Nakon univerziteta, Vučić kreće na medije

Otkako je kročio na političku scenu Srbije kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke devedesetih godina prošlog veka, Aleksandar Vučić je postavio bavljenje medijima kao svoj glavni zadatak. Zbog toga ne treba ni da čudi da je težište njegovog interesovanja, ali i politike koju zastupa, upravo u medijima koje kontroliše.

I prvo ministarsko mesto na koje je zaseo prilikom sklapanja prve crveno-crne koalicije bilo je ono koje je u svom nazivu imalo reč – informisanje. Iz tog perioda ostaće upamćen kao ministar informisanja u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika nedeljnika Evropljanin, ali i kao tvorac zakona po kojem su mediji kažnjavani zbog objava izjava sagovornika datih imenom i prezimenom.

Njegovim dolaskom na vlast 2012. godine, jedan za drugim, mediji su se skršeno stavljali pod njegovu kontrolu, dok su drugi otvoreno hrlili u njegov zagrljaj kako bi zajedničkim snagama stvorili najmonstruozniju medijsku trovačnicu u srcu Evrope. U jednom trenutku, u Srbiji su, pored dva nedeljnika i jednog dnevnog lista, postojale samo dve lokalne televizije koje nisu bile pod njegovom kontrolom.

Sada, kada se nada da je uspeo da “ukroti” profesore, nastavnike i učitelja, odnosno fakultete i škole, i njegovu žestoku osvetu, očekuje se i njegov konačni udarac preostalim medijima koji nisu pod njegovom kontrolom. Završni udarac, možemo da naslutimo i iz njegovih, sada već svakodnevnih, najava da će i tužilaštvo da uključi u ovaj obračun.

Iskopani duboki medijski rovovi

Pokušao je Vučić, nije da nije, da svoj “šarm” proširi i na medije koji mu nisu bili naklonjeni, ali jednostavno mu se nije dalo. Želja novinara za istinitim i profesionalnim informisanjem, nasuprot navijačkim i pristranim medijima stvorenim samo za forsiranje njegovog rejtinga, bila je jača od svih izazova. U međuvremenu su iskopani duboki medijski rovovi u kojima su samo nišani ostali na površini zemlje. Ovakvo stanje dovelo je do situacije slične onoj u Ruandi kada se u etar slao poziv za pokolj protivničke strane. Država apsolutno ne reaguje na takve situacije i sve to pravda borbom za napredak Srbije, jer tu vrstu narativa primenjuju samo mediji koji su se predsedniku Srbije zakleli na vernost.

U jednom od svojih svakodnevnih obraćanja javnosti, Vučić je bukvalno označio pojedine medije za državne neprijatelje. Optužio je Novu S i N1, koji posluju u okviru kompanije United Media, da su naneli mnogo zla Srbiji i da jedva čeka da vidi reakciju tužilaštva na njegove reči. On bez ikakve zadrške poziva tužilaštvo da procesuira medije iz jednog jedinog razloga – nisu mu poslušni. Ovaj njegov vapaj treba upravo i shvatiti kao poziv na uništavanje preostalih slobodnih medija.

Sa druge strane, udarna pesnica Vučićeve medijske mašinerije, Dragan J. Vučičević svakodnevno sa svog TV kanala psuje, vređa, poziva na prebijanje i hapšenje novinara iz pomenutih medija direktno pominjući njihova imena. I na to što radi, niko iz institucija države nikada nije reagovao.

Nema regulatornog tijela

Zanimljivo je da i pored uporne asistencije Evropske unije, Srbija i dalje, mesecima, nema regulatorno telo koje bi trebalo da se bavi ovakvim stvarima. To u Srbiji ne treba ništa da čudi, jer je zemlja godinama bila bez direktora policije, iako postoji zakonska obaveza. Što bi Vučić rekao: Pa, šta?

Jedna od packi koja je u Beograd stigla iz Brisela tiče se upravo REM-a i njegovog nepostojanja. Istini za volju, taj REM nije ništa ni radio tokom svog postojanja u prethodnom periodu, osim što se oglašavao da nije nadležan za mnogo toga što se dešavalo. Prvi izbor članova Saveta REM-a nije uspeo, kao ni ovaj drugi, jer nezavisni kandidati ne žele da učestvuju u farsi koju, po proverenom scenariju, vlasti pokušavaju da serviraju Evropi.

Umesto merodavnih i profesionalnih organizacija koje postoje decenijama, vlast predlaže svoje poslušnike iz novoformiranih, fantomskih udruženja pod njenom kontrolom. Predlažu se ljudi bez ikakvog iskustva u radu sa elektronskim medijima koji ne ispunjavaju nijedan zakonski uslov.

Za to vreme, iz Brisela stižu najave da bi EU mogao da se direktno uključi u proces izbora organizacijom javnog saslušavanja predloženih kandidata za REM. Iz tog istog Brisela je nedavno stigla i pohvala Beogradu što je Skupština usvojila tri medijska zakona, iako od primene tih zakona neće biti ništa. Čini se da EU uopšte ne zanima šta se dešava u praksi i da je dovoljno to što postoji “mrtvo slovo na papiru”.

Otvoren lov na novinare

Srbija je danas zemlja iz koje novinari odlaze zbog ugrožene bezbednosti. O pretnjama i nasilju da ne govorimo. Svakodnevno se dešavaju situacije koje su nedopustive i mnoge od njih uz neposredno prisustvo policije. Utisak je da je u Srbiji otvoren lov na novinare.

Poslednje informacije koje dolaze iz redova nekoliko preostalih nezavisnih medija, takođe su zabrinjavajuće. Vlasnici United Media (UM) smenili su Dragana Šolaka i tako uneli nemir u redove preostalih novinara koje nisu opila svetla vlasti. Urednici svih medija iz UM promptno su reagovali otvorenim pismom novom rukovodstvu, u nadi da se uređivačka politika neće promeniti.

S druge strane, Vučić ima sve poluge kako bi ugasio ili pripitomio preostale medije. I to malo medija mu užasno smeta. Njihovo izveštavanje i otkrivanje afera ga sigurno dovodi do ludila i do neizvesnosti u pogledu eventualnih vanrednih izbora, koje studenti traže. Vučić, jednostavno, ne sme da dozvoli da u novi izborni proces uđe sa slobodnim medijima na leđima. I sigurno je da vanredne izbore neće raspisati dok god ti mediji budu imali bilo kakav uticaj na javnost u Srbiji.

Ako se UM okrene, kao što je navedeno u saopštenju, tržištima EU, jasno je da će onaj deo njihovih medija koji egzistiraju u Srbiji biti u zapećku i bez novčane podrške koja nije izostajala dok je Šolak bio u komandnom lancu. To Vučiću ostavlja dovoljno prostora da pritiscima, ucenama i svim preostalim metodama za uništavanje medija, dovede sebe u situaciju da očisti medijski prostor i onda mirne duše raspiše tražene izbore. Njegovo dosadašnje ponašanje govori da nikada nije raspisao izbore, a da nije bio siguran u pobedu. Uništavanje preostalih medija, značajno bi mu povećalo šanse za još jedan trijumf.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.