U Srbiji ništa novo

Piše: Rade Radovanović

Neposredno nakon završenih opštih izbora u Srbiji znaju se rezultati ali ne i odgovori na ključna pitanja: ko će biti pretsednik države u naredne četiri  godine, odnosno, ko će sastaviti novu vladu.

“Ako se i ne zna ko će biti predsednik, gotovo je sigurno da se zna ko će biti premijer Srbije”, odgovara na ovu dilemu Ivica Dačić, lider Miloševićevog SPS-a, koji je i pojedinačno i zajedno sa svojom koalicijom nesumljivo najveće iznenađenje proteklih  izbora. 

Šta se nudi

Kao predsednički kandidat Dačić je osvojio treće mesto, odmah iza Tadića i Nikolića, dok je njegova partija, u koaliciji sa PUPS-om (Partijom ujedinjenih penzionera Srbije) i JS-om (Jedinstvenom Srbijom), sa bezmalo 50 osvojenih mandata, više nego duplirala broj svojih mesta u Skupštini Srbije. 

Zbog toga Dačić, ne bez pokrića, stavlja do znanja i svom dosadašnjem koalicionom partneru Tadiću i potencijalno budućem, Nikoliću – čija je Srpska napredna stranka osvojila najviše poslaničkih mesta (77), kako je i za njih najbolje da on, Dačić, bude novi premijer Srbije.

I Tomislav Nikolić, koji treći put pokušava da pobedi Tadića na predsedničkim izborima, ne krije optimizam da će i bez direktne Dačićeve podrške, ovoga puta, biti bolji od svog protivkandidata.

Miloševićev bliski saradnik pritom ne kaže, ali se podrazumeva šta i jednom i drugom kandidatu za predsednika Srbije nudi u drugom krugu izbora u zamenu za očekivanu premijersku poziciju. A nudi im “svojih” više od pola miliona glasača, a na Tadiću i Nikoliću je da razmisle mogu li bez te ponude i krupnih ustupaka Dačiću da pobede u predsedničkoj trci. 

Tadić misli da može i uz opasku da neće podleći bilo čijim ucenama, kaže da će vlada biti sastavljena tek nakon što budu poznati rezultati drugog kruga predsedničkih izbora.

I Tomislav Nikolić, koji treći put pokušava da pobedi Tadića na predsedničkim izborima, ne krije optimizam da će i bez direktne Dačićeve podrške, ovoga puta, biti bolji od svog protivkandidata.

Kako to već biva u ovakvim, manje-više očekivanim postizbornim situacijama, brojni analitičari prosto izgaraju nudeći svakojake kombinacije buduće vlade kao posledice raznoraznih mogućih i nemogućih postizbornih koalicija.

U situaciji kada na političkoj sceni Srbije svako sa svakim može tek će se čuti i videti šta sve, po raznim kriterijima, brojni pobednici na ovim izborima, nude jedni drugima ne bi li u naredne čertiri godine usrećivali svoje birače, „svoj narod“.

“Mi smo moralni pobednici ovih izbora i ta pobeda je volja našeg naroda”, uzvikuje u zanosu i ne bez nekog osvetničkog cinizma već pominjani Dačić. Ne samo rezultati, nego čini se još više stanje svesti „njegovog naroda“ daju mu potpuno za pravo.

Nimalo oduševljeni „patriotizmom“ i vladavinom Tadićevih demokrata, a još manje evropskom orijentacijom „Šešeljevih izdajnika“, Nikolićevih „naprednjaka“, prosečni srpski birači, glasajući sve masovnije za SPS i Dačića, kao da se vraćaju svojim „tradicionalnim, miloševićevskim“ vrednostima – u novim okolnostima.

Izražen nacionalizam

Čini se da je to jedan od najočiglednijih rezultata upravo završenih izbora, što će neminovno imati daljih posledica, nezavisno od toga da li će predsednik Srbije biti i dalje Boris Tadić ili, možda, Tomislav Nikolić.

Ma ko da sastavi novu vladu, makar Miloševićev portparol i ne bio premijer, ta će vlada već i zbog skupštinskog sastava voditi politiku izraženog srpskog  (Miloševićevog, Dačićevog) populizma i nacionalizma.

Samo će se u novim okolnostima, prvi put  bez i jednog Šešeljevog poslanika u skupštini, zvati – politikom odlučnog srpskog puta u EU. Rečju: posle najnovijih opštih izbora – u Srbiji ništa novo. 

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i nužno ne predstavljaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera