, glavnog grada Donje Šlezije, niko nije očekivao toliko veliki odaziv. Ipak, dešava se tačno to što je želela.

„Poljska je jedna fantastična zemlja nepredvidljivih ljudi. To što poslanici Zakona i Pravde ne poznaju najnoviju istoriju svoje zemlje, dokazuje njihov nedostatak instinkta za opstanak. Izgleda da nisu svesni na koji način se završavaju pokušaji lišenja slobode naroda. Ovu vladu će da uruše žene“, rekla je Lempart.

Bijes žena srušit će sistem

Poljakinje su besne zbog najnovijeg predloga zakona o prekidu trudnoće koji je upravo na razmatranju.

Ukoliko skupštinska većina, koju čine poslanici desničarske stranke Zakon i Pravda, izglasa taj projekat, svaki prekid trudnoće biće krivično gonjen. Kazna za žene koje se odlučuju za abortus, ali i za lekare koji pružaju tu uslugu, biće do pet godina zatvorske kazne.

Inače, zakon o prekidu trudnoće koji je stupio na snagu 1993. godine u Poljskoj spada u jedan od najstrožih u Evropi i svetu. Abortus je dozvoljen u slučaju kad je trudnoća rezultat silovanja, fetus je oštećen i nema šanse da živi van tela majke, ili trudnoća ugrožava život ili zdravlje žene.

Uprkos tome, mnoge žene jako teško ostvaruju svoja prava u toj zemlji. Mnogi lekari pozivaju se na katoličke vrednosti i odbijaju pomoći ženama koje su se našle u teškim životnim okolnostima.

Najpoznatiji slučaj do sad je primer Alicije Tisionc kojoj je odbijen prekid trudnoće iako su lekari procenili da će zbog teškog zdravstvenog stanja, žena izgubiti vid prilikom porođaja. Tisionc nije uspela da se izbori za svoje pravo, rodila je svoje treće dete nakon čega je izgubila vid, kao što je to bilo procenjeno.

Iako je dobila nakon toga tužbu u Strasburgu, u Poljskoj se nije mnogo promenilo na bolje.

Island kao inspiracija

Lempart kaže da inspiraciju za organizaciju #crnogponedeljka, tokom kojeg mnoge žene izlaze na ulice u crnoj odeći, ali i mnoge od njih na znak protesta neće se pojaviti na poslu, dobila je od Gudrun Jonsdottir sa Islanda koja je pre 41 godinu organizovala slični protest.

Tada je 90% Islanđanki odbilo da ode na posao ili radi kućne poslove. Zemlja je doživela kompletnu paralizu, žene su se izborile sa svoja prava, a pet godina nakon protesta prva žena predsednik je izabrana upravo u toj zemlji.

Jonsdottir je podržala Poljakinje, rekavši:

„Poljske sestre, uradite sve što je moguće kako bi promenile situaciju u vašoj zemlji“.

Ona je dodala da ni na Islandu niko nije verovao da je promena moguća. Tek kad su se okupile skoro sve žene i odbile da rade jedan dan, svima je bilo jasno da povratka „na staro više nema“.

Žene su stale uz žene, no sam protest, koji je pokrenuo aktiviste i građane, započeo je pre više od dve nedelje muškarac, Robert Vagner iz Vroclava.

On je organizovao prvo okupljanje u tom gradu kad je čuo da je građanska inicijativa liberalizacije zakona o prekidu trudnoći, predložena u skupštini, odbijena, dok se razmatra predlog kompletne zabrane abortusa.

Tada, kako kaže zbog toga što voli svoju ženu i kćerku, odlučio je da organizuje protest. Očekivao je da će doći par prijatelja i njegove „devojke“, no našao se u apsolutnom čudu sledećeg jutra kad je njegovu inicijativu podelilo više stotina ljudi. Odazvale su se organizacije, ideja se proširila iz Vroclava na Poljsku i svet.

‘Ovaj tramvaj nema više kud’

Lempart kaže da Vagner i dalje aktivno podržava proteste, koji su se u međuvremenu, na inicijativu Marte, proširili na celu Poljsku.

„Osnovna prava žena nisu prva za koja je skupštinska većina u Poljskoj rešila da digne ruku. Ovaj put, stvar se tiče celog društva, takođe i muškaraca“, kaže Lempart i ističe da Robert Vagner, poput mnogih drugih muškaraca i dalje aktivno pomaže u organizaciji.

Ona ističe da protest okuplja ljude raznih sredina i interesovanja, raznih organizacija i privatnih lica.

„Očekujemo da skupštinska većina izbaci iz dnevnog razmatranja ovaj varvarski, skandalozan projekat. Ne da ga menja i mandrlja, nego da ga baci i da se izvini svim Poljakinjama za ovaj pokušaj atentata na njihovo dostojanstvo, ova vlada nema više kud“, rekla je Lempart.

Ona se pozvala na istorijsku rečenicu Henrike Kživonos, tramvajske vozačice, koja je rekavši „Ovaj tramvaj nema više kud“, kako mnogi veruju, započela štrajk Solidarnosti, koji je oborio komunizam u Poljskoj.

Izvor: Al Jazeera