Iz programa Kontekst

Žiško: Gradnja novih termoelektrana će dovesti do propasti Elektroprivrede BiH

Bosna i Hercegovina i Srbija jedine u Evropi vide energetsku budućnost zasnovanu na uglju.

Bosna i Hercegovina i Srbija jedine u Evropi vide energetsku budućnost zasnovanu na uglju. Zašto se vlasti u tim zemljama opiru dekarbonizaciji? Šta nastavak takve politike dugoročno znači za zdravlje stanovništva i ekonomsku budućnost te dvije države?

Deset blokova u termoelektranama na ugalj u BiH, Crnoj Gori i Srbiji biće zatvoreno do kraja 2023. godine zbog usaglašavanja sektora proizvodnje električne energije sa pravilima Direktive Evropske unije o velikim ložištima.  Uporedo sa zatvaranjem starih termoblokova vlasti u Bosni i Hercegovini namjeravaju graditi nove – sedmi blok termoelektrane u Tuzli, osmi u Kaknju, novu termoelektranu u Banovićima, a u Srbiji treći blok Kostolačke termoelektrane.

I dok vlasti nastavak dalje energetske politike zasnovane na fosilnim gorivima, prvenstveno uglju, predstavljaju kao neminovnost, ekološki aktivisti upozoravaju, da bi to mogla biti preskupa cijena za već zagađenu životnu sredinu, zdravlje ljudi, ali i za društvo u cjelini.

O tome u Kontekstu govore:

  • Denis Žiško, koordinator programa Energija i klimatske promjene u Centru za ekologiju i energiju iz Tuzle,
  • Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice sa sjedištem u Beču od 2012. godine,
  • Admir Softić, pomoćnik ministra za energetiku u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BIH.

Voditeljica je Žana Kovačević a emisiju je uredio Dragan Stanimirović.

Izvor: Al Jazeera