’Demokrate’ biraju i kreću u ofanzivu

Piše: Vladimir Sudar

Sudeći po najavama Gorana Ćirića, budućeg potpredsednika Demokratske stranke, od nedelje, čim izaberu novo rukovodstvo, “demokrate”  izlaze iz defanzive i postaju “žestoka opozicija aktuelnoj vlasti”. Od gubitka vlasti u maju nisu se snašli u opoziciji, dok je istovremeno počela latinoamerička sapunica nazvana sukob u vrhu DS-a, koja je, navodno, okončana hepiendom na sednici Glavnog odbora 4. novembra. Ćirić tvrdi da će, čim se konsoliduje novo rukovodstvo, poslanici DS-a ne samo kritikovati stanje i poteze nove vlasti, već će imati svoju ponudu za rešenje problema “od lokalnog do nacionalnog nivoa”.

Od silaska sa vlasti do “istorijskog” 4. novembra, najjača opoziciona partija bavila se sobom i borbom za mesto predsednika, koja je u jednom trenutku pretila da dovede do cepanja DS-a. A onda je dojučerašnji predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić odlučio da se ponovo ne kandiduje i prepusti kormilo partije svom zameniku Draganu Đilasu. “Istorijski dogovor, kojim je sprečeno cepanje stranke”, podrazumeva i profilisanje DS-a kao socijademokratske partije, promene Statuta, po kome će Predsedništvo dobiti šira ovlašćenja, i dogovor o sastavu tog tela koje bi posle Izborne skupštine trebalo da rukovodi strankom.

‘Demokratska stranka već osam godina nije demokratska, a od danas nije ni stranka’, izjavio je Zoran Živković.

Tadić će postati počasni predsednik DS-a i sa te funkcije ulazi u Predsedništvo, u čijem sastavu je, navodno, postignuta ravnoteža između njegovih i Đilasovih ljudi. Naizgled – i vuk sit i ovce na broju, međutim, istog dana  pojavile su se vesti o disonantnim tonovima sa dela sednice Glavnog odbora zatvorenog za javnost, dok je bivši zamenik predsednika DS-a i premijer Srbije Zoran Živković, do tada jedan kandidata za predsednika stranke, odlučio da napusti DS. “DS već osam godina nije demokratska, a od danas nije ni stranka”, izjavio je Živković, koji je više od decenije bio zamenik Zorana Đinđića. Uzgred, Živković je najavio i osnivanje nove političke partije u februaru 2013. godine.

Penzionisana profesorka Beogradskog univrziteta Srbijanka Turajlić, redovna učesnica svih opozicionih hepeninga 90-ih, slaže se sa Živkovićem i ocenjuje da je  dogovor Tadića i Đilasa “farsa i smrt demokratije”. Ona smatra da bi za DS najbolje bilo kad bi na izborima za predsednika DS-a pobedio predsednik beogradske opštine Vračar Branimir Kuzmanović, kome malo ko daje i minimalne šanse u trci protiv gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

Bolje časno izgubiti…

Direktor PR agencije Pragma Cvijetin Milivojević upozorava da je “istorijskim dogovorom” Tadić izneverio njemu lojalne saradnike, odbore koji su ga kandidovali za predsednika i samog sebe. On tvrdi da bi časnije bilo da je Tadić izašao na megdan Đilasu i izgubio u demokratskoj borbi, mada nije siguran da bi u tom slučaju pobedio gradonačelnik Beograda.

U prilog tezi da bi borba za prvog među “demokratama” bila neizvesna pokazuju podaci iz oktobarskog istraživanja jedne agencije za istraživanja javnog mnjenja, u koje je dnevni list Danas imao uvid. Rezultati istraživanja pokazuju da bi birači DS-a, da je došlo do podele stranke, u znatnoj većini podržali stranku Borisa Tadića. Za partiju koju bi vodio Tadić glasalo bi 77 odsto simpatizera “demokrata”, dok bi stranci Dragana Đilasa u tom slučaju svoj glas dalo samo 16 odsto poklonika DS-a.

‘Boris Tadić je osam godina bio samo dete sreće, a ne uspešan političar, još manje državnik’, kaže Cvijetin Milivojević.

Milivojević smatra da je Tadić za osam godina, koliko je na čelu DS-a, “uneredio stranku”, objašnjavajući da je, bez obzira što je dva puta pobeđivao na predsedničkim izborima u Srbiji, pokazao da je loš političar.

