Srbija: Kradite pomalo i nećete robijati

U zemlji u kojoj je ubijen premijer ni obični građani ne mogu biti sigurni (EPA)

Piše: Vladimir Sudar

Ako su 90-ih godina godina prošlog veka vesti o mafijaškim obračunima u kojima su stradala “lica odranije poznata organima gonjenja” dominirale stranicama “crnih hronika”, onda je vest koja je pre nekoliko dana stigla iz Zaječara itekako znakovita za novinske stranice posvećene kriminalu u poslednjih nekoliko godina. Vest koja je uzbudila Srbiju išla je sa naslovima “Ubio majku nožem”, ili “Ubio majku zbog rakije”. Ivan Ognjenović (49) brutalno je ubio majku Radmilu (77) i pokušao da ubije oca, a bio je toliko pijan da nije bio u stanju da da izjavu policiji ni dva dana posle zločina.

Ako bismo pravili paralelu ovog sa zločinima iz 90-ih, sličnost bi bila u brutalnosti, ali je ključna razlika u tome što su nekada stradala “lica od ranije poznata organima gonjenja”, a danas su žrtve obični ljudi.

Bez obzira na sve veći broj kriminalnih dela u kojima stradaju obični ljudi, građani Srbije se osećaju bezbednim, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koje će za desetak dana biti predstavljeno javnosti. Građani su u protekle dve decenije preživeli ratove, stradanja i sankcije, pojavu organizovanog kriminala kad su notorni kriminalci stekli status estradnih zvezda, ubistvo premijera Zorana Đinđića i pet godina svetske ekonomske krize, kojoj se ne nazire kraj, ali se u procentu između 70 i 80 odsto osećaju bezbednim.

Rezultati istraživanja urađenog na reprezentativnom uzorku od 1.200 građana na teritoriji Srbije bez Kosova pokazali su da su se građani osećali najsigurnijim u Titovo vreme, a najnesigurnijim tokom 90-ih godina prošlog veka.

Loši vozači i kućni nasilnici

Bez obzira na povećano osećanje sigurnosti u odnosu na devedesete, i policijske i sudske statistike pokazuju stalan porast krivičnih dela u kojima stradaju obični građani. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj osuđenih punoletnih počinilaca krivičnih prošle godine porastao je za 10 odsto u odnosu na 2010. godinu. Podaci RZS-a pokazuju da je prošle godine podneseno 88.207 krivičnih prijava, izvršeno 39.439 optuženja punoletnih osoba i izrečeno 30.807 presuda. Ovi podaci otkrivaju da je u poslednje vreme došlo do promene u strukturi kriminaliteta, jer su najopasniji kriminalci postali razbojnici, narko-dileri, loši vozači i kućni nasilnici.

Prema državnoj statistici, od 30.807 osuđenih prošle godine najviše je počiniolaca krivičnih dela protiv imovine (6.825), bezbednosti javnog saobraćaja (3.693), protiv zdravlja ljudi (3.619), zatim počinioci dela protiv braka i porodice (2.892) i počinioci takozvanih dela protiv života i tela (2.319). Reč je o krivičnim delima u kojima su žrtve obični građani.

Dinamika krađa uslovljena je ekonomskim i socijalnim previranjima u posljednjoj deceniji, a globalna ekonomska kriza uzrok je njihovog sve učestalijeg vršenja.

S druge strane, policijska statistika pokazuje da je u poslednjih pet godina prisutan stalan trend smanjenja krivičnih dela, ali je njihova struktura izmenjena na način koji sve više pogađa obične građane. Načelnik beogradske policije Stevan Bjelić kaže da je u poslednjih 12 godina na teritoriji PU za grad Beograd prosečan broj krivičnih dela iznosio je oko 35.000 godišnje, dok je prošle godine ta cifra bila nešto veća od 33.000, a taj trend nastavljen je i u ovoj godini. Statistika kaže da je 95 odsto od ukupnog broja krivičnih dela iz oblasti opšteg kriminala, a ostatak iz iz oblasti privrednog, visokotehnološkog, ekološkog i političkog kriminaliteta. Preovlađuju krivična dela protiv imovine, koja godišnje u strukturi dela opšteg kriminaliteta učestvuju sa tri četvrtine, a to su dela koja najčešće pogađaju obične građane.

“Dinamika krađa uslovljena je ekonomskim i socijalnim previranjima u poslednjoj deceniji, a globalna ekonomska kriza uzrok je njihovog sve učestalijeg vršenja”, kaže Bjelić.

Beograd sigurniji od unutrašnjosti

On je rekao da je narkomanija značajan generator povećanja broja ovih dela, jer se narkomani u oko 60 odsto slučajeva počinioci. Dodaje da po brojnosti dominiraju teške krađe i da ekonomska kriza i besparica, sa jedne strane, kao i blaga kaznena politka, sa druge strane, uslovljavaju porast teških krađa na drzak način, a u većini slučajeva izvršioci su povratnici.

Policijska statistika pokazuje da se trećina krivičnih dela u Srbiji izvrši u glavnom gradu, a kada je reč o teškim krivičnim delima, taj procenat je i veći. Međutim, Bjelić smatra da je Beograd sigurnije mesto za život od gradova u unutrašnjosti Srbije, kao i da je bezbedniji od glavnih gradova u okruženju.

Za razliku od devedesetih, kad su dominirali mafijaški obračuni iz tzv. sačekuša, danas se tzv. visoki krimnal preselio u preduzeća i državne institucije.

Urednik beogradskog Novog magazina Vojislav Tufegdžić, autor dokumentarca o kriminalcima iz devedesetih Vidimo se u čitulji, smatra da je kriminal u Srbiji prisutan u istoj meri kao i devedesetih, samo je promenio “pojavni oblik”. Za razliku od devedesetih, kad su dominirali mafijaški obračuni iz tzv. sačekuša, danas se tzv. visoki krimnal preselio u preduzeća i državne institucije, dok, sa druge strane, usled ekonomske krize, imamo sve više slučajeva napada na obične građane.

“Danas sitni kriminalci kidišu na sve koji imaju keša, koliko god ga malo imali”, kaže Tufegdžić i navodi primer pijanstava i nasilničkog ponašanje po prestoničkim splavovima, koji su postali uobičajena pojava, koja je kao takva i medijima postala neinteresantna.

‘Kradi malo, nema robije’

Kad je reč o najslabijoj karici u borbi protiv kriminala, naši sagovornici su složni u oceni da je reč o pravosuđu, što zbog neefikasnosti, što zbog neuspele reforme, što zbog blage kaznene politike, koja gotovo da ohrabruje kriminalce. Povrh svega, Tufegdžić navodi Zakon o amnestiji, koga je usvojila Vlada Srbije i trenutno je u skupštinskoj proceduri. Namera predlagača bila je da se rasterete zatvori, čiji je kapacitet oko 7.000 mesta, a trenutno u njima boravi oko 11.000 ljudi, amnestijom zatvorenika sa niskim kaznama, ali se Tufegdžić pita kakva se to poruka šalje građanima.

“Da li je to poruka – ‘kradite po malo i nećete robijati'”?, kaže Tufegdžić.

Istraživač BCBP-a Marko Milošević kaže da bi, bez obzira na osećanje sigurnosti građana, rezultati istraživanja trebalo da zabrinu državne institucije, jer se građani osećaju bezbednim pre svega jer oni poštuju red i zakon, a na drugom mestu zato što žive u dobrom okruženju. Tek na trećem mestu osećaju se sigurnim zahvaljujući policiji.

Mali broj afera je dobio sudski epilog, stradale su sitne ribe, a velike zvjerke nisu završile u zatvorima.

Osećaj sigurnosti građana nije posledica sređenosti države, već spremnosti građana da uzmu pravdu u svoje ruke, pokazuju rezultati istraživanja. Prema Miloševićevim rečima, glavni izvori nesigurnosti građana su socijalno-ekonomski razlozi, sa jedne strane, i narušen sistem vrednosti, sa druge strane.

“Kada pogledamo sve afere koje su otvarane u poslednjih 12 godina, videćemo da je mali broj njih dobio sudski epilog, a i u onim koje su dobile pokazalo se da su stradale sitne ribe, a da velike zverke nisu završile u zatvorima. U uslovima sve teže ekonomske krize, takvo okruženje i narušen sistem vrednosti motivišu mlade ljude na nasilje i sitan kriminal”, smatra Milošević.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera