ARLEMM: Kultura je vizit-karta Srbije
[Izvor: YouTube/ARLEMM art festival]
Piše: Natalia Žaba
Sve je krenulo bez velikih ambicija, sa malo očekivanja, kako to obično i bude sa odličnim idejama.
Danas, nakon pet godina postojanja, ARLEMM je od jedne muzičke manifestacije postao vrhunska muzička radionica, koja okuplja najprominentnije profesore raznih muzičkih smerova, a koji vode časove i radionice za decu koja se ranije prijavljuju putem interneta. ARLEMM je, takođe, festival tokom kog meštani Arilja i okolnih naselja imaju jedinstvenu priliku da čuju uživo domaće, najkvalitetnije izvođače srpske izvorne narodne muzike, ali i izvođače jazz muzike, koji nisu puno zastupljeni na Balkanu, dok stubovi ideje ostaju isti – a to je promocija klasične muzike, vrednosti i estetike koju ta muzika zastupa tamo gde je najmanije prisutna u svakodnevnom životu.
Od 20. jula do 3. avgusta na ARLEMM-u nastupa 20 vrhunskih umetnika. Održaće se ukupno 10 koncerata, dok će muzičke radionice posetiti stotine đaka raznog uzrasta. Organizatori očekuju da će na manifestaciju doći 8.000 posetilaca, što je više od ukupnog broja građana Arilja.
Muzičke radionice već traju od 20. jula, a celokupnu manifestaciju okončaće koncerti (1- 3. avgust) Lene Kovačević, Jovana Kolundžije, Slobodana Trkulje i, naravno, dece, koja se za njih vredno spremaju uz pomoć profesora.
Bio sam naivan
Odlične ideje ne stvaraju se same od sebe, njihovom rađanju prethodi period odricanja, teškog rada i sazrevanja. Dragutin Mladenović, jedan od organizatora ARLEMM-a, ujedno i profesor violine u školi za talente u Ćupriji (centralna Srbija), muzičku edukaciju je počeo sa pet godina. Sa 11 godina sam je otišao u Moskvu i na taj način počeo višegodišnji boravak van Srbije, učeći u najeminentnijim muzičkim školama i fakultetima Rusije i Belgije. Sličan put je pratila i njegova sestra Milica.
“Uvek sam odlazio i dolazio, nisam imao osećaj da negde pripadam. Živeti u zemljama poput Belgije znači da ćeš uvek biti stranac. Nikad nećeš biti njihov.”
Dragutin se nakon povratka javio u Ministarstvo prosvete, s kojim je potpisao ugovor o stipendiranju. Ugovor je glasio da je nakon završene stipendije apsolvent dužan da se vrati u zemlju, da priloži diplomu i da otplati dug (u slučaju Dragutina 14.000 evra) – što bi značilo da je obavezan ustupiti svoje znanje stečeno u inostranstvu za državne pare.
Sve je krenulo bez velikih ambicija, sa malo očekivanja, kako to obično i bude sa odličnim idejama.
“Bio sam naivan, spremio celu dokumentaciju i otišao u Ministarstvo prosvete. Rekao sam: ‘Hvala, ovo je diploma, vratio sam se, iskoristite me’, a oni bleje u mene pogledom koji govori: ‘Jesi li ti normalan?!'”
Ubrzo je dobio poziv da postane predavač Škole za Talente u Ćupriji. Tako je krenuo da radi sa decom. U Ćupriju je pozvao i svoju sestru Milicu, koja se vratila iz Štugarta godinu dana kasnije. Sada zajedno putuju nekoliko puta nedeljno iz Beograda za Ćupriju (otprilike 150 km u jednom pravcu). Ujedno se tokom cele godine bave organizacijom i skupljanjem sredstava za ARLEMM. Njihova profesorska plata je dovoljna samo za karte za put Beograd-Ćuprija.
Pare su uvek u pitanju kad je u pitanju kultura. Kako se organizatori ARLEMM-a snalaze sa organizacijom i finansijama tema je za sledeći članak, no kad stigneš u Arilje tokom trajanja festivala grad ne liči na sebe. U mestu poznatom pre svega po proizvodnji malina oseća se umetnički nemir. Maleni muzičari ili vežbaju ili se spremaju za vežbe, šetaju, presvlače se, imaju javne nastupe ispred publike. Pohađaju i ekološke radionice, sve u prirodnom, čistom okruženju. Sve je osmišljeno do poslednjeg detalja. Realizuju se i najluđe ideje. Ove godine posebna je muzička izložba, koja reaguje na pokret posetioca.
Zašto ne Beograd?
Živeti u maloj sredini ponekad bude prednost, ali i veliki izazov za svakog ko želi da napreduje. Znaju to odlično svi koji su iz takve sredine krenuli.
“Dođe nam dete na audiciju”, kaže Dragutin, “i peva pesmu sa Pinka! Je l’ to kultura? A gde je pesma Danas nam je divan dan, Leptiriću šareniću, Ćihu Ćihu, nešto što pripada deci, dečijoj kulturi? Moja pesma je od bola – pazi te reči…”
Instant-muzika, laka za razumevanje i “varenje”, servira se, pre svega, preko televizije i ništa ne pruža osim trenutne razonode.
“Kultura je naša vizit-kartica u svet. Folk i neukus ne smeju da nas plasiraju u svet. U razvijenim zemljama Evrope retko koja porodica ne šalje dete na časove klasične muzike. Klasična muzika je sastavni deo života. Zbog toga se tamo mnoge stvari razviju mnogo bolje nego kod nas, tu mislim i na politiku”, kaže Milica.
Od 20. jula do 3. avgusta na ARLEMM-u nastupa 20 vrhunskih umetnika. Održaće se ukupno 10 koncerata, dok će muzičke radionice posetiti stotine đaka raznog uzrasta. Organizatori očekuju da će na manifestaciju doći 8.000 posetilaca, što je više od ukupnog broja građana Arilja.
Kako kažu organizatori, iako mnogima ni na kraj pameti nije slušanje klasične muzike, ona treba svakom. Dešava se da posle koncerata dolaze ljudi koji uživo prvi put čuju violinu, klavir. Jednom je neko rekao: “Ne razumem vas, ali osećam da je to nešto dobro.”
Iako muzičko vaspitanje zahteva veliki napor i disciplinu za decu, ubeđuje me Milica, to nije ništa teško. Oni su veliki istraživači i njima je sve fascinatno. Klasična muzika nije ništa megalomanski.
Najdublja osjećanja
Suština ARLEMM-a je učiti dobro, jer ima škola koje bi bilo bolje zatvoriti nego dozvoljavati da uče pogrešno. Vežbe i časovi se održavaju na otvorenom prostoru, ali i u specijalno pripremljenim salama. Deca mogu da vežbaju i u sobama i u slikovitim mestima grada, uz punu pažnju i podršku profesora. Organizatorima je najbitnije da prikupe najbolje pedagoge (kako kažu, oni su dobro jezgro koje privlači najbolje), dok je muzika nešto posebno, nešto što budi najdublja osećanja, pojašnjava mi Dragutin: “Gde ti je tvoja savest? Ono što živi u tebi, bez čega ne možeš odlučiti šta je dobro, a šta loše, to je tvoja savest”, šapuće mi.
“E, (tu nastavlja glasnije) to budiš pomoću muzike svaki put.”
Stalno, stalno, stalno.
Izvor: Al Jazeera