Kome je ‘zvučni top’ odsvirao kraj: Kontroverza koja potresa Srbiju

Danima uoči najmasovnijeg protesta u istoriji Srbije 15. marta državni vrh se utrkivao ko će više, jače i bolje da ubedi građane da će vlast odmah po okončanju subotnjeg bunta da odsvira kraj. Kraj je “odsviran”, ali samo protesta te subote, nešto posle 19 sati, i to na veoma neobičan način.

Nešto je izazvalo pometnju među okupljenim građanima i to na potezu između Terazija i Slavije i prostora ispred zgrade Skupštine Srbije. Odmah su krenule razne spekulacije i teorije o postojanju zvučnog topa, nedozvoljenog oružja, koje je primenjeno protiv demonstranata u Beogradu. I tako se pokrenula priča na koju do danas nije stavljena tačka. Vlast je odmah krenula u kampanju tvrdeći da nema taj zvučni top. Uporedo sa tim narativom, mnogobrojni građani su se javili lekarima sa simptomima koji se dovode u vezu sa tim fenomenom.

Ubrzo vlast menja priču i pod pritiskom javnosti kaže da ima zvučni top, ali da je on u podrumu, neraspakovan i da nije korišćen.

U sledećoj fazi, pojavljuju se dokazi o tome da taj čuveni uređaj LRAD, ne samo da država ima, već da je bio i na ulicama glavnog grada Srbije 15. marta. Tog trenutka priča postaje više nego dramatična za pomenuti državni vrh, i igrom sudbine, Ivica Dačić, ministar policije i predsednik Socijalističke partije Srbije, biva taj koji mora da vadi kestenje iz vatre.

Priterani uza zid, nema druge, zvanično je ne samo potvrđeno da Srbija ima zvučni top, već da je on bio na ulicama Beograda. Dačić onda ubeđuje narod u Srbiji da je taj uređaj običan megafon, zvučnik koji je bio spreman da emituje unapred snimljenu poruku o tome da se demonstranti raziđu i smire kako policija ne bi bila primorana da reaguje. Sve to, bez opasnosti po prisutne novinare, demonstrirano je pre neki dan. Dačić je, ipak, dodao da to jeste uređaj koji može da se koristi i za rasterivanje okupljenih protestanata, ali da srpska policija to nikada nije koristila, jer to nije po slovu zakona.

Kako vjerovati ljudima koji lažu?

Građani Srbije bi sada trebalo da veruju Dačiću da taj uređaj nije korišćen i to posle njegove izjave da Srbija nema LRAD. Kako verovati ljudima koji lažu? Na sve to, predsednik Srbije [Aleksandar Vučić] je rekao da više neće biti predsednik ako su policijske snage upotrebile zvučni top, vorteks, bilo kako da se zove. Dodao je to da na protestu u Beogradu “nikakvog zvučnog topa ili vorteksa nije bilo, jer ga u Srbiji i nema”. Srbija, međutim, i dalje ima istog predsednika, bez obzira što je dan kasnije zvanično potvrđeno da tu vrstu oružja, odnosno uređaja, ipak, ima.

Da je Srbija normalna zemlja, predsednik Srbije odavno ne bi bio to što jeste, jer je toliko laži izneo u javnosti, da je sve to dovoljno za nekoliko ostavki, ali i krivične prijave nadležnih organa. Koliko je samo javnost uznemiravao pričom sigurnom nasilju koje će se desiti i najvećim zločinima protiv države i ustavnog poretka. U medijskoj propagandi, koja je pomagala takav narativ, izdvojio se detalj u kojem je najveći tabloid u Srbiji plašio stanovnike glavnog grada da ne izlaze na ulice 15. marta, jer u Beograd dolaze Rumuni koji će da pljačkaju stanove dok su oni na ulicama.

Za neku zemlju koja ima sistem i u kojoj institucije funkcionišu, sve ovo sigurno deluje veoma nestvarno, ali u Srbiji se dešava svakodnevno. Ceo svet je imao priliku da vidi, ne samo koliki je skup bio tog dana u Beogradu, nego i situaciju na ulicama u centru grada kada je nepoznata sila dovela do neke vrste stampeda tokom trajanja petnaestominutne tišine u pomen na 15 žrtava pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Ovaj napad, koji su mnogi okarakterisali kao napada s leđa, zajedno sa još nekoliko istovremenih incidenata, bili su dovoljan povod da redari studentskog protesta poskidaju svoje markere i ispale plavu raketu čime je prekinut najveći protest u istoriji Beograda.

Kraj nije odsviran

Taj zvučni top, ili šta god da je bilo te večeri na beogradskim ulicama, nije međutim, odsvirao kraj protesta u Srbiji. Studenti i njihovi protesti ostali su u blokadama. Učitelji, nastavnici i profesori u osnovnim i srednjim školama, i pored ogromnih pritisaka, ucena, i neisplaćenih plata, ne odustaju od svog protesta. Spremaju se nove akcije, što studentske, što građanske.

Upravo zbog svega navedenog mnogi u Srbiji veruju da je taj “top” odsvirao kraj Vučićeve vladavine koji se sigurno neće desiti preko noći, ali je mnogo bliži nego što se misli. Ogromno je nezadovoljstvo u srpskom društvu, a predsednik Srbije i njemu najbliži saradnici, svakoga dana sve više i više okreću narod protiv sebe. Srbija je ogromna žrtva Vučićevih malverzacija i prevara.

U svega nekoliko dana, Vučić je izneo mnogo notornih laži. Od one da su studenti “bokserom” napali policajca u civilu, iako se na snimku jasno vidi da pripadnik žandarmerije udara tog policajca, preko toga da je vođa njegovog studentskog protesta u Pionirskom parku doživeo teške i brutalne povrede prilikom napada jednog opozicionog odbornika u Beogradu, pa do toga da Srbija nema LRAD. Najavio je i žestok obračun sa profesorima na fakultetima i prosvetnim radnicima koji su u blokadi. Ne samo da im je poručio da će dobiti “krompir” umesto plata, već preti i otkazima. U takvoj atmosferi, i u situaciji da svi ti, kako sam ume da kaže “fazoni iz Minhena”, nimalo ne dotiču studente i sve one koji protestuju protiv njega, više je nego očigledno čiji je to kraj “odsviran” 15. marta.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.