Manjine – poželjan sitniš u novčaniku vlasti

U postizbornoj Srbiji jedna tema ostala je u drugom planu - koliko će vlasti pripasti nacionalnim manjinama (EPA)

Piše: Velimir Ilić

Euforija posle prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji svela se, manje-više, na spekulacije s kim i kako će – već izvesno budući premijer – Aleksandar Vučić sastaviti novu vladu. Međutim, u tom je postizbornom galimatijasu jedna tema ostala u drugom planu – koji će i koliki deo kolača vlasti pripasti nacionalnim manjinama.

Tako se politička vidljivost manjinskih zajednica i njihovo učešće u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti ponovo nameće kao jedan od nerešenih ili površno rešenih problema u pokušajima novonastalih država da dugoročno saniraju posledice raspada SFRJ i ratnih sukoba sa kraja prošlog veka. Manjine jesu poželjna sitnina u novčaniku vlasti, ali je malo ko spreman rasitniti baš veliku novčanicu za unutarpolitičko potkusurivanje.

Formalno-pravno gledano, sve države su nastojale da obezbede manjinama mesto u političkom životu i raspodeli vlasti. Hrvatska je to, kad je reč o legislativi i normativnim okvirima, najtemeljitije rešila, delom primorana i obavezama u procesu eurointegracija. Praktične mogućnosti aktivnog učešća manjinama nudi i izborni zakon u Srbiji, dok su u Bosni i Hercegovini tri naroda, politički i nacionalno zaokupljena isterivanjem principa raspodele po konstitutivnosti, zaboravila da nisu svi Bosanci samo Bošnjaci, Srbi i Hrvati, pa se manjine svode pod ponižavajuću odrednicu – “ostali”. Tako se već mesecima, od Sarajeva do Brisela, preko Strazbura, vuče slučaj “Sejdić i Finci”, kao paradigma odnosa prema manjinama.

Prema propisima ili mimo njih, tek – manjine su hronično nezadovoljne, a ključna primedba im je: zakon drumom, praksa šumom.

Onako kako odredi Vučić

Trenutni presek stanja u Srbiji u iščekivanju nove vlade zasad je sveden na formu koju diktira pobednička Srpska napredna stranka. Naprednjaci su, naime, u dosadašnjim pregovorima samo Savezu vojvođanskih Mađara Istvana Pasztora ponudili učešće u izvršnoj vlasti. Rasim Ljajić i njegova Socijaldemokratska partija Srbije podrazumevaju se kao aktuelni koalicioni partneri SNS-a, a vođa Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin imaće tri poslanika u parlamentu, ali ne i izvesno mesto u budućoj vladi, u kojoj je dosad kao ministar bez portfelja vodio Kancelariju za pomoć nerazvijenim područjima.

Na konkretno pitanje da li SDA Sandžaka očekuje poziv za ulazak u vladu i kako će delovati ukoliko ne bude deo nje, iz te stranke su odgovorili kako je “Vučić najavio da će razgovarati sa svim predstavnicima izbornih lista koje su ušle u parlament”, te u tom smislu i dalje očekuju njegov poziv.

Sejdić i Finci – (ne)moć prava i politike

Bosna i Hercegovina, uključujući oba entiteta i Brčko distrikt, među retkim je zemljama koja ni ustavom ni zakonima nije obezbedila učešće manjina u vlasti. Dejtonski sporazum učešće u vlasti garantuje samo konstitutivnim narodima – Bošnjacima, Srbima i Hrvatima.

Posledica toga je da su državu Bosnu i Hercegovinu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu tužili Jakob Finci i Dervo Sejdić, jer im kao predstavnicima Jevreja, odnosno Roma, nije omogućeno da se kandiduju na izborima. Presuda iz Strazbura od 2009. obavezuje tu zemlju da, u korist Sejdića i Fincija, otkloni iz državnog ustava i Izbornog zakona diskriminatorske odrednice. Uprkos brojnim pritiscima iz EU-a, političari taj zadatak još nisu obavili, pa je Bosna i Hercegovina dospela pred isključenje iz Saveta Evrope, a sve je dalje i od statusa kandidata za ulazak u EU.

U Narodnoj skupštini RS-a sede tri predstavnika “ostalih”, a jedan od njih je i predsednik te skupštine – Igor Radojičić, po nacionalnosti Crnogorac.

Prava ostalih naroda u entitetima regulisana su kroz Vijeće naroda u RS-u, kao drugi parlamentarni dom, odnosno Dom naroda u FBiH. Tako su drugi domovi obavezani da formiraju klubove “ostalih”, koji svoja prava štite kroz mehanizam pokretanja vitalnog nacionalnog interesa. Dom naroda u Parlamentu Bosne i Hercegovine taj mehanizam nema.

