Studenti ipak koračaju ka izborima

Šest meseci u Srbiji traju protesti studenata. Tokom svih tih dana, zabeleženo je nekoliko stotina protesta, nekoliko miliona ljudi je prodefilovalo ulicama srpskih gradova i sela, zabeleženo je i nekoliko najbrojnijih okupljanja u istoriji Srbije, kao i nekoliko gaženja kolima, slomljenih vilica, hapšenja… Sve je to dovelo do toga da studenti sve glasnije i slobodnije razmišljaju o političkog artikulaciji svog protesta.

Malo ko je verovao u njih i da će da izdrže sve izazove, praznike, raspuste, podmetanja i rovarenja. Evo, ovih dana su, u Novom Sadu, doživeli i nasilje policije. Sve ih to nije pokolebalo, već ih je dodatno osokolilo. Kada bi i ostatak naroda bio poput njih, Srbija bi odavno krenula dalje punim plućima. Zato su spremni da preduzmu još jedan potez koji su dugo izbegavali i da pomenu.

Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, najvećeg fakulteta u tom gradu, usvojili su, velikom većinom glasova na plenumu, zahtev za raspisivanje vanrednih republičkih izbora. Prema postojećim informacijama, ovo bi, posle prvomajskih praznika, trebalo da bude stav svih studenata u Srbiji, čiji su fakulteti u blokadi.

Vlast nema namjeru ispuniti zahtjeve

Jasno je da ova vlast nema nameru da ispuni studentske zahteve. Čak tri puta su objavljivali spornu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu i posle svako tog čina bi državni funkcioneri rekli da su objavili sve. Problem je što i dan-danas to nisu uradili, a naročito ne onaj deo papirologije na osnovu koje bi moglo da se zaključi kako je cena te rekonstrukcije višestruko poskupela u odnosu na prvu ugovorenu.

Nisu, niti će biti procesuirani svi oni koji su odgovorni – kako za pad nadstrešnice, tako i za sve napade na studente. Jedini zahtev koji jeste ispunjen odnosi se na finansiranje fakulteta. Ostalo je sve i dalje pod velikom tamom i zaštitom vladajuće garniture. Zato je studentima preostalo da stvari uzmu u svoje ruke i pokušaju da svoje zahteve ispune tako što će učestvovati na izborima.

Studenti u blokadi imaju nameru da naprave svoju listu za eventualne izbore, bez opozicionih predstavnika i sa idejom da opozicione političke stranke ne izađu na te izbore. U slučaju pobede, imali bi ranije utvrđen rok u kojem bi ispunili svoje zahteve i sproveli neophodne reforme kojima bi institucije u zemlji profunkcionisale. Ujedno bi obezbedili uslove za održavanje prvih demokratskih i slobodnih izbora od 2012. godine.

Opozicija nespremna

Utisak je da je ovakav stav studenata i opoziciju uhvatio nespremnu. Iako, gotovo sve političke stranke u opoziciji podržavaju učešće studenata i njihove liste na izborima, za sada nema komentara o eventualnom neučestvovanju u njihovu korist.

Uradio je to Goran Ješić, osnivač Građanskog pokreta Solidarnost kao i predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević koji je naglasio da, ako na stolu kao konačan zahtev studenata budu izbori, DS će ustupiti svoje resurse njima i pozvati sve druge da učine isto. Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića nada se jedinstvu i sinergiji svih, Zdravko Ponoš iz Srbije Centar vidi izbore kao rešenje, ali samo ako se promene i kada se promene izborni uslovi. Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, tvrdi da samo zajednička borba onih koji žele promene može dovesti do tih promena, dok Miloš Jovanović, Novi DSS, smatra da ideja vanrednih parlamentarnih izbora pod nepromenjenim uslovima može odgovarati samo predsedniku Srbije i poziva da se istraje u borbi za prelaznu vladu. Učešće studenata na izborima je podržao i Savo Manojlović iz pokreta Kreni-Promeni.

Vučić kaže da do njega nije došao zahtev za vanredne izbore, da studenti za njega kažu da je nenadležna institucija, ali da upravo on raspisuje te izbore. Za razliku od ranijih situacija kada je govorio da, ako hoće izbore, dobiće ih odmah, sada je rekao da ne zna i da će ih „možda biti“. Kao da je nestao taj njegov entuzijazam sa lica kada je ranije govorio o izborima.

Izlaze na klizav teren

Studenti ovim zahtevom, međutim, izlaze na klizav teren, ali sa velikom podrškom. Prema rezultatima poslednjeg istraživanja organizacije CRTA, studente u blokadi podržava 60 odsto punoletnih građana Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u tom istraživanju, dobio ocenu 2,6. Upravo se predsednik Srbije podsmeva tim rezultatima i bodri svoje pristalice da stoji nikada bolje – i on i stranka.

Da razmišljaju o svakom koraku, govori i ideja da studenti sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru naprave svoju manjinsku listu ili da se priklone nekoj od postojećih manjinskih partija Bošnjaka u Srbiji. I ovo govori o njihovoj ozbiljnosti, ali i rešenosti.

Problem je što sav teret političke borbe pada na njihova leđa i svi očekuju da studenti reše sve probleme u zemlji. Mnoge su probudili iz letargije, ali su i stalnim ograđivanjem od politike došli pod medijski udar vlasti kojima sigurno ne odgovara da sada izlaze na izbore. Nema sumnje da bi studenti svojim političkim angažovanjem dodatno „pumpali“ građane koji bi svakako u velikom broju uzeli učešće u toj borbi.

Važnost promjene izbornih uslova

Ono na šta sigurno studenti ne bi pristali jesu izborni uslovi koji ne garantuju demokratske uslove za učesnike. Vlast ima apsolutnu kontrolu nad biračkim spiskom i ogromnom medijskom mašinerijom koja je upropastila mnoge političke karijere u Srbiji. Zbog toga je mnogo opasna, čak iako bi preko puta sebe imala mladost Srbije kojoj se cela Srbija mesecima divi i podržava je.

Vučić brani golu vlast i zbog toga ne bi prezao ni od čega ne bi li pobedom na vanrednim izborima zapečatio ne samo sudbinu studentskih protesta, već cele Srbije. Na tom svom putu sigurno da računa na mnoge od „trojanaca“ u srpskoj opoziciji, koji su, gotovo uvek, umeli da povlače one poteze koji njemu odgovaraju.

U tome i leži njegov najveći strah, jer studente nije mogao ni na koji način da kupi, niti imaju vođe koje bi protresli kroz svoje poznate kanale blaćenja i omalovažavanja. Prvi put se, od dolaska na vlast, nalazi na nepoznatom terenu na kojem svakoga dana čini pogrešne korake koji će ga, kad-tad, koštati mnogo skuplje nego danas.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.