Srbija nema vladu, a država se pravi luda

U Srbiji je nekako sve naopačke, pa čak ni ostavka premijera ne može da prođe na način na koji je to uobičajeno u celom svetu. Premijer lepo podnese ostavku, parlament usvoji, odredi se novi mandatar ili se ide na izbore i sve prođe onako kako treba. Možda jednoga dana tako bude i u Srbiji, a do tada, čak i ostavka premijera služi kao politički manevar u cilju opstanka na vlasti.

Premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku 28. januara. Tom prilikom je rekao da Srbija od tog trenutka ima tehničku vladu koja ima ograničene mogućnosti. I naravno da to nije baš tako. Da bi ta ostavka stupila na snagu, potrebno je da je konstatuje Skupština Srbije. I upravo taj detalj koristi najveći srpski politički opsenar u njenoj novijoj istoriji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sednice na kojoj bi poslanici Skupštine trebalo da konstatuju ostavku i dalje nema. Ostavka je od Vlade do Skupštine Srbije, nekoliko stotina metara vazdušne linije, putovala desetak dana. Mnogo toga danas u Srbiji ne radi i stoji zbog studentskog protesta, ali pošta i vladine službe rade punom parom. Zašto je ta ostavka ovoliko „putovala“, ostaće enigma. Tako sada imamo situaciju kao iz one narodne – selo gori, a baba se češlja, odnosno, Srbija nema više Vladu, a država se pravi luda.

Sjednica od izuzetnog značaja

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, inače poznata po tome kako se iz petnih žila trudi da ubedi javnost u to da nema nikakve krize u društvu i da institucije rade svoj posao kroz rečenicu da sistem funkcioniše, izgleda nema nameru da u skorije vreme zakaže sednicu parlamenta. Ta sednica je od izuzetnog značaja, jer tek od trenutka konstatovanja ostavke kreću zakonski rokovi za izbor nove vlade ili za raspisivanje novih parlamentarnih izbora.

Kako je to najavio predsednik Vučić, Skupština bi mogla da na svoj dnevni red ostavku premijera stavi tek 17. ili 18. februara. Zašto ne sutra ili ranije? Prost je razlog. U ova probuđena vremena, Vučiću je svaki dan bez skupštinskog zasedanja dobrodošao, jer na taj način drži opoziciju van javnosti i direktno je sprečava da sednicu parlamenta koristi za kritiku vlasti. S druge strane, Vučić na ovaj način kupuje ekstra vreme kako bi uz pomoć istraživanja javnog mnjenja i fokus grupa video šta je najbolje po njega. On će svakako, to znamo iz iskustva, koristiti krajnje rokove za donošenje odluke.

Od trenutka kada Skupština usvoji ostavku, kreće prvi rok od 30 dana za formiranje nove Vlade Srbije. U tom periodu, predsednik Srbije mora da obavi konsultacije sa parlamentarnim strankama i da na osnovu toga predloži mandatara u slučaju da postoji skupštinska većina koja bi stala iz tog kandidata. Ukoliko to ne učini, a njegova koalicija ima gotovo dvotrećinsku većinu u parlamentu, uslediće novi izbori koji moraju da budu održani minimum 45 dana, odnosno maksimum 60 dana od isteka roka za formiranje vlade.

Bezidejnost srpske opozicije

Zanimljivo je da je premijer Vučević postao mnogo agilniji i prisutniji u javnosti od kada je podneo ostavu. Naročito se ističe u partijskim dužnostima što i ne čudi s obzirom da je on i predsednik Srpske napredne stranke. Neko je primetio da se Vučević toliko borio i zalagao dok nije bio u ostavci sigurno bi za nijansu ostavio veći trag u srpskoj političkoj istoriji.

Ono što malo čudi, jeste ćutanje i bezidejnost srpske opozicije. Niko iz opozicionih redova nije pomenuo ili zahtevao hitno zakazivanje skupštinske sednice na kojoj bi se konstatovala ostavka premijera. To je upravo teren za njeno delovanje. Sasvim je normalno bilo očekivati da će opozicioni poslanici insistirati na toj sednici.

Opozicija je, barem za sada, jedinstvena da nikakvi izbori u ovom trenutku ne dolaze u obzir. I više su nego u pravu. Izbori bi Vučiću išli na ruku i bili bi idealno sredstvo kojim bi Vučić, u još jednoj epskoj izbornoj krađi, razrešio krizu i pobedio. Izbora u Srbiji ne može biti sve dok vlast ne ispuni četiri studentska zahteva i dok se ne stvore minimalni uslovi za fer i slobodno glasanje. Da li će tako da ostane, pokazaće vreme, ali više je nego jasno da bi ovoga puta mnogo teže bilo doneti odluku o izlasku na izbore znajući da bi protiv izbora bili i studenti koji su, u međuvremenu, postali možda i najbitniji politički faktor u Srbiji.

Ova situacija Vučiću ostavlja dovoljno vremena za manipulaciju kojoj je vičan. Umesto da se bavi izborom nove vlade, on ovo vreme koristi za domišljanje raznih smicalica ne bi li nekako podelio studente, zavadio ih sa profesorima i pokušao da javnost okrene na svoju stranu. Nudi dijalog rektorskom kolegijumu koji je u momentu odbijen, a u zavisnost od raspoloženja jednog dana za studente kaže da su pametni, a već sledećeg da su „ustaše“ i strani plaćenici. Sve to, za sada, ne daje povoljan rezultat po njega, tako da je lako moguće da ni ovaj manevar sa prolongiranje konstatovanja ostavke, ipak, neće uspeti da ostvari svoje namere.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.