Sanchez protiv Trumpa: Čeka se osveta

“Morao bi se gajiti natprirodni optimizam, pa vjerovati da će sve ovo proći za tri i po godine i da će se Amerika tog jednog dana (kad po Ustavu Trump mora da napusti Bijelu kuću) vratiti u normalu”. Tako Rajko Grlić, koji poslednjih dvadesetak godina živi na relaciji između SAD-a i Zagreba, piše u pismu svom prijatelju Goranu Markoviću, filmskom reditelju, kome su u Srbiji, kao protivniku Vučićevog režima uskraćena prava i sredstva da snima filmove.

Prepiska između ove dvojice naših jugoslovenskih umetnika objavljuje se svakog četvrtka u beogradskom Nedeljniku, pa u najnovijem od tih epistola Grlić, pišući Markoviću, saoseća sa patnjama svog prijatelja izloženog stalnom medijskom linču srpskih prorežimskih medija. Istovremeno, otkriva da mu dan počinje u čitanju The New York Timesa i da ne prestaje da se čudi: to što se u SAD-u događa liči mu “na kraj civilizacije kakvu znamo”.

Ono što Grliću u SAD-u liči na kraj tzv. zapadne demokratije sigurno je tako izgledalo liderima zemalja članica NATO-a na nedavnom samitu severnoatlantske vojne alijanse.

Samo što su se svi, sem Pedra Sancheza, španskog premijera, odlučili da primene taktiku koju pojedini analitičari nazivaju “diplomatijom  neograničenog laskanja”. Od povratka republikanca na vlast prošlog januara, to neograničeno laskanje postalo je glavni elemenat u receptu za postupanje prilikom bilateralnih ili multilateralnih sastanaka sa, kako to konstatuju politikolozi, “nestabilnim” stanovnikom Bele kuće.

Može li odgovorna država prihvatiti Trumpov zahtjev

Ukratko, Donald Trump je na tom sastanku zahtevao, takoreći naredio, da sve članice NATO-a moraju da povećaju troškove za vojno naoružanje i vojne potrebe. I da u ovom desetogodišnjem periodu umesto dva odsto od bruto domaćeg proizvoda, treba za vojne poslove da izdvoje čak pet odsto BDP-a. Trump je to naređivao tridesetdvojici lidera samo nekoliko dana nakon što je, bez ikakvih konsultacija sa saveznicima ili Kongresom, odlučio da bombarduje Iran. I dok u Los Angelesu bukti rat na ulicama zbog hapšenja i odvođenja svakog ko im sliči na migranta bez papira, oni su u Hagu rešili da “bez drame” odglume jedinstvo.

Niko se nije mnogo začudio što su Trumpovu naredbu na samitu u Hagu svi poslušali i prihvatili. Više je komentara izazvao potez Pedra Sancheza. Španski premijer je otvoreno rekao da se sa takvim “arbitrarnim i nepotrebnim povećanjem” ne slaže i da bi taj trošak ugrozio dobrobit građana Španije, ali i samu suštinu socijalno odgovorne države, kakva se na ovom delu Iberijskog poluostrva uspešno gradi, uprkos svim teškoćama prouzrokovanim finansijskom krizom i pandemijom korona virusa.

Na domaćem terenu opozicija sa desnice mu zamera što kao protagonista na međunarodnoj sceni pokušava da “zabašuri korupcionašku aferu” u koju su umešani ljudi iz njegovog najbližeg okruženja. Drugi mu spočitavaju što se, znajući za Trumpovu osvetničku narav, naprosto nije kao i ostatak članica priklonio zahtevima jačeg. Veruje se naivno da će za četiri godine, kad dođe do prve veće revizije o tome kako članice pakta primenjuju ono na šta su se obavezale, a Trump definitivno bude u penziji, sve ionako biti manje-više zaboravljeno.

Otvoreno o genocidu u Gazi

Da Sanchez predsedava vladom koja ima vrlo dobre ekonomske rezultate, to ne spori ni sam Trump koji preti da će građani Španije morati “debelo da plate” za premijerevu neposlušnost.

Kao socijalista uveo je mnoge ekonomske reforme, smanjio tenzije sa katalonskim separatistima spornim zakonom o amnestiji, što su mnogi protumačili kao izdaju nacionalnih interesa Španaca, prvi je odlučnije raskrstio sa prošlošću desničarskog diktatora Francisca Franca.

Prvi je lider jedne evropske zemlje koji je opisao Izrael kao “genocidnu državu” i rekao da Španija ne posluje sa takvom zemljom. Uoči samita Evropske unije u Briselu, Sanchez se pozvao na nedavni izveštaj službe EU-a o stanju ljudskih prava u palestinskoj enklavi, navodeći da Izrael krši svoje obaveze i da EU treba da suspenduje sporazum o saradnji. Ukazao je na dvostruke standarde: osamnaest rundi sankcija uvedeno je Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a sa Izraelom EU nije u stanju da prekine sporazum o saradnji.

