Što se dogodi na Skypeu, ostaje na Skypeu

Aprila prošle godine, 23-godišnja studentkinja iz Kanade, Kjan Liu, ćaskala je preko video linka sa prijateljicom u Kini. Iznenada, neko je zakucao na njena vrata u Torontu i ona je izašla iz vidokruga veb-kamere da bi otvorila.

Prijateljica s druge strane linije užasnuta je posmatrala kako nepoznat čovek prilazi Kjan i počinje borba. Ubrzo, veza je prekinuta.

Nekoliko sati kasnije, polugolo beživotno tijelo Kjan Liu pronađeno je u njenoj sobi u studentskom domu Univerziteta Jork u Torontu.

Brajan Dikson, 30-godišnji student koji je živio u susjedstvu, kasnije je uhapšen zbog tog zločina i očekuje početak suđenja.

S obzirom na cifru od 560 miliona registrovanih korisnika, nije pretjerano čudno da se preko Skypea dešavaju i zločini pred svjedocima.

Stručnjak za Skype Martin Džidiz kaže za BBC da korisnici provedu mjesečno više minuta na Skypeu, nego što je ukupna mjesečna minutaža svih međunarodnih telefonskih poziva.

Preko pola miliona Skype korisnika

“HD audio kvalitet na  Skype pruža osjećaj da je osoba s kojom pričate s vama. To je ono što ljudi žele, osjećaj bliskosti“, kaže on.

 “On nije uhapšen, ali je ispitan kao osumnjičeni. Potvrdio je da je bio svjedok događaja preko Skypea, ali ne i da je potapanje deteta bilo njegova ideja. Nažalost, ne postoji nikakav zapis šta se tog dana dogodilo na Skypeu.“

Skype je najpoznatiji i najveći VoIP (voice over internet protocol) provajder na svijetu, ali tu su i Ooma, Viber, Viatalk… 

U novembru, britanski trgovac Edrijan Roland umro je u Indiji. List „Dejli mejl“ izvestio je da je on počinio samoubistvo dok je njegova devojka sve gledala uživo, na Skypeu, iz Engleske.
Istražitelji zahvaljujući Skypeu u slučajevima „kriminala uživo“ imaju svjedoke, ali ne i zapis samog događaja.
Oktobra 2010, hitna pomoć je pozvana u stan u Oslu, gde su pronašli 20-mjesečnu djevojčicu čija je majka tvrdila da je beba slučajno upala u kantu vode. Dijete je umrlo dan kasnije. Godinu dana kasnije, majka – Jasmin Šodri – promijenila je priču i kaže da je namjerno držala dijete pod vodom pošto je njen dečko u Velikoj Britaniji – Amaz Kureši – rekao da je to dobar način da je disciplinuje.

Tužilac Kristin Rasdal kaže za BBC: “On nije uhapšen, ali je ispitan kao osumnjičeni. Potvrdio je da je bio svjedok događaja preko Skypea, ali ne i da je potapanje deteta bilo njegova ideja. Nažalost, ne postoji nikakav zapis šta se tog dana dogodilo na Skypeu.“

Bez video dokaza

Džidiz objašnjava: “Skype je samo dio softvera i isto kao što ne očekujete da internet pamti svaku igricu koju igrate, ne možete da očekujete ni da Skype memoriše vaše razgovore. Možda ima nekih forenzičkih tragova na kompjuteru s kojeg je razgovor objavljen, djelići memorije koji su sačuvani u ‘kešu’, ali malo je vjerovatno da se mogu pronaći dokazi o onome što je rečeno ili napisano.”

Skype je postao uobičajeno mesto za poslovne „sastanke“ i video konferencije i u šoubiznisu.

Korisnici mogu da snimaju razgovore preko Skypea, ali za to moraju da plate dodatni softver. Takvim softverom omogućava se snimanje do 15 minuta razgovora.

Ipak, u većini slučajeva, ako ste svjedok nečega na Skypeu – bez obzira koju vrstu veb-kamere koristite – neće ostati video dokazi koji će potvrditi vašu priču.

Baš ovo odsustvo forenzičkih tragova čini VoIP protokole zanimljivim za neke grupe.

Skype je postao uobičajeno mesto za poslovne „sastanke“ i video konferencije i u šoubiznisu.

Godine 2009, pojavili su se izveštaji da su organizovane kriminalne grupe u Milanu, trgovci oružjem i drogom i krugovi koji se bave organizovanjem prostitucije, koristili Skype da bi “prešli” istražitelje koji su, u rok službe, prisluškivali njihove telefone.

Džidiz kaže da je način šifrovanja Skypea doneo “fundamentalnu promjenu u raspodjeli moći između vlasti i običnih ljudi”, pošto vlasti ne mogu ni da prate ni da prisluškuju VoIP pozive.

U tome bi moglo da se krije i objašnjenje zašto Indija, Kina i Saudijska Arabija prijete da će zabraniti Skype i slične servise.

I druge zemlje rado bi da imaju moć da “presreću” razgovore preko tih protokola, najčešće objašnjavajući da je prisluškivanje u skladu sa zakonom – sredstvo za borbu protiv terorizma.

Ipak, Skype tim pritiscima još uvek odolijeva.

Izvor: Agencije