EU neće kazniti Srbiju – pridruženje je odavno ‘na pauzi’

Pitanje koje danima visi nad Srbijom jeste da li je i koliko ugrožen, ili možda prekinut, evropski put zbog posete Moskvi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

On je na Dan pobede nad fašizmom, koji je ujedno i Dan Evrope, prisustvovao vojnoj paradi u glavnom gradu Rusije, države koja je izvršila vojnu agresiju na Ukrajinu. Bez obzira na činjenicu da su na toj paradi prikazana oružja i oruđa koja ruska vojska koristi u ratu sa Ukrajinom, kao i trupe, Vučiću to nije smetalo da ispuni svoje obećanje Vladimiru Putinu, dato septembra prošle godine, da će doći na u Moskvu kako bi prisustvovao obeležavanju 80 godina od pobede nad nacizmom.

Svoje obećanje je održao, što je apostrofirao i Putin, kome je sigurno prijalo prisustvo, ne samo predsednika Srbije, već i Roberta Fice, premijera Slovačke, koja je članica Evropske unije. Šta je tom posetom Vučić doneo Srbiji, drugo je pitanje.

Napravio problem svojoj zemlji

Bilo je potpuno jasno da će Vučić posle debakla prilikom posete Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos snažnim porukama iz Brisela i drugih evropskih centara, posetiti Moskvu. Rekao je i da je svestan svog poteza, kao i da nudi sebe kao predmet kazne EU nadajući se to neće za posledicu da ima usporavanje evropskog puta Srbije.

On je, poput srpskog šefa diplomatije Marka Đurića ubeđen da nikakvog prekida evrointegracija neće biti zbog posete Moskvi. Vučić se nada da će biti u prilici da evropskim zvaničnicima odgovori zbog napada kojima je izložen zbog sporne posete, ne razumevajući da je svojim potezom napravio problem, pre svega, svojoj zemlji.

Čemu Srbija da se nada posle ove posete kada godinama unazad nije otvorila nijedno poglavlje, ili klaster po novoj metodologiji, u cilju pristupanja EU? Poslednji klaster je otvoren u decembru 2021. godine. Za taj zastoj Brisel sigurno nije kriv. Srbija ništa nije uradila po pitanju vladavine prava, slobode medija, demokratizacije društva. O slobodnim izborima i preporukama ODIHR-a da i ne govorimo, kao i o Kosovu. Na sve to, zvanični Beograd koji ubeđuje svet oko sebe da je Srbija na evropskom putu, odbija da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini i na taj način svoju spoljnu politiku dovede u istu ravan sa organizacijom čiji član želi da postane.

Na osnovu navedenog, čak i da se nije desila poseta Moskvi, Srbija ne može da govori o tome da jeste na evropskom putu. Samu je sebe zaustavila. Ne samo činjenjem, već i nečinjenjem. EU sigurno neće uvesti vize građanima Srbije zbog Vučićevog boravka u 17. redu na paradi u Moskvi, ali neće otvoriti ni novi klaster, čemu se Vučić nadao početkom godine.

I dalje traje neka čudna veza

Dva dana po povratku Vučića iz Moskve, on je na beogradskom aerodromu dočekao predsednika Evropskog saveta Antonija Costu. Da je EU želela da Srbiji pošalje jasniju poruku zbog moskovske epizode, Costa bi Beograd izostavio iz svoje agende posete Zapadnom Balkanu. Iz nekog razloga, i dalje traje neka čudna veza između Brisela i Vučića.

Costa će sigurno reći da je Srbiji mesto u EU, ali da to podrazumeva obaveze i odgovornost, a Vučić će mu odgovoriti da Srbija jeste na evropskom putu, ali da ne želi da se odrekne svojih tradicionalnih prijatelja na Istoku. I tako iz kruga u krug. Činjenično stanje jeste da je Brisel sve dalji, bez obzira na dobru volju EU, ali i nedostatka konkretnijih mera za soliranje Beograda.

Navodno, postoji obostrani interes da Srbija postane članica EU. Interes Srbije je logičan, ali ne baš toliko i ove vlasti. Ni Brisel sigurno ne žali da pod svoje skute primi još jednu državu koja je u osnovi višestruko problematična. I onda polako dolazimo do jedinog pravog razloga, a to je ekonomija. Vučićevoj vlasti prijaju svi ti milioni koji dolaze u Srbiju iz budžeta EU. Videli smo da im baš ne prijaju obaveze koje iz toga proizilaze, ali neka sve to ostane po strani. Priča sa Rio Tintom je sve manje izvesna u Srbiji, tako da ni tu više nema mnogo materijala za neku ozbiljniju priču. Ono o čemu se sve glasnije u Beogradu govori jeste namera vlasti da uz pomoć Francuske budu izgrađena četiri nuklearna postrojenja za proizvodnju električnu energiju.

Kolona ekonomskog interesa

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da francuska firma rukovodi beogradskim aerodromom, a da iz ove zemlje stiže i jedan od graditelja metroa u glavnom gradu Srbije. S druge strane, nemačke kompanije zapošljavaju najveći broj srpskih radnika, što se takođe može staviti u kolonu ekonomskog interesa.

Srbiji na ruku ide i to da je EU izuzetno stalo do političke stabilnosti na teritoriji Evrope, a pre svega u ovom delu koje je i dalje trusno. Možda Brisel prelazi preko posete Moskvi zbog nekog dogovora po pitanju kontrole [bosanskohercegovačkog entiteta] Republike Srpske i Milorada Dodika. U politici je sve moguće, a Vučić nije neko ko bi rizikovao svoju vlast konfrontirajući se moćnima zbog nekog drugog. Istorija nas je tome naučila.

Evrofanatici u Vučićevoj poseti vide kraj evrointegracija. Nešto slično vide i rusofili kojima je Moskva i dalje u srcu, kao i BRICS. EU najverovatnije neće da kazni Srbiju zbog predsednikove „ekskurzije“ u Moskvu, ali neće ni ubrzati njeno pridruživanje. To će, najverovatnije ostati jedina „kazna“ na snazi. Bez otvaranja klastera, nema napretka i samim tim Srbija i dalje ostaje zarobljena u svojim zabludama za koje je sama kriva.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.