Ignorisanjem Picule, Vučić pokazao šta misli o evropskom putu Srbije

Pre nego što ovo postane u pravom smislu reči tekst, valja podsetiti sve da je država Srbija zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i da se Beograd deklarativno zalaže na tom evropskom putu. Ako smo ovo primili k znanju, onda će cela priča koja sledi u najmanju ruku biti apsurdna.

Zvanični izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula je nedavno, prvi put u tom svojstvu, posetio Beograd i nije imao priliku da se upozna sa tradicionalnim srpskim gostoprimstvom. Naročito kada je reč o predstavnicima vlasti. Odmah po izboru na tu funkciju predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno stavio do znanja Briselu da ga neće primiti, niti razgovarati sa njim, sve dok se ne izvini Srbiji.

“Moraće mnogo lepše da govori o Srbiji i s mnogo više poštovanja da govori o Srbiji da bi ispunio uslov da se kvalifikuje da dođe do mene. Dakle, da govori istinu, a ne da laže kao što je lagao. I da se izvini za sve teške i lažne optužbe, a onda će moći da razgovara sa mnom”, rekao je Vučić 26. oktobra prošle godine.

Ako se malo jače zagrebe po dubinama interneta, mogu da se pronađu dve stvari koje su “sporne” kada je reč o Piculi i Srbiji. Prva se odnosi na njegove kritike Srbiji što želi da postane deo EU, a neće da uvede sankcije Rusiji i tako pokazuje da se lakše solidariše sa agresorom nego sa žrtvom. Druga je primedba da se vlade u Srbiji “rugaju demokratiji” stalnim nedostacima u oblasti vladavine prava, nedostatkom napretka u reformama vezanim za EU i odbijanjem da Beograd ispuni svoje obaveze na putu za članstvo u modernu porodicu evropskih država.

Teškom mukom, Brnabić sjela prekoputa Picule

Poznato je da je predsednik Srbije izrazito sentimentalan i da bi Picula mogao malo više da uvaži tu činjenicu. Nije, međutim, jasno kako Srbija misli da napreduje na svom putu koji sve više liči na putešestvije, sa ovakvim rigidnim stavom prema evropskom zvaničniku.
Poštujući odluku svog predsednika, ni premijer u ostavci Miloš Vučević nije želeo da se vidi sa njim, mada je jasno da on i ne bi imao o čemu da priča sa Piculom s obzirom na svoj trenutni položaj. Tačno je, doduše, da se na Vučevićevo razrešenje čeka kao na porođaj čuvene Georgine iz pozorišne predstave Radovan Treći, ali on je svakako bivši premijer.

Još veće opravdanje da izbegne susret sa izvestiocem EP-a za Srbiju imao je šef vladajuće partije u Skupštini Srbije Milenko Jovanov. Začet kao političar-početnik u periodu dolaska na vlast Vojislava Koštunice, svoju političku adolescenciju doživljava poput renesansnog umetnika pod Vučićevim štafelajem, Jovanov je na konferenciji za štampu u najvažnijem domu u Srbiji saopštio da ima mnogo važniji posao toga dana da uradi. On je, naime, u to vreme morao da, kako je u kamere sasuo, “posloži čarape po boji”. Koliko god da se nekome ovakav odgovor učinio zanimljivim, važno je napomenuti da Jovanov nikada, ni izbliza, nije dosegnuo ozbiljne visine kreativnog nastupa što jasno asocira da mu je neko došapnuo takav odgovor.

Neko je, međutim, morao da stane pred Piculu i u lice mu kaže sve ono što srpskom narodu leži na srcu kada je reč o izvestiocu EP-a za Srbiju. U poslednjem trenutku, iz šešira je ispala ceduljica sa imenom Ane Brnabić koja oponaša mesto predsednice Skupštine Srbije, a koja pošteno nije zasedala još od početka jeseni. Teškom mukom, Brnabić je sela prekoputa Picule i izdeklamovala, verovatno unapred dogovorene primedbe Srbije na izveštaj o napretku Srbije. Desna ruka predsednika Srbije rekla je da je Piculin izveštaj sraman i pun dezinformacija. Picula je primetio da Brnabić nije konkretizovala svoje primedbe, a Vučićevu konstataciju da se žali Briselu i upravi vodovoda zato što ga nije primio, okarakterisao je kao aroganciju koja je uvek oblik nesigurnosti. Dodao je i to da je Srbija duboko polarizovana zemlja i da “Vučić ima mnogo razloga da se osjeća nesigurno zbog stanja u zemlji”.

Srbija zarobljena u politici iz devedesetih godina

Kada Ani Brnabić neko dira predsednika, a ona je Piculinu reakciju upravo tako doživela, e onda dobija super moći i u vidu svog statusa na društvenim mrežama razbija u paramparčad sve druge argumente. Ekspresno je, tim povodom, odgovorila da se evropski izvestilac za Srbiju ponaša kao psihijatar amater. Nije se zadržala na tome, već je i dodala da tek sada razume da je on samo duboko nesiguran čovek i da svi zajedno treba više računa da povedu o njegovim tananim osećanjima. Iz poštovanja prema EP-u, Brnabić će to imati u vidu sledeći put i ponudiće mu “topao zagralj i čašu mleka”.

Ovakvo ponašanje prema čoveku koji je u Beogradu proglašen za ustašu samo zato što je Hrvat, apsolutno je nedopustivo i najviše govori o odnosu srpske vlasti prema Evropskoj uniji. Na ovaj način, Srbija je samo dokazala da je i dalje zarobljena u politici iz devedesetih godina i da nije spremna da se menja ne bi li postala deo EU.

Nisu Vučić, Vučević, Brnabić i Jovanov uvredili Piculu, već su svojim stavom jasno stavili do znanja Evropskom parlamentu koliko im je stalo do Evrope. Kako god bilo, Beograd i Picula će se “družiti” još nešto više od četiri godine i kad-tad će morati da sednu zajedno za sto. Ono što je sigurno, Srbija neće ostvariti nikakav napredak nudeći topao zagrljaj, čašu mleka i čarape posložene po boji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.