“Tadić je osam godina bio samo dete sreće, a ne uspešan političar, još manje državnik”, kaže Milivojević, koji je 90-ih bio odgovorni urednik dnevnog lista Demokratija, bliskog Đinđićevom DS-u. On smatra da je Tadić, igrom po njega srećnih okolnosti, sasvim slučajno postao predsednik DS-a 2004. godine i dva puta predsednik Srbije i da “sve za šta se uhvatio u poltici nije dalo rezultata”. Kao ilustraciju, Milivojević navodi da je u samo dve nedelje između dva kruga predsedničkih izbora Tadić uspeo da pobedu pretvori u poraz. S druge strane, neuspešnost Tadića kao lidera stranke objašnjava činjenicom da se doveo u situaciju da ga Đilas, koga je 2004. godine doveo u DS, “politički eliminiše kao Brut Cezara”.

Tajkunska priroda

“Najapsurdnije od svega je tzv. pismo pomirenja koje je uputio Đilasu, u kome zahteva od njega da istraje na socijaldemokratskom putu i da se odrekne tajkuna. Pa sam Đilas je tajkun, kao što je i vlada DS-a bila tajkunska”, kaže Milivojević za Al Jazeeru. On upozorava da je upravo tajkunska priroda Tadićevog DS-a odbila nemali broj glasača vernih toj partiji od 90-ih godina, zbog čega je i Vesna Pešić, nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije, koji je važio za najbližeg koalicionog partnera DS-a Zorana Đinđića, u drugom krugu predsedničkih izbora “strateški glasala” za Tomislava Nikolića.

Najavljene promene na čelu DS-a teško da će vratiti odavno razočarane glasače, što pokazuje i najava formiranja stranačke frakcije koju će činiti ugledni članovi DS-a iz vremena dok je Zoran Đinđić bio na njenom čelu. Milisav Petković, bivši poslanik DS-a sa 15-godišnjim stažom u Glavnom odboru, koga je Tadić “počistio” dolaskom na čelo partije, najavljuje da će se na Izbornoj skupštini predstaviti frakcija “Izvorne demokrate”, koju će činiti 20 bivših poslanika i pet predsednika opština, nekdašnjih bliskih Đinđićevih saradnika, koji će javno izraziti nezadovoljstvo dešavanjima u partiji.

Najavljene promene na čelu DS-a teško da će vratiti odavno razočarane glasače, što pokazuje i najava formiranja stranačke frakcije.

“Mi smo ljudi koji smo od početka u vrhu DS-a, nismo se bojali Miloševića i Šešelja 90-ih i još manje se bojimo Tadića i Đilasa. Voleo bih da vidim da li će nas izbaciti iz stranke oni koji su juče u nju ušli i obogatili se preko noći”, kaže Petković za Al Jazeeru. On smatra da bi za DS najbolje bilo da Kuzmanović postane predsednik, ali je uveren da predsednik opštine u kojoj “demokrate” decenijama postižu najbolje rezultate nema šanse da pobedi Đilasa.

Odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, s druge strane, smatra da je dobro što se Tadić povukao iz predsedničke trke i što je kormilo stranke prepustio Đilasu. Švarm kaže da je dobro da će ličnost Đilasovog profila preuzeti DS, između ostalog i zato što će on znati na pravi način da odgovori na napade vlasti i vlastima bliskih tabloida, i dodaje da sumnja da će se  vladajuća koalicija usuditi da ga smeni sa mesta gradonačelnika Beograda.

’Naprednjaci’ ne miruju

“Sumnjam da je [potpredsedniku Vlade i lideru Srpske napredne stranke] Aleksandru Vučiću u interesu da smeni Đilasa, jer bi tako pokazao da je osvetoljubiv prema čoveku od koga je izgubio na izborima za gradonačelnika Beograda. Građani nisu direktno glasali za gradonačelnika, ali je javno mnjenje doživljavalo izbore za Gradsku skupštinu kao opredeljivanje između Đilasa i Vučića”, kaže Švarm za Al Jazeeru.

Vučić je lično otvorio aferu o Đilasovom suvlasništvu nad nedavno ugašenim dnevnim listom Press.

Milivojević, međutim, smatra da sudbina Đilasa ne zavisi od njega, već od dobre volje vladajućeg SNS-a. A da neće “naprednjaci” gubiti vreme urušavajući imidž beogradskog gradonačelnika, pokazale su najave o njegovoj smeni tek nekoliko dana posle dogovora Tadić – Đilas. Uz to, Vučić je lično otvorio aferu o Đilasovom suvlasništvu nad nedavno ugašenim dnevnim listom Press, koja ide u paketu sa pričom o monopolu nad reklamnim prostorom, kojim je kontrolisao sve relevantnije medije dok je DS bio na vlasti.

“Teško da će Đilas zadržati imidž prepoštenog gradonačelnika u vreme kad republička vlast otvara pitanje sumnjivih gradskih poslova, a uz to uvek se može postaviti pitanje načina na koji je zaradio bogatstvo. Đilas je ostavio mnogo zicera na osnovu kojih ga vlast može procesuirati i sve i kad bi dokazao da nema ništa sporno u njegovim poslovima, to bi mu znatno smanjilo rejting u siromašnoj državi”, zaključuje Milivojević.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera