Nedostižni oreol mučenika

Jovana Vraniškovskog u Makedoniji čeka zatvorska kazna od 2,5 godine zbog zloupotrebe više od 250.000 eura (EPA)

Dok Makedonija vodi diplomatsku bitku sa susednom Grčkom i njenim insistiranjem na promeni imena države, i dok je u zemlji sve naglašenije siromaštvo njenih građana, ovih je dana ponovo, kao duh iz boce, izvirio  i decenijski crkveni problem sa Srbijom.

Aktuelizovao ga je srpski egzarh Jovan Vraniškovski, koga u Makedoniji čeka zatvorska kazna od 2,5 godine zbog zloupotrebe više od 250.000 evra koju je načinio u vreme dok je bio vladika Makedonske pravoslavne crkve. Pri pokušaju da uđe u Makedoniju sa srpskim pasošem, Vraniškovski je priveden na osnovu poternice Interpola i odmah je prebačen u zatvor.

Budući da Vraniškovski godinama nije kročio na makedonsko tlo, jer nije želeo da po drugi put ide iza rešetaka, sasvim je jasno da je poslednji događaj  deo njegove PR strategije. Svestan da je njegova nelegalna Pravoslavna ohridska arhiepiskopija (POA) koju su u Makedoniji pre deset godina instalirale Srpska i Grčka pravoslavna crkva, iako je to sada čak i za crkveni Beograd i Atinu neuspešan projekat, srpski egzarh Jovan je povukao samo naizgled neočekivani potez. Njemu je sasvim jasno da je posle prihvatanja Srbije da isporuči Makedoniji Dragana Daralevelskog, koji se tereti za milionski kriminal u zemlji, upravo on sledeći za ekstradiciju. I, u svom dobro poznatom stilu srpski egzarh odlučuje da uđe u Makedoniju i da se vrati u poznati zatvorski ambijent. Naravno, želeći makar i na ovakav način da poentira i po već isprobanom receptu da sebe prikaže kao žrtvu režima u kome nema verskih sloboda. Međutim, i pravoslavnom svetu je sasvim jasno da religija i kriminal ne idu ruku pod ruku i da će Jovan ipak ostati bez oreola mučenika. Jer, prema teškim finansijskim  zloupotrebama njenih visokih velikodostojnika pre par godina bez milosti se odnosila i Grčka pravoslavna crkva.

‘Fijaker crkva’

Pravni  sistem dozvoljava da se ponovi sudski proces u kome je Vraniškovski zaradio dvoipogodišnju zatvorsku kaznu, ali u javnosti se nameće pitanje – zašto je pobegao iz zemlje kada se sudilo? U međuvremenu, ništa se nije promenilo, ali Jovan igra na kartu da će tako uspeti do daljneg da odloži obnavljanje dijaloga između Makedonske i Srpske pravoslavne crkve. Jer neko malo tajno približavanje srpskih i makedonskih vladika koje se desilo nedavno, uopšte mu ne ide na ruku i on i dalje nastoji da zadrži status srpskog egzarha u Makedoniji. Pozicija u kojoj se, očigledno, oseća ugodno. A od toga ne može ni milimetar dalje, jer je očigledno da je Jovanova POA veštačka instalacija koja nema podrške ne samo od Makedonaca već ni od Srba koji žive u Makedoniji. Zbog simboličnog broja pristalica ovde POA nazivaju pajton, odnosno fijaker crkvom, koju su napustili gotovo svi koji od Srpske pravoslavna crkve nisu dobili visoka odličja. Jovanu je prvo  okrenulo leđa petnaestak monaha, a napustilo ga je i celo sestrinstvo koje je našlo pribežište u jednom manastiru Bugarske pravoslavne crkve. 

Jovan, jednostavno, realizuje neki svoj PR i uživa u ulozi žrtve.

Međutim, nasuprot svemu ovome, fakt je da se celih deset godina Makedonska pravoslavna crkva bavi samo Vraniškovskim i pitanjem hoće ili neće biti pregovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Istini za volju, pitanje je da li bi se nekadašnji makedonski vladika Jovan  otcepio i otišao u SPC ukoliko ga njegova matična crkva nije tolerisala da radi bukvalno šta hoće. Naime, Vraniškovski je kao vladika MPC u kojoj mu je prvo zaposljenje bilo kao građevinski inžinjer, u kontinuitetu vukao poteze zbog kojih je morao biti sankcionisan. Samovoljno je menjao grb i zastavu eparhije kojom je rukovodio, usred Makedonije propovedao je na grčkom i iritirao vernike, šamarao sveštenika u crkvi, ali arhiepiskop MPC g. Stefan i pored  grubih kršenja crkvenog Ustava nije preduzimao ništa. Zbog toga se nameće konstatacija da je Jovan praktično produkt Stefanovog ćutanja i gutanja knedli. A sve sa jednim jedinim ciljem – da Vraniškovski ne bi objavio neke neprijatne pikanterije i finansijske zloupotrebe, koje bi ozbiljno uzdrmali tron poglavara a možda i nekih drugih vladika.

Sve to, nažalost, odgovara našem susedstvu. Jovan je šahovska figura koja po potrebi radi u trouglu Beograd-Atina-Sofija. I u sve tri zemlje plasira priče koje žele da čuju crkveni, ali i svi drugi nacionalisti. Pritom, glavna tema je osporavanje kakve bilo povezanosti nekadašnje Ohridske arhiepiskopije sa njenom naslednicom, Makedonskom pravoslavnom crkvom. U Bugarskoj je javno tvrdio da drevna Ohridska arhiepiskopija ima bugarske korene. Onim krugovima u Srbiji koji ne mogu da prežale proglašavanje samostalnosti Republike Makedonije i te kako prija negiranje makedonske države i Crkve, a isti je slučaj i sa Grčkom. Vraniškovski ne priznaje Makedonsku pravoslavnu crkvu, traži da se rasčine njeni velikodostojnici, ali se nikako ne odriče vladičkog zvanja koje je stekao upravo u ovoj Crkvi. Pritom, otvoreno negira makedonski narod, pa je bez stida, otvoreno udvarajući se svim susedima  podneo zahtev za registraciju njegove Grčko-pravoslavne ohridske arhiepiskopije pri Peškoj patrijaršiji, koji je država odbila. 

Vraniškovski ipak nije igrač velikog formata pa odatle ne drže tvrdnje provladinih medija da je njegovo vraćanje zapravo osveta Grčke zbog presude suda u Hagu u korist Makedonije. Jovan, jednostavno, realizuje neki svoj PR i uživa u ulozi žrtve.

Mišljenja izražena u ovom članku su autorova i nužno ne odražavaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera