Od Trumpa do Putina: Vučićeva diplomatija šlepanja

U svetu diplomatije poznato je nekoliko vrsta politike. Često se kaže da je nečija politika poput ponašanja slona u porcelanskoj radnji ili politika mira, pomirenja. Poznat pojam u diplomatiji je i “šatl diplomatija”. Richard Holbrooke je tokom sukoba na Kosovu bio poznat po “buldožer” diplomatiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostaće, zahvaljujući poslednjim potezima, po “šleper diplomatiji”, ali i “diplomatiji šlepanja”.

Njegova nedavna poseta Sjedinjenim Američkim Državama, gde se video sa bivšim gradonačelnikom New Yorka Rudyjem Giulianijem, jednim republikanskim predstavnikom i novinarkom jednog podcasta, završila se tako što je saopšteno da je imao zdravstvenih problema i da je odlučio da se vrati u Beograd. Istog dana kada je imao zdravstvenih problema, Vučić je, kako je tvrdio, trebalo da se vidi sa predsednikom SAD-a Donaldom Trumpom u njegovom privatnom rizortu Mar-a-Lago.

Do te posete SAD-u nije se došlo regularnim diplomatskim putem. U nedostatku zvaničnih informacija, spekuliše se da je Vučićevu posetu organizovala grupa srpskih Amerikanaca “Srbi i Trump” predvođenih ljudima iz transportnog biznisa, odnosno vlasnika kamiona, šlepera, koji špartaju Amerikom.

Problem je nastao zbog činjenice da strani državljani ne mogu po slovu zakona da prisustvuju donatorskim događajima političkih organizacija u SAD-u i onda se desilo što se desilo.

Vučić se vratio sa neuspešne šleper diplomatije, a da nije video Trumpa, pa je morao sa šleper diplomatije da pređe na diplomatiju šlepanja, tj. da se prišlepa nekom drugom.

U situaciji u kojoj se našao, Vučić je, čak i da je hteo da izbegne susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, morao opet da sedne u avion i da se okrene drugom autoritetu ne bi li spasio “ugled” Srbije, odnosno samog sebe. Spoljnu politiku je stavio u službu unutrašnje pošto je očigledno da sve teže “hendluje” političku situaciju u Srbiji. Za njegovu unutrašnju politiku možemo slobodno da kažemo se raspala i da mu je manevarski prostor veoma sužen.

Očajnički potreban sastanak sa Trumpom

Tačno je da je Vučić odavno najavio svoj boravak u Moskvi u okviru obeležavanja 80 godina od pobede nad fašizmom, kao i da će se tom prilikom sresti sa Putinom. Od situacije da se u svega nekoliko dana vidi sa Trumpom i Putinom, pretila mu je opasnost da nikoga ne vidi.

Vučiću je očajnički bio potreban susret sa Trumpom, pa makar i u hodniku u Mar-a-Lagu. Time bi poslao poruku svojim biračima da je i dalje jak, da drži kontrolu u svojim rukama, da ga svet poštuje i uvažava. Bio mu je potreban autoritet Trumpa ne bi li se malo povratio usled problema sa kojima se susreće već pola godine u Srbiji. Zbog promašaja na Floridi, morao je u Moskvu, a dobro zna za ranjivost Srba naspram Rusije i Putina. Računa na svoje patriote, za koje mora sve više novaca da troši, jer se radikalski patriotizam u Srba najlakše pumpa lovom. Nema njegove zaluđene pristalice koji nije oduševljen činjenicom da je uspeo da se iz Beograda transportuje u Moskvu i pored silnih peripetija – od zabrane preleta određenih teritorija do problema zbog ratnih dejstava.

Kao neko ko je dokazani autokrata, on nema više kome da se okrene. Činjenica da Evropska unija zaoštrava kurs prema njemu, da ga je Trump gotovo sigurno stavio na spisak nepoželjnih gostiju koji je mogao zbog jedne fotografije skupo da ga košta, pa je uvek dobro videti Putina, a gde je Putin tu je i Xi Jinping.

Tim svojim pozivom, Vučić je zapečatio sudbinu evropskog puta Srbije. Teško je da će imati sagovornike iz EU u narednom periodu, a da to nisu Viktor Orban i Robert Fico. Očekuje da se na toj mapi diplomatije šlepanja uskoro nađe i Bukurešt, odnosno očekivani izbor Georgija Simiona. I to je to, ne računajući, primera radi, Nicolasa Madura, predsednika Venecuele.

Za razliku od Madura i Xi Jinpinga, Putin je Vučića ostavio za viđenje tek trećeg dana njegovog boravka u Moskvi. Putin je Vučiću upriličio veoma skroman, da ne kažemo sporan, doček na aerodromu. Dočekao ga je zamenik nekog zamenika nečega u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, kako on ima običaj da ponizi svoje političke protivnike, kada ih u EU dočeka neki evropski zvaničnik. Sve to govori da Putin ima zanimljivu poruku za svog “prijatelja” iz Beograda.

Vučićev susret sa Dodikom

Vučić je tako, svoju sudbinu, ali i kompletnu svoju spoljnu politiku vezao za ljude sa kojima retko ko želi da se vidi i da sarađuje. On slavi pobedu nad fašizmom sa čovekom koji je Ukrajini uradio ono što je Srbiji uradio NATO, pritom ne slaveći u Srbiji pokret koji je pobedio taj isti fašizam pre 81 godinu.

Umesto sa Putinom, a da ne bede zaludan u Moskvi, Vučić je imao zvaničan susret sa predsednikom [bosanskohercegovačkog entiteta] Republike Srpske Miloradom Dodikom. Za razliku od Vučića, Dodika nije pratila enigma rute putovanja do Moskve, ali jeste kako je napustio teritoriju Bosne i Hercegovine s obzirom da je za njim raspisana poternica. Sigurno su razgovarali o pobedi nad fašizmom.

I dok prisustvujemo potpunom raspadu evropskog puta Srbije, Vučić će sigurno u okviru svoje diplomatije šlepanja, iskoristiti priliku i za razgovore koji će imati ekonomski karakter. S obzirom na najavu pisanja knjige Kako sam pobedio obojenu revoluciju i pobediću je svuda u svetu, treba očekivati da će ugovoriti mnogobrojna gostovanja i promociju svog dela na ruskom i kineskom tržištu. Biće mu sasvim dovoljna, kao i jasna činjenica da nema mnogo izbora, odnosno saveznika, kada je njegova budućnost u pitanju.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.