U odbranu Sanchezu stao je bivši ministar rada Jesus Caldera Sanchez Capitan koji u opširnom tekstu ovih dana ističe da je stopa nezaposlenosti u zemlji najniža u istoriji, stopa rasta najviša u Evropskoj uniji, nejednakosti su smanjene, minimalne dnevnice su povišene, naknade za nezaposlenost su znatno povećane, sistem socijalnog osiguranja je konsolidovan, zakon o penzijama osigurava da one ne gube kupovnu moć… Da je, dakle, jedan od retkih evropskih lidera leve orijentacije uspeo da održi ekonomsku stabilnost i da njegova vlada istovremeno ispuni bolje nego iko do sada mnoge mere socijalne zaštite.

Na međunarodnoj sceni, Španija iz dana u dan dobija na značaju, kaže ovaj bivši ministar koji, uprkos tome što svojevremeno nije glasao za Sancheza, sada ističe njegove uspehe.

“Dostojanstven i humanitarni stav Španije dobija na značaju u EU uprkos tome što članice nisu spremne da ukažu na genocid koji Izraelska vlada (ne država, pošto ne dele svi Izraelci odluke Benjamina Netanyahua) čini nad palestinskim narodom”, napisao je.

Bivši ministar ističe da su za levicu u Španiji stvari uvek bile teške. Opominje i da je “ovo zemlja naseljena konzervativno orijentisanim establišmentima i korporacijama koje uvek ometaju delovanje progresivne vlade”. Poziva javnost da bude strpljiva i sačeka da se slučaj korupcije među bivšim najbližim Sanchezovim saradnicima reši na sudu.

Ozbiljno naljutio Trumpa

Koliko je Pedro Sanchez razljutio Trumpa, to je moglo da se vidi i po prvim reakcijama američkog predsednika.

“Španija je problem, uvek je bila problem, moraće da plati za to”, rekao je Trump odlazeći na samit. Odmah posle samita rekao je da će Sanchez i Španija morati da “plate duplo” od onoga na šta su se obavezale ostale članice. Kaže da će se potruditi da Sanchez zažali zbog svog ponašanja, da će mu uvesti velike carinske tarife koje će ugroziti ekonomsku stabilnost zemlje.

Sanchez sa druge strane podseća da je Španija suverena zemlja i da trgovinska politika sa bilo kojom članicom EU-a mora biti dogovorena sa Briselom u ime svih država članica.

Trump nije sklon da uvažava ugovore ni u svojoj zemlji, a kamoli u Evropi. Mogao bi da uvede posebne carine na kompanije ili sektore koji su posebno važni za ekonomiju Iberijskog poluostrva i tako izazove raskol u EU. To se u Trumpovom prvom mandatu desilo sa crnim maslinama koje su bile pogođene jako visokim carinama. Mnogo su veći profiti koje Tramp želi da ostvari uvođenjem obaveze da članice NATO-a troše veći procenat svog BDP-a na vojne potrebe. One će svoje oružje kupovati, kako je to predsednik SAD-a predvideo, od Amerikanaca.

Najopasniji neprijatelj je na drugoj strani Atlantika

Ironičan je nepotpisani uvodnik u El Paisu, vodećem španskom listu koji se smatra jednim od najuglednijih dnevnika u Evropi.

“Donald Trump je potpuno u pravu. Evropi je zaista neophodno da drastično pojača svoju odbrambenu sposobnost da bi mogla da se zaštiti od američke administracije i neprijateljskih poteza njenog aktuelnog predsednika”, piše u uvodniku.

Iznenađuje da El Pais, list koji je tradicionalno naklonjen socijalističkoj stranci, nema naročitih komplimenata za premijera Španije. Umesto da otvoreno pohvale premijera Španije, koji se suprotstavio Trampovim naredbodavnim, a istovremeno nerealnim zahtevima, oni obrću priču.

Konstatuju da bi glavni i najopasniji neprijatelj evropskoj bezbednosti mogao da bude baš onaj najmoćniji navodni saveznik, sa druge strane Atlantika i da bi taj mogao Evropi da zabode nož u leđa.

“Ni predsednik Trump, niti njegov mesijanski potpredsednik [Vance] ne kriju odbojnost i prezir prema evropskim saveznicima, koje su više puta optuživali da se šlepuju uz SAD, niti prema Evropskoj uniji koja je, prema njihovom mišljenju, stvorena da iskoristi Sjedinjene Američke Države”, konstatuje se u nepotpisanom uvodniku.

To da se neprijatelj nalazi u njihovim, NATO redovima, kaže se u španskim analizama, “nije neka distopija koja se odnosi na dalju budućnost”. Naprotiv, to je opipljiva uznemirujuća realnost ove, tekuće 2025. godine.

“Što više Evropa troši na sopstvenu odbranu, manje će se strahovati od raskida sa Velikim bratom”, navedeno je.

Kako god da se Sanchezov tihi rat protiv Trumpa završi, a nesporno je ne samo da je “car go”, kako to objavljuju Španci, već i da dosta onoga što smo do sada podrazumevali pod pravilima igre u takozvanoj zapadnoj demokratiji nestaje još otkako je Tramp u januaru desetinama izvršnih naredbi počeo drugi mandat. Treba biti natprirodni optimista pa poverovati, kako kaže Grlić, da će se sve vratiti na staro. U toku je prestrojavanje za “novu normalnost”, koja ne priznaje ni pravo na različito mišljenje, a kamoli na demokratiju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.