Vlast u Srbiji ‘lomi’ prosvjetare: Prijetnje, sankcije i ucjene uzele danak

Najtežu mašineriju, kompletan pogon svih onih hordi željnih opstanka na vlasti upregnuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne bi li slomio otpor prosvetnih radnika. I nije da nije uspeo. Posle višenedeljnih pretnji, ucena i pritisaka, dobar deo osnovnih i srednjih škola od ponedeljka se vratio na nastavu. Sada je potpuno svejedno da li je u pitanju nastava od 45 minuta ili od 30 koliko je predviđena zakonom za one škole koje su u štrajku.

Jedanaest nedelja je veliki broj srednjih, ali i osnovnih škola u Srbiji, pružao podršku studentskim zahtevima tako što su blokirali nastavu. U ovom trenutku se još drže gimnazije i srednje škole u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u po još nekim gradovima. I niko ne može reč jednu jedinu da prigovori svim tim prosvetnim radnicima koji su se vratili na nastavu. Sem advokata – nešto više od mesec dana, i glumaca u pozorištima – nedelju dana, niko drugi se nije u tolikoj meri žrtvovao za opštu stvar poput prosvetara.

Bili su i ostali sami. Jasno je bilo da neće moći da izdrže. A, pritisci su bili ogromni. Putem školskih uprava i Ministarstva prosvete svakodnevno su bili izloženi pretnjama i ucenama. Konstantno im se pretilo oduzimanjem plata, što se i na kraju desilo. Počeli su i pritisci na direktore da će svi biti smenjeni, a počeli su i roditelji da tuže škole, jer navodno – škole u blokadi oduzimaju pravo na obrazovanje deci.

Ne treba zanemariti ni svakodnevnu prozivku medija privrženih vlastima. Nazivali su ih izdajnicima, ustašama, a posle skupa na Brankovom mostu i fašistima. Nije izostalo ni to da su „ljotićevci“ zbog učestvovanja u zborovima.

‘Premor materijala’

Prosvetari su se osetili usamljeno, bez pomoći ijednog sindikata i solidarnosti drugih struka, ali realno i zbog „premora materijala“. Na kraju, rezultat je očekivan. Bez obzira na sve to, oni su uz studente i njihove profesore, istinski junaci četveromesečnih protesta. Na koncu, niko u ovoj zemlji više ni ne vodi računa o deci koja su mesecima van školske klupe, sem upravo prosvetara. Sigurno je da su u vidu imali i situaciju sa krajem školske godine.

Vlast plaši đake i roditelje da će im deca ostati neocenjena, da će čak i da ponavljaju. To se u ovakvoj situaciji, međutim, sigurno neće desiti. Ovo i ne bi bio veliki problem da vlast nije mesecima lagala o broju škola koje su u blokadi. Taj broj nije bio mali, a vlastodršci su govorili da svega nešto više od tri posto škola nije radilo. Ako je tako, zašto bi onda to bio problem? Suština je da je to bio mnogo veći broj škola i da je vlast morala da potegne čitav arsenal represivnih mera da bi disciplinovala prosvetare, ali i đake.

U posebnom su problemu maturanti koji bi školsku godinu trebalo da završe do 23. maja, a onda polako da polažu prijemne ispite za fakultete tokom juna. Do prijemnih ispita, gotovo sigurno neće doći, izuzev ako nova vlada Srbije koja mora da bude formirana do 18. aprila u ponoć, ne ispuni sve studentske zahteve. Ispunjavanjem studentskih zahteva, stvorili bi se uslovi za početak rada fakulteta, ali nije realno očekivati da će Vučićevi poslušnici u bilo kojem vidu raditi u tom smeru.

Mnogi od maturanata, naročito u velikim gradovima, spremni su da i izgube godinu zarad ostvarivanja svojih zahteva, ali moguće je da se nekom ubrzanom nastavom i sažimanjem gradiva izađe i u susret maturantima koje je teško bilo odvojiti od studenata svih ovih meseci.

Ostali đaci će, manje-više, biti sprovedeni kroz sistem bez mnogo problema, imajući u vidu da se škole polako vraćaju u redovni rad. Sigurno će i njima gradivo biti smanjeno, ali to je jedino rešenje za situaciju u kojoj su se svi našli.

Različite brige različitih fakulteta

Situacija na Univerzitetima takođe nije sjajna. Različite fakultete more različite brige. Oni koji imaju veliki fond časova koji predviđaju praksu, sigurno će biti u većem problemu od onih teorijskih. Medicinski, veterinarski i stomatološki fakulteti će imati najviše prepreka za normalizaciju nastave. Ti fakulteti će posebno biti na udaru ako država prestane da uplaćuje sredstva za materijalne troškove koji podrazumevaju i plaćanje struje. Nije nemoguće da se u koordiniranoj akciji vlasti i EPS-a dogodi da zbog neplaćanja računa fakultetima bude isključena struja, što bi dovelo do velikih problema na ovim fakultetima.

Predsednik Srbije je prilikom posete „Ćacilendu“, onoj bruci i sramoti za svakog normalnog čoveka u Pionirskom parku, rekao „studentima koji hoće da uče“ da država jedino može da donese lex specialis i da na taj način produži akademsku godinu do kraja decembra. Slično maturantima, ogroman broj studenata se pomirio sa time da su izgubili godinu, ali ne mare mnogo, jer znaju za šta se bore.

Vlast će učiniti sve da „vrati“ studente na fakultete. U tu svrhu je sa reči prešla na dela. Dok sa TV-ekrana ministri i razni „stručnjaci“ pozivaju na hapšenje rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, u Nišu je jedna starija žena potegla nož na dekanku Filozofskog fakulteta u tom gradu Nataliju Jovanović. Tome je prethodila višenedeljna kampanja predsednika države upravo protiv Đokića i Jovanović koje je nazivao najpogrdnijim rečima. Sve to stvara jeziv pritisak i na studente i na njihove profesore za koje je Vučić jednom prilikom rekao da su najomraženiji članovi društva.

Na kraju, treba imati veru i poverenje u studente. Oni bez ikakve zadrške nastavljaju svoje proteste i ne upuštaju se ni u kakve kalkulacija. Što reče jedna studentkinja: Ne brinite ništa dok su studenti u blokadi.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.