Problem kontrole kvaliteta hrane u Srbiji
Kao i svuda u svijetu, sigurnost hrane od velikog je značaja i za potrošače u Srbiji. Međutim, za razliku od drugih evropskih država, Srbija još nema krovnu instituciju koja bi se bavila tim pitanjem.
Ni nakon više od desetljeća i uloženih 15 miliona eura iz fondova Evropske unije, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije još nije počela s radom. Marija Žjak se više od dva desetljeća bavi mljekarstvom. Njena Mala mlekara spada u red malih proizvođača mliječnih proizvoda.
“Snabdevamo vrtiće, dečje ustanove, školske domove, srednjoškolske domove, sad smo u procesu prikupljanja dokumentacije za tri tendera za školske ustanove”, kaže Marija.
Afera s aflatoksinom
Kroz pogone ove mljekare dnevno se preradi blizu 2.500 litara mlijeka. Bez obzira na opseg proizvodnje, kontrole su obavezne.
“Postoji naša interna laboratorija, u kojoj vršimo neke osnovne analize i, naravno, moramo sa nekom referentnom laboratorijom imati analize gotovih proizvoda, i mikrobiološke i hemijske analize, znači ono što uglavnom pravilnik zahteva”, objašnjava tehnolog Ivana Kostadinović.
“Od laktofriza, gde se čuva mleko, do čaše jogurta naravno da nam je, kao potrošačima, veoma važno da znamo da je ono što završi na našoj trpezi pre svega kvalitetno i zdravo”, izvještava reporterka Al Jazeere Anne Marie Ćurčić.
Posebno poslije prošlogodišnje afere povećane koncentracije aflatoksina u mlijeku, koja je potresla ne samo Srbiju, nego i cijelu regiju. Povlačenje stotina litara kontaminiranog mlijeka ponovo je aktualiziralo pitanje koje se u javnosti Srbije postavlja više od desetljeća – zašto od 2003. godine, kada je počela gradnja, 2009. godine, kada je svečano otvorena, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije još nije počela s radom.
“Kada je u pitanju Nacionalna referentna laboratorija, jedino što od nje imamo je objekat, oprema koja je donešena pre desetak godina i više, osobe koje sede u tim prostorima, odnosno u tim kancelarijama, a zapravo se ne radi ništa”, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Postoji razlog, kaže Slavoljub Stanojević, koji je na čelu te institucije od decembra 2012. godine. Zatečeno stanje, tvrdi, bilo je daleko od zadovoljavajućeg.
Uloženo 15 miliona eura
“Ti problemi su se, pre svega, ogledali u činjenici da objekat sam po sebi građevinski i arhitektonski nije primeren nameni. Postojali su određeni objekti koji nisu bili pripremljeni i u njih nije bilo moguće instalirati opremu. Takođe, postoji značajan nedostatak laboratorijske opreme i, naravno, odsustvo kadrova”, kaže Stanojević.
U Direkciju za nacionalne referentne laboratorije je iz EU fondova do sada uloženo 15 miliona eura. Donirana je i oprema, a na dodatnu Srbija više nema pravo, zbog velikog kašnjenja. Direktor kaže da se radilo i na tome.
“Ono što smo mi uradili jeste da uverimo naše inostrane partnere da smo mi ozbiljni ljudi na ozbiljnom poslu i mislim da smo to postigli upravo rešavanjem ovih statusnih pitanja”, objašnjava Stanojević.
U Direkciji kažu da bi ustanova konačno mogla početi s radom početkom 2015. godine, prije svih laboratorija za ispitivanje kvaliteta mlijeka. Međutim, čini se da ni do tada javnost u Srbiji neće dobiti konkretan odgovor na pitanje ko je kriv što se tako dugo čekalo na krovnu instituciju za kontrolu proizvoda koji završe na trpezama.
Izvor: Al Jazeera