Prava istorija: Kad Mojsije kopira Vučića

Piše: Dragoljub Draža Petrović

“Super je knjiga”, rekao je Baron Minhauzen govoreći o najnovijem štampanom izdanju redakcije srbijanskog satiričnog web portala njuz.net. Tako bar stoji na koricama knjige “Prava istorija sveta”, tamo gde izdavači citiraju izvode iz recenzija, najčešće hvalospeve autorima.

Mada, priznaćete, niko nije lud da mu recenziju piše najveći svetski lažov svih vremena, pokojni Minhauzen. Osim, naravno, tipova iz njuz.neta, popularnih “njuzovaca”, jedne beskrajno duhovite ekipe beogradskih satiričara koja je, pored ostalih, “kriva” i za regionalnu popularnost emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem”, čiji su scenaristi.

Moguće da bi neko u današnjem vremenu verovanja u sve i svašta i poverovao da je Baron Minhauzen za neku knjigu rekao da je “super”. A “njuzovci” su u Srbiji odavno postali ljudi u čije se izmišljene vesti veruje više nego u one prave.

Vjerovanje da je Srbin skočio na ajkulu i ubio je

Njihova priča o pijanom Srbinu koji je ubio ajkulu tako što je skočio sa stene u Crveno more u Šarm el Šeiku svojevremeno je citirana u stotinama ozbiljnih svetskih medija, jer su svi bili ubeđeni da se to zaista dogodilo. Čak je i glavni junak te priče, izmišljeni lik Dragan Stević, proglašen za ličnost godine na nekim australijskim sajtovima.

Jedan ruski portal napravio je i grafiku gde se objašnjava kako je pijani Srbin, mase 80 kilograma, pri slobodnom padu i ubrzanju, približne vrednosti ubrzanja sile zemljine teže 10 metara po sekundi na kvadrat, proizveo silu od 800 njutna pri padu na ajkulu. Rusi su sračunali da je sila od 150 njutna jednaka minimalnoj sili nokautirajućeg udarca, pa su izveli zaključak da je i proizvedenih 800 njutna dovoljno da ubije krvoločnu neman. I sve to na osnovu vesti izmišljene u malom stanu na beogradskoj Paliluli, odakle “dejstvuje” ekipica njuz.neta.

Kada je pre dve nedelje oko hiljadu ljudi došlo na promociju “Prave istorije sveta” u beogradski klub “Mikser haus”, verovatno najposećeniju promociju jedne knjige u Beogradu, to je, opet, bio dokaz da sem izmišljenih vesti i istorija više prija kada je “njuzovci” izmisle ili osavremene.

Istoriju pišu pobednici, ali su “njuzovci” pokazali da mogu da je napišu i neki potpuno atipični likovi – saobraćajni inženjeri, profesori norveškog, novinari, nesvršeni istoričari umetnosti, arhitekte i biciklisti, što su neka od “zanimanja” članova redakcije ovog portala.

Knjiga podseća na film Smešna strana istorije Mel Bruksa, ima tu pomalo i Žitija Brajanovog Monti Pajtona. Osmišljena je kao kolekcija tabloidnih naslovnica medija koji su, šatro, izlazili od nastanka sveta pa do vladavine druga Tita.

Počinje sa biblijskim scenama: “Adam sumnja da ga Eva vara”. Pa onda: “Noje se žali da se putnici na njegovoj barci ponašaju kao stoka”. Sledi naslov: “Pronađena rupa u Hamurabijevom zakonu”. Zatim: “Ekstremisti pokušali da ubiju Muhameda zbog crtanja autoporteta”. Potom: “Luj Petnaesti zaboravio koji je broj”. Onda: “Gandi pasivno napao policajca”. Tu su i naslovi: “Vlast savetovala građanima Hirošime evakuaciju u Nagasaki” i “Perfektni snajperista pogodio Kenedija sa tri lokacije”.

Više istine u satiri nego u vijestima

Satira kojoj bi se verovatno smejao i prosečan Englez, Islanđanin ili Etiopljanin da ova knjiga dobije svoj prevod, ipak, ima svoju specifičnost koju “stranci” ne bi shvatili: “njuzovci” su mnoge vesti iz istorije sveta karikirali u okolnostima aktuelne srpske političke scene. Pa, recimo, sprdajući se sa običajem premijera Srbije Aleksandra Vučića da već četiri godine obećava bolji život za dve, najkasnije tri godine, oni u knjizi imaju vest: “Mojsije obećao Jevrejima da će im biti bolje za dve, najviše dve i po godine”. Zatim, aludirajući na izgradnju “Beograda na vodi”, tu je i informacija: “Počinje izgradnja Atlantide na vodi”.

Nije zaboravljena ni regionalna politika – autori se šale na vukovarski slučaj razbijanja ćiriličnih tabli u tekstu: “Asirci polupali table sa klinastim pismom u Vavilonu”. A tu je i istorija pokojne Jugoslavije kroz naslove “Gavrilo Princip: Ovo je otišlo malo predaleko”, “Proslavu povodom ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca obeležile tuče Srba i Hrvata” i “Tuga i neverica širom zemlje: Drug Tito ipak nije besmrtan”.

Njuz.net je prvi regionalni satirični sajt. Pokrenuo ga je Dejan Nikolić koji je godinama bio fan američkog sajta The Onion (theonion.com) i želeo je da u Srbiji oživi sličan projekat. Posle se pojavilo mnogo identičnih sajtova od Triglava do Đevđelije, poput hrvatskog “news-bara”, ali, čini se, njuz.net je ostao neprevaziđen, možda zato što je postavio temelj takve vrste eksjugoslovenske zezancije.

Postoji teorija da ljudi u ex-YU vole ovaj tip satiričnih sajtova jer u njima ima više istine nego u televizijskim vestima. Stara uzrečica “svemu ovome ćemo se jednoga dana smejati”, kod “njuzovaca” je preobraćena u drugu krajnost: oni misle da je bolje kada se svemu ovome oko nas smejemo odmah, a ne tek jednog dana.

U knjizi “Prava istorija sveta”, naravno, smejaćemo se najviše Mojsiju, Cezaru, Leonidi, Napoleonu, Hipokratu, Tutankamanu, ali ćemo u okolini uvek naći nekog savremenog lika koji na ove istorijske face veoma liči.

Izvor: Al Jazeera