Blokada ‘udarne pesnice’ najavljuje kraj državne kontrole medija

Studentska blokada Radio-televizije Srbije (RTS) traje od 14. aprila i kao retko koja akcija tokom višemesečnih protesta u Srbiji donosi konkretne rezultate. Medijski javni servis Srbije ukinuo je sve emisije koje su predviđene programskom šemom – od Jutarnjeg programa do Dnevnika u pola osam uveče. Studenti insistiraju da Odbor za kulturu i informisanje raspiše novi konkurs za članove Regulacionog tela za elektronske medije (REM) ili potpuno gašenje RTS-a.

Studenti su tako uspeli da spreče emitovanje informativnog programa koji je žila kucavica aktuelne vlasti u Srbiji. Dovoljno je reći samo nekoliko činjenica o informativnom programu RTS-a da bi se shvatilo da nikakav poseban povod nije potreban da bi se ispred ove medijske kuće protestovalo.

Od dolaska Aleksandra Vučića i njegove stranke na vlast nijedan opozicioni političar nije imao priliku da bude sam gost u studiju sa novinarom, odnosno jedan na jedan. Duže od jedne decenije vlast baš sa RTS-a poručuje da je jedan od opozicionih lidera Dragan Đilas ukrao 619 miliona dinara [6,36 miliona eura], a nikada nije pružena prilika da on odgovori na tu temu. Isti je slučaj i sa svim drugim opozicionarima koji su optuženi da su lopovi, ubice ili da su izdali Kosovo.

Zanimljivo je i to da je od početka studentskih protesta u novembru prošle godine uredništvo Javnog servisa samo jednom pozvalo nekog od studenata da učestvuje u emisiji, i to ne tete-a-tete, već sa nekoliko drugih sagovornika. Niko se nijednom nije setio da pozove studente u blokadi i da sa njima porazgovara o temama koje su iz temelja potresle Srbiju.

Umesto toga, mesecima su nazivani raznim pogrdnim imenima. Kulminacija je nastala kada je urednica RTS-a, prilikom jednog intervjua sa predsednikom države, za učesnike planiranog studentskog protesta u Beogradu 12. aprila, rekla da su – rulja. U međuvremenu, studenti su iz pera urednika RTS postali teroristi i nacisti.

Glavnih vedeta nigdje nema

Za to vreme, glavnih vedeta sa RTS-a nigde nema. Kao da su u zemlju propali. U početku su pred studente slali honorarce sa iskustvom ili bez njega, koji su osetili sav bes studenata i građana Srbije zbog nekorektnog i neistinitog izveštavanja te medijske kuće.

Najtragičnije je što na sve ovo ćuti generalni direktor Dragan Bujošević. Apsurd leži i u činjenici da je aktuelni direktor RTS-a slavu stekao, između ostalog, emisijom „Nije srpski ćutati“. Sada ćuti i ne oglašava se. Ono što je takođe nejasno jeste i to da je Bujošević ispunio oba uslova za penziju, godine života i godine staža, ali uprkos tome, on je i dalje generalni direktor RTS-a.

Zanimljivo je da je prvo saopštenje koje je potpisao novi ministar informisanja u Vladi Srbije Boris Batina, uz čestitku Uskrsa, činio i deo u kojem je studentsku blokadu RTS-a označio kao „državni udar“. Srpski šef diplomatije Marko Đurić je pisao najvećim državama sveta sa ciljem da izdejstvuje osudu studentske blokada jedne medijske kuće, ali je zaboravio da su te države u više navrata imale primedbe na medijske slobode koje vlast nije htela da poštuje. Uostalom, u narednih mesec dana Beograd će da posete Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, kao i Kaja Kalas, evropska komesarka za spoljnu politiku, i videćemo koliko je Đurićeva diplomatija urodila plodom.

Daleko od pravno sređene države

Srbija je daleko od pravno sređene države. U njoj se ne poštuju mnogi zakoni, predsednik države na dnevnom nivou krši Ustav, prisvajajući nadležnosti koje nisu u njegovoj ingerenciji. U takvoj situaciji ne treba da čudi što Srbija nema REM, telo koje je nadležno za elektronske medije. Srbija čitav niz godina nije imala ni direktora policije, jer je to odgovaralo upravo Vučiću. Tako danas predsedniku Srbije odgovara da nema REM, jer nema ko da ukazuje na konstantno kršenje zakona kada je u pitanju rad medija.

Sa medija koji njega bespogovorno podržavaju imamo priliku da vidimo da se za protivnike vlasti koriste najgroznije reči koje za cilj imaju omalovažavanje, ali i nameru da te osobe što pre budu neprihvaćene u narodu. Ti ljudi se danonoćno vređaju najpogrdnijim imenima. Pošto nema REM-a, nema ko ni da kazni te medije i da im eventualno izrekne meru zabrane rada.

Postoje mišljenja da blokada RTS-a odgovara Vučiću, jer se njegovo biračko telo, polako ali sigurno, „seli“ sa RTS-a na njegove kanale koje on kontroliše u potpunosti. On osuđuje blokadu, ali bez ikakve zadrške poručuje građanima Srbije da RTS-u ne veruju, jer su oni deo obojene revolucije. Ne smemo da zaboravimo da je predsednik države za novinarku RTS-a iz Niša rekao da je – imbecil.

Ostala mu je samo gola sila

Vučić ima u svojim rukama silu koju može da primeni i da normalizuje rad RTS-a. On je svojevremeno rekao da je njegovim „kobrama“, specijalnoj vojnoj jedinici čiji ga pripadnici obezbeđuju, bilo potrebno pet do šest sekundi da „razbucaju“ gomilu. Iz nekog razloga tu silu me sme da primeni, a samo mu je još ona ostala.

Ne postoji više nijedna politička alatka, sem gole sile, koju on ima u svojim rukama. Iz neko razloga, on to ne sme da uradi i u tome se takođe ogleda uspešnost studentske blokade medijskog Javnog servisa. Da li se plaši reakcije građana ili mu je striktno poručeno iz međunarodne zajednice da se ne igra silom, to ne znamo.

Blokada RTS-a je sigurno jedna od uspešnijih akcija studenata u protestu koji sve više pokazuju želju za političkom artikulacijom i uključivanjem što većeg broja građana u njihove aktivnosti. Sve to, sigurno, zadaje velike glavobolje predsedniku Srbije koji, jednostavno, više niti kontroliše, niti drži situaciju u svojim rukama. Jedino što on radi jeste da imitacijom onoga što rade studenti pokušava da sebe i dalje predstavlja kao autoritet. To će mu, svakako, biti mnogo teže bez „udarne pesnice“, a to je upravo RTS.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.