“Ukoliko ne budemo deo nove vlade, zalagaćemo se za realizaciju programa SDA Sandžaka, kroz mogućnosti koje pruža parlament”, rekli su iz te stranke.

Otvoreno tvrde da, kad je reč o zakonskim okvirima i situaciji u praksi u pogledu položaja manjina, “zakoni postoje na papiru, ali je njihovo sprovođenje u praksi zanemarljivo” i zbog toga smatraju da je važno da budu u vladi.

“Imamo dobro organizovanu stranku, veliki broj stručnih i iskusnih kadrova vezano za rešavanje pitanja manjina i održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja. Spremni smo da uzmemo aktivno učešće u rešavanju ovih pitanja na svim nivoima države”, jasni su u sandžačkom SDA.

Bošnjaci najbrojniji

Inače, sandžački Bošnjaci će u novom sazivu republičkog parlamenta imati 10 poslanika iz Ljajićevog SDPS-a, a jednog poslanika imaće Bošnjačka narodna stranka (BNS), jer su obe stranke bile na listi naprednjaka. Treća velika bošnjačka politička opcija – BDZS ostala je ispod, zajedno sa LDP-om Čedomira Jovanovića s kojim je bila u koaliciji.

Predstavnica građanske opcije u Sandžaku Aida Ćorović ušla je u parlament kao kandidat Demokratske stranke. Za svoja tri poslanika SDA je, prema zvaničnim rezultatima, osvojila 35.157 glasova, što je približno polovina biračkog tela u šest sandžačkih opština, pa bi se moglo reći da Ugljanin ima pojedinačno najjaču podršku biračkog tela.

Ugljaninov ulazak u vladu nastoji da podrži i čelnik Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) Esad Džudžević, insistirajući da je učešće legitimnih predstavnika Bošnjaka u novoj vladi neophodno “zbog efikasnijeg rešavanja nagomilanih problema bošnjačke nacionalne zajednice”. Džudžević je ojačao svoj zahtev, tražeći da ga podrže šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU-om Tanja Miščević, šef Delegacije EU-a u Srbiji Majkl Davenport i šef Misije OSCE-a u Srbiji Peter Burhard i svojim uticajem posebno doprinesu da ministarstva prosvete, kulture i informisanja prekinu “praksu zaustavljanja i onemogućavanja ostvarivanja prava sandžačkih Bošnjaka u Srbiji, pa čak i ukidanje nekih već stečenih”.

Bude li za Ugljanina mesta u novoj vladi, on i Ljajić moraće zakopati ratne sekire iz predizborne kampanje kad, posebno Ugljanin, nisu štedeli reči uzajamnih optužbi.

Pogrešna odluka Hrvata

Za razliku od Bošnjaka, van priče o učešću u vlasti će, prema svemu sudeći, ostati politički predstavnici Hrvata u Srbiji, jer je njihov najjači adut – Demokratski savez Hrvata Vojvodine (DSHV) ostao van parlamenta. Odlukom da bude u koaliciji sa Demokratskom strankom (DS) i činjenicom da su demokrate osvojile samo 19 mandata, za predsednika DSHV-a Petra Kuntića nije bilo mesta, jer je bio 25. na listi DS-a. Svesni takve situacije, Hrvati u Srbiji nastojaće institucionalno i dugoročnije obezbediti svoj budući portfolio.

Već postoje najave da će, odmah po formiranju vlade u Beogradu, Mešovita komisija Srbije i Hrvatske u Zagrebu razmatrati zahtev hrvatske manjine da im se u Srbiji ubuduće garantuju poslanički mandati. To potvrđuju i lider DSVM-a Petar Kuntić i direktorica Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Vladi Srbije Suzana Paunović.

Nakon očiglednog izbornog neuspeha, a možda i posledice loše procene da se na izbore ne izađe samostalno, iz DSVM-a je najavljeno da će insistirati na primeni međudržavnog sporazuma “koji Beograd nije u potpunosti prihvatio”. Reč je o dokumentu usaglašenom još 2005. između tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava manjina.

“Manjinama treba osigurati ili da glasuju i za manjinsku i za opće izborne liste ili da se za njih odredi broj sigurnih mandata. Srbija je dosad bježala od ovakvih rješenja, strahujući da bi kosovski Albanci u velikom broju ušli u parlament, ali poslije Briselskog sporazuma te bojazni nema”, uveren je Kuntić.

