Studentski ultimatum

Neizvesnost vezana za predstojeći veliki protest studenata u Beogradu na Vidovdan, 28. juna, veća je iz dana u dan. Zajedno s tim što se spekuliše s mogućim scenarijima, sve više se oseća napetost u celoj javnosti.

Naravno da je za tu napetost najzaslužnija vlast koja čini sve ne bi li građane preplašila i sprečila da tog dana dođu u Beograd. Reakcija vlasti je gotovo preslikana u odnosu na ono što je radila uoči najvećeg protesta u istoriji Srbije 15. marta, takođe u organizaciji studenata. Najavljen je specijalan film o studentima “blokaderima”, a u zavisnosti od raspoloženja predsednik Srbije jedan dan priča o izvesnom nasilju, a drugi da se ništa neće desiti. Za to vreme, njegovi pajtaši horski pevaju o nasilju kao jedinoj opciji koja je “blokaderima” ostala. Pre 15. marta mediji pod kontrolom Aleksandra Vučića najavljivali su dolazak Rumuna s ciljem da pljačkaju stanove u Beogradu, koji će tog dana da budu prazni, jer su ljudi na protestu. Ovoga puta, izgleda ne dolaze rumunski lopovi, već snajperisti iz Ukrajine i Gruzije. Na sve to, vlast pojačava represiju.

Vučić svakodnevno preti profesorima, umetnicima je već nametnuo Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, a studente koji blokiraju fakultete i sve one koji ih podržavaju okrivljuje za izručenje Slobodana Miloševića, raspad zajedničke države s Crnom Gorom i za proglašavanje Kosova nezavisnim. Aktivne opozicione političare je proglasio ubicama Ranka Panića koji je preminuo 2008. godine, nekoliko dana posle radikalskog protesta u Beogradu zbog izručenja Hagu od posledica policijskog prebijanja. Neke od studenata je i uhapsio zbog terorizma i rušenja ustavnog poretka države.

Studenti veoma zagonetni

S druge strane, studenti u blokadi mudro “pumpaju” situaciju. Veoma su zagonetni, ali tvrde da će se nešto desiti. U javnosti su osvanula dva, veoma studiozna dokumenta, za koja javnost pretpostavlja da se, ipak, radi o nekoj vrsti navlakuše za reakciju vlasti. U prvom dokumentu je bilo reči o tome da će okupljanje biti zakazano za 19:30 na Slaviji, gde će protest početi intoniranjem himne i šesnaestominutnom tišinom. Zatim bi, prema slovu tog dokumenta, studenti i građani krenuli ka Pionirskom parku s idejom o oslobađanju tzv. Ćacilenda, tako što bi pozvali sve “studente koji žele da uče” da im se pridruže pod ogromnom zastavom Srbije. Ovakva ideja nije loša, ali je veoma riskantna s obzirom na to da svi znaju da u tom Ćacilendu studenata gotovo da nema i da praktično ta novostvorena barijera služi pre svega za odbranu Vučićevog radnog mesta, zgrade Predsedništva Srbije.

Drugi dokument govori o potpunoj višefaznoj blokadi Beograda koja bi se svakodnevno širila i iz centra grada stigla čak i do obilaznice oko glavnog grada Srbije. Za tu akciju bi, navodno, studenti iskoristili cement i mešalice za beton. S obzirom na to da su se ovim dokumentima danima unazad bavili, kako vlast, tako i njeni mediji, veoma je izgledno da će blokada imati neki drugačiji vid od pomenutog, jer studenti su toliko mudri i pametni da sigurno ne bi na ovakav način izlagali svoje planove javnosti.

Sve se to, nekako, objedinilo u vidu otvorenog pisma, svojevrsnog ultimatuma koji su studenti uputili Vladi Srbije. Oni, naime, od Vlade traže ispunjenje dva zahteva do 28. juna 2025. godine u 21:00. Prvi zahtev je da Vlada u skladu sa čl. 109 Ustava RS uputi obrazloženi predlog predsedniku Republike Srbije za raspuštanje Narodne skupštine, s ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora do 21:00, 28. juna 2025. godine. Drugi zahtev je da Vlada apeluje na Ministarstvo unutrašnjih poslova da do 21:00, 28. juna 2025. godine u skladu sa čl. 18 Zakona o javnom okupljanju, a koji se odnosi na čl. 8 istog Zakona, prekinu navodno prijavljeni skup u Pionirskom parku i Ulici Trg Nikole Pašića“, naveli su studenti u otvorenom pismu. Studenti apeluju da se ovi zahtevi ispune, jer ne mogu da garantuju u kojem pravcu će se okrenuti opravdano nezadovoljstvo građana Srbije. Dalje poteze građana, posle završetka protesta, kako su naveli studenti, ne mogu da predvide.

Velika očekivanja od protesta

Očekivanja od subotnjeg protesta su velika. Građani Srbije su više nego besni na vlast i sve ono što ona radi poslednjih sedam meseci. Očekuju se neki konkretni potezi, jer je svima jasno, i studentima i vlastima, da su protesti u opadanju, a da se fakulteti stidljivo, ali polako vraćaju u neku vrstu rutine. Vlast je u nokdaunu već mesecima. Vučić, kao glavna poluga moći, svakodnevno čini celi niz grešaka, koje samo dodatno izazivaju narod, od uvreda, pretnji, pogrešnih odluka kojima se javno hvali – poput izvoza municije u Izrael, pa do toga da dodatno unižava institucije na svaki mogući način. Njemu nije mnogo toga preostalo sem da pokuša kako zna i ume da zadrži svoje čvrsto jezgro u narodu i prolongira izbore što je duže moguće kako bi mogao da se konsoliduje.

Ono što Vučić, međutim, ne shvata jeste da nikada više neće moći da povrati onu snagu i moć kakvu je nekada imao. On više ne može da organizuje svoja velika okupljanja, jer je svestan da način na koji je do sada dovlačio ljude na svoje proteste više ne funkcioniše. Primer Zaječara i Kosjerića je eklatantan i govori o tome da on više nema snage ni da izbore izgura na način na koji je to do sada radio. Zbog toga je i zabranio održavanje izbora za Mesne zajednice u Novom Sadu. U Zaječar i Kosjerić je doveo izvođače prljavih radova iz cele Srbije i uz sav, njemu svojstven, izborni inženjering, nije uspeo da pobedi bez mahinacija, i to jedva.

Jedino mu je preostalo da primeni golu silu. To otvoreno najavljuje i čini svakodnevno. Sve svoje snage će u narednom periodu da usmeri ka kažnjavanju onih ljudi koje smatra da su deo, kako on kaže – obojene revolucije. Osokoljen je činjenicom da smo ušli u leto, da građani više razmišljaju o odlasku na more nego na proteste, kao i povratkom fakulteta na nastavu.

Ono što ne računa jeste da studentski protest polako prerasta u građanski i da će se sigurno, ako ne na leto, onda na jesen, susresti s još većim nezadovoljstvom naroda. Jasno je da studenti više ne mogu sami i da će morati da dođe do nekog šireg, udruženog fronta.

Neke stvari će definitivno biti mnogo jasnije posle tog vidovdanskog protesta. Mnogi i čekaju da vide šta će se desiti, ali je sigurno da će se Vučić suočiti s velikim nezadovoljstvom, ali više nego dobro spreman da izazove ono što bi njemu najviše odgovaralo. Ono što je sigurno jeste to da će u Srbiji malo toga biti isto pre i posle 28. juna.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.