Kao da su Vučića nekada i zanimali zahtjevi studenata

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odavno nije sa takvim cinizmom odgovarao na stvarnost kojom je okružen kao kada je na nedavnom skupu svojih pristalica sa rukama punih ćevapa i pljeskavica u Nišu, odbio jedinstven zahtev studenata sa svih fakulteta u Srbiji da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore. Našla se tu i supica za uvek spremnog Acu Lukasa, ali čak ni to nije moglo da sakrije patnju sa predsednikovog lica zbog neuvažavanja njega kao predmetne institucije.

Sa puno sladostrašća, o kojem često govori u svojim svakodnevnim javnim nastupima, Vučić je poručio studentima da ga njihovi zahtevi više ne zanimaju, ali i da su studenti nenadležni da zahtevaju vanredne izbore. Zato je on bio nadležan kada je kao golobradi student i radikal u usponu početkom devedesetih godina zahtevao stvaranje velike Srbije „geografskom progresijom“ u vidu zauzimanja zapadnih srpskih granica na liniji Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica.

I dok se on i dan danas tih radikalskih talasa seća sa setom, ova generacija studenata sa punim pravom traži vanredne izbore.

Vučić koji je do sada svaku, pa i najmanju političku krizu, rešavao izborima, ovoga puta to ne sme, pa su mu studenti u Nišu, bez obzira na verovatno neukusan muzički izbor, preko razglasa pustili pesmu „Kukavica“ Svetlane Cece Ražnatović. Na njegovu nesreću, pomenuti Aca Lukas nema tako bogat muzički opus da bi mogao da parira „Kukavici“, tako da je jedna pesma sa razglasa u potpunosti oduvala kompletan koncert estradne zvezde koja je poznatija po porocima nego po muzici.

Pojavila se neka nova snaga

Šta je to uplašilo čoveka koji je ne tako davno rekao: „Hoćete izbore? Imaćete ih kada god to da poželite“. Najverovatnije – stanje na terenu.

Svaki dan svog boravka na vlasti Vučić je iskoristio da razvije mehanizme po kojima bi i dalje i po svaku cenu ostao na vlasti. I to mu je, mora se priznati, polazilo za rukom. Najviše zbog zloupotrebe medija, državnog aparata, ali i inertnosti opozicije koja je velikim delom svog bitisanja pokazala da nije dorasla trenutku.

Prvi put se pojavila neka nova snaga koju nije mogao da potkupi stanovima za mlade, besplatnim prevozom, vaučerima za zimovanje i letovanje. Njegove ponude su se odbijale o zid i niko na njih nije gledao ozbiljno. Svestan je da ne sme da digne ruku na studente, ali će bez ikakvih problema da digne ruke od njih i da im propasti univerzitete, fakulteta, otpusti profesore, pohapsi one najglasnije koji ih podržavaju, a sve zajedno nazove ustašama, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Studenti imaju ogromnu podršku u javnosti Srbije i to nije više nikakva tajna. Probudili su onaj najuspavaniji korpus apstinenata koji sada jedva čeka da, ogromna većina njih, prvi put izađe na glasanje. Na sve to, studenti su počeli, onoliko koliko im je dostupno, da češljaju birački spisak. Medijski javni servis su već dovoljno načeli da su se upalile lampice po naprednjačkim štabovima.

Iscrpljivanje protesta, ali i samih studenata

Ne dajući izbore, Vučić se odlučio da ide na iscrpljivanje protesta, ali i samih studenata. Prvo je udario na profesore i zakida im plate. Njih krivi za situaciju u kojoj su se našli fakulteti i proglasio ih je najomraženijim delom srpskog društva. Napada jedan po jedan fakultet da naprave makar i privid neke online nastave kako bi i to malo predstavio kao pobedu nad studentima.

Neki od fakulteta su već pali, ali ne i njihovi studenti. Gledaju studenti kako pojedini profesori koji su se do juče kleli u odanost studentskom protestu sada glasaju da se počne sa nastavom. Očekuje Vučić i da će roditelji studenata da „udare“ na svoju decu ne bi li on i dalje bio vladar Srbije, tako što će ih terati na tu online nastavu. Veruje da će sve to dovesti do prekida protesta tokom letnjih meseci i da se više niko od septembra neće sećati studentskih blokada, pešačenja, vožnji biciklom.

Nadao se on tom scenariju i za Novu godinu i Božić, pa za zimski raspust i Uskrs, ali se ništa od toga nije desilo. I tom prilikom je mogao da vidi odlučnost omladine na delu. Studentski protesti možda jesu malo i opali u brojčanom smislu, ali šta tek reći za Vučićeve promocije novog pokreta? Još malo pa će imati više javnih toaleta postavljenih oko bine sa koje se obraća narodu, nego ljudi koji dobrovoljno dođu da ga saslušaju i vide.

Više nema šta da ponudi

Posle Baje Malog Knindže u Beogradu, Nišlijama je ponudio Acu Lukasa. Jelenu Karleušu verovatno čuva za Novi Sad ne bi li dodatno ponizio njegove građane. Vučić, jednostavno, više nema šta da ponudi sem pevača i pevaljki, plastičnih klozeta, šatora i jeftinog roštilja. Sa takvom ponudom zna i sam da ne može da ide naspram rastućoj snazi koja je na strani studenata. Zato ne daje izbore.

Studenti se, za sada, javno još nisu oglasili povodom stava: „Ne zanimaju me više njihovi zahtevi“. Kao da su ga nekada i zanimali. Studenti sa Fakulteta dramskih umetnosti su tim povodom spremili kratak video uz potpis: „Raspiši izbore, kukavico“.

Sigurno da u svojim rukavima studenti imaju još po koju kartu, jer su i do sada pokazali da imaju unapred smišljenih nekoliko poteza. Da li će, kako i kada uspeti da se izbore nove izbore, videćemo, ali je sigurno da njihova borba, kao što se i pokazalo, neće biti brza i kratka.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.