Putin ne želi kraj rata, jer smatra da pobjeđuje

Prvi direktni pregovori između Ukrajine i Rusije u Istanbulu nisu se vodili pod uslovima američkog predsednika Donalda Trumpa, niti EU, već ruskog predsednika Vladimira Putina. Svetski mediji bili su fokusirani na očekivanja da će Trump konačno moći da se pohvali da je barem na kratko zaustavio rat u Ukrajini. Ali to se nije desilo.

Sada je svima jasno da Putin kupuje vreme i nameće svoje igrokaze. Situacija nije nova, od samog početka rata i na svim mirovnim inicijativama ruski predsednik želi da se prihvate isključivo njegovi uslovi završetka rata. On stalno nešto menja, dodaje, stavlja zareze, ne želi da obustavlja vatru, iznenadno insistira na mestima pregovora.

Trumpov povratak u Belu kuću nesporno je šansa ruskom predsedniku da ostvari svoje ciljeve ne samo u ratu u Ukrajini već i na globalnom planu. Putin voda i iscrpljuje američkog predsednika – ne s namerom ga odbije, već da ga usmeri na svoja pravila i rešenja okončanja rata.

Koja su to rešenja? Glavni problem mirovnih pregovora i primirja je da Putin nije ostvario ni minimalni cilj u Ukrajini i on ne može da zaustavi rat.

Ratom ili pregovorima, ruski predsednik mora da zauzme oblasti koje je anektirao i zbog kojih je u jesen 2022. godine menjao Ustav Ruske Federacije, a to su Donjecka, Luganska, Zaporožska i Hersonska oblast. Rusi su daleko od uspeha, jer ne kontrolišu ni dva glavna oblasna centra – Herson i Zaporožje. A hteli bi mnogo više.

Pregovori bez obustave vatre

U idućim mesecima može da bude ispregovaran prekid vatre, vremensko primirje, možda čak i potpisani neki mirovni sporazum, koji može potrajati više godina kao što je Mirovni sporazum iz Minska 2015. godine, takozvani Minsk-2.

Ipak, rat generalno uskoro se neće završiti. The Wall Street Journal piše da je tu tezu nezvanično izneo i američki predsednik u razgovoru sa evropskim liderima, dodajući da Putin ne želi kraj rata jer smatra da on i onako pobeđuje.

Putin je u poslednje tri godine rusku politiku, ekonomiju i društvo pretvorio u ratno funkcionalnu. Stabilnost je postignuta političkom represijom, a ekonomija i potrošnja je podređena ratnim isplatama i vojnoj industriji.

Misleći iracionalnim kategorijama ovog osvajačkog rata koji je u najvećoj meri od samog početka lični Putinov pohod na Ukrajinu, on iz njega ne može da se vrati sa plenom, tako oskudnim za rusku imperijalističku logiku. Dok ne kontroliše teritorije koje je stavio u ruski ustav, Putin je ipak gubitnik.

Da ne bi bilo povratka nazad, ruski predsednik je u najveći direktni bratoubilački rat između Rusa i Ukrajinaca uvukao preko milion ubijenih i ranjenih sa obe strane. S obzirom da je rusko napredovanje na frontu slabo u odnosu na ogromne ljudske žrtve, prema informacijama iz Kijeva, Rusija sprema letnju ofanzivu.

Istovremeno, vladar iz Kremlja je shvatio da su Trumpu potrebne dve stvari – veliki lukrativni poslovi sa Rusijom i odvajanje Moskve od trenutne podređenosti Pekingu.

Ruski predsednik je početkom godine imao uspeha u uticaju na Trumpa da se izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Putin je očekivao da će možda bez rata uspeti da zauzme pomenute četiri anektirane oblasti i da će ukrajinska vojska da se povuče. Međutim, Trump je video da su to crvene linije ne samo za Zelenskog, već i za njegove evropske saveznike.

Američki predsednik je prvi objavio informaciju o velikoj razmeni zarobljenika, dogovorenoj u Istanbulu. Trenutna taktika Kremlja može da se čita kao želja da se vode neki mirovni pregovori koji bi zadovoljili potrebe autoriteta Trumpa, ali bez obustave vatre.

Putinova politika ‘toplo-hladno’

Najave Trumpa da će SAD izaći iz mirovnog procesa, u stvari odgovaraju Rusiji. Ta Trumpova pretnja je, pre svega, upućena Zelenskom i EU. To je istovremeno znak da Putin vidi neodlučnost SAD-a i da Trumpovu nedoslednost koristi kako bi, politikom toplo-hladno, vodu naveo na svoju vodenicu.

S jedne strane, ruski predsednik ništa ne odbija od Trumpa, ali istovremeno vrši brutalne napade na ukrajinske gradove i civile koji mu služe kao pritisak na sve strane u pregovornom procesu.

Trenutno je lopta u rukama SAD-a i toga da li će Trump od podilaženja i pranja krvavog Putina preći u novu fazu sankcija protiv Rusije, koje bi ipak mogle da nateraju Kremlj na (barem privremenu) obustavu rata i realne mirovne pregovore.

Međutim, na vojnoj paradi u Moskvi povodom 80-godišnjice pobede nad fašizmom i ruskom prekrajavanju istorije nastala je nova situacija. Ne samo počasni gost, već i glavni akter tog veoma simboličnog i važnog jubileja bio je kineski lider Xi Jinping. Veći broj uglavnom autoritarnih lidera okupio se u Moskvi upravo zbog njegovog prisustva. Uostalom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije mogao da sa obe ruke odmah ne obgrli dva od četiri stuba svoje spoljne politike.

Kina je ceremonijalno pokazala da je lider autoritarnog sveta koji je u usponu, a Xi Jinping je iz Moskve poslao jasnu poruku Zapadu – Rusija je naš vazal, a Kina će odlučivati kada će se u Ukrajini rat završiti.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.