Normativi u Hrvatskoj

Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina u Hrvatskoj pripadnicima određene manjinske zajednice garantuje mogućnost da u posebnim izbornim jedinicama biraju najmanje pet, a najviše osam svojih poslanika u Hrvatskom saboru.

Ukoliko u ukupnom stanovništvu Hrvatske neka manjinska zajednica ima najmanje 1,5 odsto stanovnika, ima pravo na najmanje jedno, a najviše tri saborska mesta.
Pripadnici nacionalnih manjina, kojih u ukupnom stanovništvu ima manje od 1,5 odsto, imaju pravo da izaberu najmanje četiri poslanika pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izbor poslanika u Hrvatski sabor.

Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina je propisano da pripadnici manjina u opštinama i gradovima u kojima učestvuju u stanovništvu od pet do 15 odsto imaju pravo na jednog predstavnika u predstavničkom telu lokalne vlasti.

Ako ih je u nekoj opštini ili gradu više od 15 odsto, a u županiji više od pet odsto, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na proporcionalnu zastupljenost u predstavničkim telima.

Istovremeno, direktorica Kancelarije za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije Suzana Paunović kaže da još nisu u proceduri izmene zakona koje bi obezbedile manjinskim zajednicama ravnopravnu zastupljenost i da će to “verovatno biti jedan od poslova buduće vlade”. Podseća, ipak, da manjinama i sadašnji propisi omogućuju da obezbede predstavnike u vlasti.

“Predstavnici manjina i sad mogu u parlament i vlast – ili preko lista i koalicija drugih stranaka ili preko manjinske liste, jer za njih ne važi opšti izborni prag i po tom proporcionalnom sistemu mogu osvojiti određen broj mandata”, kaže Paunović. Ukazuje i na to da se “u praksi često vidi nesklad između broja pripadnika manjine iz popisa stanovništva i rezultata glasanja”, pa manjinske stranke insistiraju da je po njih nepovoljna izborna matematika.

Albanci izvan vlade

Čelnicima DSHV-a sad ostaje vremena za naknadnu analizu kako i zašto su ostali van parlamenta. Pored mogućnosti da idu sa manjinskom listom, gde bi im gotovo 14.000 glasova donelo jedno poslaničko mesto, još pre početka kampanje imali su otvorenu ponudu i da budu na listi naprednjaka. To bi im donelo najmanje jedan, a verovatno bar nekoliko mandata, jer je Vučiću bilo u interesu da iskoristi dobar rejting naprednjaka i privuče manjinske zajednice, što bi pobedi izvorno nacionalne stranke SNS dalo dodatni legitimitet.

Za sada nema naznaka ni da će biti mesta za predstavnike Albanaca sa juga Srbije, čija će Partija za demokratsko delovanje Rize Haljimija imati dva mandata u parlamentu.

Vučić je, istina, učešće u vladi već ponudio Savezu vojvođanskih Mađara (SVM) Istvana Pasztora, ali tu ponudu pre treba posmatrati kroz prizmu političkog pragmatizma, nego kao iskrenu i usrdnu brigu za učešće, benefite i odgovornost manjina u državnim poslovima.

Vojvođanski Mađari u ovoj politički turbulentnoj pokrajini nose značajan deo biračkog tela, pa Vučić tu činjenicu svakako dugoročno ima na umu i u očekivanom predstojećem obračunu sa ostacima vlasti sad opozicione Demokratske stranke, budući da je njen potpredsednik Bojan Pajtić i dalje na čelu Vlade Vojvodine, a naprednjacima je to već mesecima “kamen u cipeli”.

U međuvremenu, Vučić već i domaćoj i međunarodnoj javnosti šalje signale kako mu “nije bitno iz koje stranke će biti ministri dok su to najbolji ljudi, a srpska vlada ozbiljna, odgovorna i stručna”.

Direktor Transparentnosti Srbija Vladimir Goati, ipak, ocenuje da bi sve osim vlade SNS-a i manjinskih stranaka bila kratkotrajna koalicija.

“Sve osim vlade SNS-a i manjina i, eventualno, saradnje sa pojedincima, bila bi preširoka koalicija koja, na osnovu iskustava, ne sluti na dobro. Da budem precizan – ne govori da će biti dugotrajna”, upozorio je Goati, ne krijući iznenađenje da se o vladi uopšte razgovara, jer stranka koja je postigla tako nadmoćnu pobedu “nema šta da pregovara već posle konstituisanja parlamenta odmah formira vladu”.

Izvor: Al Jazeera