Srbijanski studenti žele napustiti zemlju

Države regije godinama bilježe negativan bilans po pitanju zadržavanja stručnjaka i davanja šansi kvalificiranim i obrazovanim mladim ljudima.

Kako je iz Beograda izvijestila reporterka Al Jazeere Anne Marie Ćurčić, u Srbiji  je čak trećina studenata izrazila želju za napuštanjem zemlje i nastavkom karijere u inostranstvu.

To je pokazalo istraživanje Studentske unije Srbije, provedeno na 3.000 studenata sa 49 državnih fakulteta. 

„Sve je bolje nego ovde, nema tu mnogo da se razmatra“, kaže student Stefan.

Studentica Andrea kaže da bi napustila Srbiju ako bi joj se pružila prilika, mada kaže da je teško napustiti način života u toj zemlji.

Malobrojni povratnici

Sa zvanjem diplomiranog ekonomiste univerziteta u Amsterdamu, Danilo Cerović spada u grupu onih, još malobrojnih koji su se, po diplomiranju, odlučili vratiti u Srbiju, jer im se uporna potraga za poslom isplatila.

No, kako kaže Cerović, donošenje takve odluke nije bilo lako.

„Teško je prilagoditi se nekom životu na zapadu, a onda kad neko ode i uloži izvestan trud, napor i žrtvu da bi se uklopio u novu sredinu, koja mu pruža neku priliku i neku šansu, jako je teško toga se odreći – u neku ruku je to onda uzaludno potrošen trud“, kaže on.

Kako je izvijestila Ćurčić, u kompletno školovanje samo jednog visokog stručnog kadra potrebno je uložiti oko 300.000 eura.

Zato ne čudi što se gubici Srbije zbog odliva mozgova u protekle dvije decenije mjere u milijardama eura, kaže rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević.

„Oko 12,4 milijarde, to je ta direktna, da kažem, cena. Indirektna cena je mnogo veća, jer ti ljudi tek tada počinju da stvaraju, da zarađuju, da dobijaju plate. Do sad su bili u sektoru studijske stipendije i tako nešto, sad dobijaju ozbiljne plate, završili su ozbiljne škole i počinju da plaćaju porez tamo toj zemlji i počinju da žive u toj zemlji i da troše u toj zemlji, a to je nemerljivo“, kaže Kovačević.

Uloga države

Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da bi država morala učiniti mnogo više da se barem dio od „tzv naučne srpske dijaspore“, koja trenutno broji više od 10.000 ljudi, vrati u domovinu.

„Država je nešto učinila poslednjih godina gradeći stanove, dajući kredite, stipendije, međutim to nije dovoljno. U sektoru zapošljavanja nije dovoljno urađeno“, tvrdi Grečić.

Uz status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, srpskim akademcima možda dolaze i bolji dani, smatra Grečić.

Onpodsjeća da bi se, prema anketi rađenoj u Sjedinjenim Američkim Državama, među srpskih 450 studenata, čak 70 posto njih vratilo u domovinu pod uvjetom da mogu napredovati, da su sigurni i da njihova djeca imaju sigurno okruženje.

Izvor: Al Jazeera