Jabuke razdora između Rusije i Srbije

Piše: Velimir Ilić

Izvoz srpskih jabuka na rusko tržište nije ugrožen niti će biti zabranjen – tako bar tvrde u ministarstvima trgovine i poljoprivrede Vlade Srbije, nakon baražne medijske vatre o navodnoj sumnji inspekcijskih vlasti Rusije da ih srpski trgovci varaju prodajući im prepakovane poljske jabuke kao domaću robu.

Samouverenost resornih zvaničnika Vlade u Beogradu proizišla je iz ovonedeljnog iznuđenog razgovora s ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom, upriličenog u bučnom ehu medijskih priča o sumnjama u Moskvi da Srbija reeksportuje jabuke iz Poljske u Rusiju.

Dok stručnjaci tvrde da međudržavni Sporazum o slobodnoj trgovini, koji Srbiju čini privilegovanom u izvozno-uvoznim poslovima s Rusijom, ovim incidentom – šta god da mu je povod i razlog – nije ugrožen, resorni ministri u udarnim terminima nacionalne televizije objašnjavaju da je sve – pod kontrolom.

Tako i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković tvrdi da izvoz voća i povrća na tržište Rusije nije doveden u pitanje, a navodni reeksport poljskih jabuka u Rusiju naziva “zabunom tehničke prirode koja je u međuvremenu otklonjena”.

U istom kontekstu ministar trgovine Rasim Ljajić, ujedno i vicepremijer, poručuje kako država planira strožu kontrolu izvoza i izvoznih sertifikata, takođe naglašavajući da izvoz srpskih proizvoda, jednako tako voća i povrća, u Rusiju nije ugrožen.

Srbija ima više jabuka nego što izvozi

Predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović tvrdi da ukupna količina proizvedenih jabuka u Srbiji gotovo trostruko pokriva za Ruse spornih 118.000 tona, jer je “prinos 2014. oko 240.000 tona, tako da ima osnova da je izvoz povećan za 118.000 tona jabuka”.

“Moja je procena da samo u Vojvodini bude proizvedeno više od 150.000 tona kvalitetne jabuke”, ističe Keserović za RTV Vojvodine i sugeriše da država, s obzirom na stratešku važnost jabuke kao izvoznog proizvoda, “mora bez rezerve da ispita da li je bilo reeksporta”.

“Država treba da reaguje da ne izgubimo jednu stratešku kulturu koja je u novembru ušla među 10 izvoznih privrednih proizvoda”, upozorava Keserović.

Ljajić objašnjava da je “došlo do problema u komunikaciji između ruskog Ministarstva poljoprivrede i Srpske ambasade”, jer dokumenti koji su na vreme dostavljeni nisu do ruskih partnera stigli blagovremeno već “nekoliko dana kasnije”.

“Reč je o jasnom pregledu proizvoda koje proizvodimo, u kojim količinama, koliko izvozimo u Rusku Federaciju, a koliko u druge zemlje Evropske unije”, objasnio je Ljajić.

Istovremeno, Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom se, bar u resornim ministarstvima i Privrednoj komori Srbije, u slučaju jabuka uopšte ne smatra upitnim, jer je on “mnogo kompleksnije političko i ekonomsko pitanje”.

Nije dim bez vatre

Ipak, sudeći prema nekoliko drugih izvora, uključujući i pojedine domaće i ruske medije, ispostavilo se da slučaj spornog izvoza jabuka baš i nije bio “dim bez vatre” jer, kako to policija i pravosuđe vole da kažu, ima “osnovanih sumnji” da je pokušaja falsifikata ipak – bilo.

To je, ne baš direktno, izjavom potvrdio i Rasim Ljajić, objašnjavajući kako “postoji sumnja da je jedan naš izvoznik pokušao da falsifikuje naše sertifikate”.

Prema nezvaničnim saznanjima, državna uprava carina ima čak nekoliko konkretnih preduzeća i pojedinaca čiji su otisci ostali na pokušajima da se izigraju međudržavni uvozno-izvozni principi i procedure.

Tako beogradski Blic prenosi da Tužilaštvo, MUP i Carina ispituju firme koje su, uz falsifikovanu dokumentaciju, pokušale da izvezu u Rusiju jabuke iz Evrope deklarisane kao srpske. Kao jednu od firmi list navodi beogradski Agrojom 77 kao “očigledno namenski osnovan krajem januara”, da bi od osnivanja “na rusko tržište plasirao na stotine tona jabuka”.

“Sumnja se da iza ove kompanije, zapravo, stoje ruski državljani”, navode izvori bliski Tužilaštvu, napominjući da se preduzeće službeno vodi na državljaninu Srbije. Prema podacima ruskih carinskih vlasti na koje se poziva beogradski list, za uvoz jabuka u Rusiju preko firme Agrojom 77 nadležan je, navodno, izvesni Vladimir Evgenevič Gordejčuk.

