Glasovi studenata konačno došli do evropske birokratije

Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvali svom kineskom kolegi Xi Jinpingu kako je pobedio „obojenu revoluciju“, studentski protesti ne da ne jenjavaju, već dobijaju potpuno novu dimenziju zahtevom za raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora. Uporedo sa tom borbom – najpre biciklisti, a zatim i ultramaratonci – od Evropske unije traže da se obrati pažnja na njihovu protest.

Za ono za šta se zalažu dobili su priznanje i od evropske komesarke za proširenje Marte Kos. Ona je rekla da ono što studenti traže od vlasti u Srbije je isto ono što EU traži od Beograda.

Za razliku od studenata koji su okretali pedale do Strazbura, oni koji su trčali do Brisela naišli su na mnogo „viši“ prijem. Biciklisti su se pojavili u Strazburu usred neradnih dana zbog Uskrsa, ali ultramaratonci su imali prilike da se sastanu sa većim brojem evroparlamentaraca, ali i sa pomenutom komesarkom za proširenje i njenim kolegom zaduženim za omladinu Glennom Micallefom. Ovoga puta predsednik Srbije neće moći tako lako da se sprda sa činjenicom na kakav su prijem studenti naišli u Briselu, što je, takođe, jedan od uspeha.

Studenti su više puta izjavili da njihove akcije naspram EU institucija za cilj imaju upoznavanje sa njihovom borbom, da postanu vidljiviji zbog svojih zahteva, kao i da Brisel prekine ćutanje uz poziv da Unija stane uz srpske studente.

Zahtjevi i dalje neispunjeni

Cela priča između studenata i EU od početka protesta u Srbiji je više nego zanimljiva. Studenti na svojim protestima insistiraju od prvog dana na zahtevima koji i posle toliko meseci nisu ispunjeni. Mnogi su pokušali da se „ogrebu“ o njihovu slavu, pa su tako izloženim raznim uticajima raznih ideja i politika. Ono što je bilo primetno jeste da je na njihovim protestima uvek bilo učesnika kojima je smetalo što su se, tu i tamo, pojavljivale zastave EU. Studenti su, doduše, oduvek insistirali da se na protestima nose isključivo zastave Srbije i njihovih fakulteta, ali je takođe i činjenica da se niko nije bunio i pravio incidente zbog nošenja jedne zastave sa likom Isusa Hrista koja se često stavlja u kontekst ruske agresije na Ukrajinu.

Zbog ove dve situacije, postoji mišljenje da su studenti protiv EU, što je daleko od istine, ali je tačno i to da su i studenti, poput kompletnog srpskog društva, različitog mišljenja o EU. I to je normalno, pa je nepotrebno oko toga praviti veliku dramu. Studenti se danas na ulicama širom Srbije bore za osnovne slobode i uslove koji su normalni za funkcionisanje svake države. Prepoznali su korupciju kao jednog od najvećeg neprijatelja Srbije, te tako stavljanje studenata pred dilemu EU – da ili ne, potpuno je nepotrebno.

Činjenica da su vozili bicikl do Strazbura i štafetno trčali do Brisela dovoljno govori. Nisu se obraćali Moskvi, Rusiji i njenom predsedniku. Ono što jeste malo „zaparalo uši“ jeste saopštenje koje su objavili studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu i to iste večeri kada su njihove kolege dotrčale do Brisela. Suština tog saopštenja je da Filozofski fakultet u blokadi tvrdi da EU nije nadležna za ispunjenje studentskih zahteva i da od EU ništa ne očekuju. Oni su zabrinuti zbog sve učestalijih poziva i pokušaja da se EU nametne kao posrednik u rešavanju političke krize u Srbiji. Studenti Filozofskog fakulteta su otišli i korak dalje te su optužili EU da i ona snosi deo odgovornosti za ono što se danas dešava zbog višegodišnje podrške aktuelnim vlastima.

Nepotrebna rasprava na društvenim mrežama

Realno gledano, studenti sa ovog fakulteta nisu rekli ništa strašno, ali su možda omanuli tajming i pružili priliku za krajnje nepotrebnu raspravu na društvenim mrežama. Studenti koji su u protestu ne traže da EU reši njihove probleme i u tome je najveća vrlina studenata koji se sami bore za svoje zahteve. Tako će i ostati, ali mnogo znači kada cela Evropa priča o onome što se dešava u Srbiji i ne zatvara oči.

Brisel sigurno neće naterati Vučića da raspiše izbore, mada je on rekao prilikom posete predsednika Evropskog saveta Antonija Coste, da mu „niko iz EU još nije tražio da raspiše izbore“. Time je samo sebe dodatno „zakopao“, jer vanredne izbore traže studenti koji i ne očekuju da Brisel nešto naredi. Studenti ne traže da bilo ko sa strane na taj način pomogne njihovoj borbi. Oni su svakako uspeli da svoju borbu predstave na fenomenalan način i to je ono što su od svojih putešestvija i očekivali.

Svesni su da će i njihova pobeda biti mnogo veća, jer pomoći sa strane nije bilo i neće je biti. Da je tačna Vučićeva mantra o tome da je „obojena revolucija“ podstaknuta i finansirana iz inostranstva, odavno bi se u Srbiji druga priča pričala. Zato je studentska borba čista i veličanstvena.

Za sve vreme trajanja protesta u Srbiji vlast ponavlja istu priču o uticaju stranih službi na proteste, ali nikada da kažu koje su to strane zemlje uključene, niti odakle dolaze ti silni novci za Vučićevo rušenje. Sve to Vučića i njegovu ekipu ne sprečava da studente i dalje nazivaju ustašama, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima. Zbog svega navedenog, bitno je da Brisel sve to vidi i čuje, ali i da ni na koji način ne ometa studentsku borbu podrškom vlastima koja više ne zna ni gde udara, niti u kom pravcu vodi zemlju. Studentski glas se sada mnogo jače i kristalnije čuje, ne samo u Strazburu i Briselu, već i po svim hodnicima zamršene evropske birokratije. To je ogromna stvar za koju su se, takođe, sami izborili.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.