U Upravi carina tvrde da njihove istrage “nisu od juče” već traju mesecima, a u poslednje vreme su uključene i druge instance – poput Bezbedno-informativne agencije, MUP-a Srbije, Poreske uprave, fitosanitarne inspekcije…

“Nemamo razlog da bilo šta krijemo, ovde se podigla neviđena medijska prašina. A, sada kad je saopšteno da nema nikakvih problema, nema ni pasusa u novinama”, tvrdi ministar Ljajić, naglašavajući da su s ruskim resornim ministarstvom dogovorene preventivne mere za sprečavanje zloupotreba, a jedna od njih je i tzv. najava sertifikata.

“Svaku isporuku odavde unapred prati sertifikat, tako da će ruski carinski organi moći da provere da li je taj sertifikat zbilja izdat u Srbiji ili, kao što je bilo ranije slučajeva – da trgovci iz trećih zemalja falsifikuju naše sertifikate da bi robu iz, recimo, Poljske mogli da plasiraju na rusko tržište”, objasnio je Ljajić.

On i koleginica iz resora poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković morali su ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandara Čepurina i tet a tet upoznati sa merama koje preduzima srpska strana da bi se izbegle neugodnosti u kontekstu sankcija koje su Rusi uveli Evropskoj uniji, kao i da bi se očuvalo uzajamno uvozno-izvozno poverenje srpske i ruske strane.

Bonus dogovor je da resorni organi i institucije Srbije direktno ruskom ministarstvu i Ambasadi Ruske Federacije šalju odgovarajuće dokumente koji prate izvozni aranžman.

Konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a (FAO) Goran Živkov tvrdi da je ceo slučaj dobio mnogo više medijske pažnje nego što za to realno ima osnova.

Tržišna logika

“Teško je dokazati reeksport bez neke temeljite i detaljnije istrage, ali ja lično verujem da ga nije bilo u ozbiljnijoj meri, osim možda nekih pokušaja, a to u celini nije značajno s obzirom na činjenicu da je Srbija zaista realno povećala svoj izvoz jabuka u Rusiju jer joj to omogućavaju proizvedene količine. Prema nekim podacima koje imam iz januara ove godine, oko 40 posto ukupnog ruskog uvoza jabuka je izvoz iz Srbije, što nije problem s obzirom na ukupnu količinu koju proizvedemo”, kaže Živkov.

Živkov smatra kako domaćim resornim ministarstvima ne bi trebalo da bude problem da na osnovu činjenica o povećanju proizvodnje jabuka dokažu da, ipak, nije bilo većeg reeksporta na rusko tržište.

U slučaju poljskih jabuka, on tvrdi da se Srbija, u kontekstu uzajamnih sankcija EU-a i Rusije, ponaša – tržišno, a to mišljenje deli i Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine.

Istraga i interesi

“Carinske istrage se neprestano sprovode. Jasno nam je da će pokušaja zloupotreba biti još. Pozvali smo zato kolege iz BIA-e, MUP-a, Poreske uprave i fitosanitarne inspekcije da se dogovorimo kako da kontrole učinimo još efikasnijim. O svim istragama informišemo i rusku stranu”, tvrde u Upravi carina u Beogradu, navodeći kako “postoje indicije da su u taj kriminal uključeni i srpski i ruski državljani”, udruženi zbog velike koristi.

“Mislim da mi uglavnom jedemo uvozne jabuke, a da naše jabuke idu u izvoz. To se, da tako kažem, i po ukusu oseti”, tvrdi Bugarin.

“Tržišna logika je jasna – mi uvozimo jabuke iz Poljske za domaće tržište po 30 evrocenti, a Rusiji prodajemo svoje po 45 do 50 evrocenti. To je čista tržišna logika jer su Rusi uveli sankcije za izvoz iz Evropske unije, čime je nama otvorena mogućnost da povećamo izvoz”, objašnjava Goran Živkov.

Utisak ovog stručnjaka je da nije ugrožen rusko-srpski sporazum o slobodnoj trgovini, a da se “slučaju reeksport pridaje prevelika medijska pažnja”.

“Pretpostavljam da bi povod mogao biti pokušaj nekog velikog igrača na ruskom tržištu da nas ‘izbaci'”, kaže Živkov i podseća da “u Rusiji nisu baš jasne i transparentne carinske procedure kao u EU”, pa nije moguće dobiti ni precizne podatke koji bi pokazali na temelju čega i na osnovu kojih pokazatelja neko sumnja da je izvoz srpskih jabuka navodno reeksport iz drugih zemalja, u konkretnom medijskom slučaju iz – Poljske.

U svakom slučaju – ako je obema stranama stalo do ozbiljne istrage, dovoljno je da umu imaju proverenu mudrost: kad ne znaš gde je problem, prouči tokove novca. A novac uvek ostavlja trag – i u politici i u trgovini.

Izvor: Al Jazeera