Neizvjesna godina pred Vučićem

Godina pred nama biće sve samo ne dosadna, kada je o Srbiji reč. Iako bi vlast volela da se upravo tako nešto desi, prethodna je, kao nijedna od prethodnih 12, ozbiljno načela njene temelje i nagovestila potpunu neizvesnot. Poslednja dva meseca 2024. godine maksimalno su ogolila stubove na kojima je podignuta velelepna palata zla, korupcije, lopovluka, neznanja, protiv koje ustaje sve više naroda.

Prvi problem, i najakutniji, koji stoji pred vlastima u Beogradu, jeste protest studenata. Iako čine sve da ga obesmisle, predstavnicima vlasti sve što rade vrati se poput bumeranga. Od prozivanja studenata da su plaćenici, pa do toga da baš i nisu studenti, i da su to stranački aktivisti. Ništa nije urodilo plodom. Protesti su sve masovniji. Činjenica je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić postao veoma alergičan na pominjanje reči – student i da mu je sve teže da sakrije prezir prema čitavoj populaciji koja ima ogromnu podršku u društvu.

Na pomen da su upravo studenti izabrani za ličnost godine u organizaciji pojedinih medija, Vučić je to sa gnušanjem komentarisao, a onda je rekao da su za njega ličnost godine Danilo, Milica i Vukan Vučić koji su svi pametniji od svih tih studenata. Nedavno je te iste studente proglasio glupljim od navijača. Ove autogolove su studenti znali kako da iskoriste i dodatno su se angažovali.

Protest studenata

Ono na šta je Vučić računao, a to su novogodišnji praznici, za sada ne donosi rezultate njemu u korist. Studenti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu su u novogodišnjoj noći izašli na ulice ovih gradova i Novu godinu dočekali u tišini zbog 15 žrtava u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Desetine hiljada ljudi su ćutale od 23:52 do 00:07, dok je značajno manji broj uz pesmu i vatromet dočekao 2025. godinu u organizaciji Srpske napredne stranke. I nastavljaju dalje.

Ono što je izazov za studente svakako je činjenica da dalje neće moći sami i da je potrebna reakcija ostatka društva. Prvi koji bi mogli da im se pridruže i zadaju dodatnu glavobolju neprikosnovenom vlastodršcu su prosvetni radnici. Reprezentativni sindikati u prosveti nisu uspeli da se dogovore ni sa Vučićem o ispunjavanju svojih zahteva čija je osnova da plata u prosveti ne sme da bude manja od republičkog proseka.

Drugo polugodište bi u Srbiji trebalo da počne 20. januara, a u slučaju da vlast do 28. ne izađe u susret zahtevima, prosvetni radnici najavljuju generalni štrajk. I pre tog štrajka, direktori škola u Srbiji imaće problem sa gimnazijalcima koji čvrsto stoje uz studente i pitanje je da li će uopšte ići na nastavu dok traje protest starijih kolega.

Poljoprivrednici, takođe, imaju svoje zahteve i sve su radikalniji u svojoj borbi. Vlast odavno nema razumevanja za njihove probleme i nikako ne shvata da je proizvodnja hrane nešto što bi se u budućnosti najviše isplatilo Srbiji. Tona oraha, primera radi, skuplja je od tone litijuma, i pritom ne postoji nikakvo zagađenje. Srpski poljoprivrednici će sigurno biti istrajni poput studenata, ali je njihov problem taj što su raštrkani u velikom broju udruženja.

Samo ove pobrojane situacije dovoljno govore o “požarima” sa kojima se vlast suočava. Ono što daje veliku nadu ljudima koji se bore na ulicama ovih nedelja jeste činjenica da vlast, osim toga što ide iz greške u grešku, apsolutno nije svesna stanja u kojem se Srbija nalazi. Prema njihovom mišljenju, u Srbiji ne postoji nikakva društvena kriza. Za sve su krivi stranci sa Zapada i komšije iz regiona, kojima je cilj da Srbiju vide na kolenima, a Srbija je sve jača i moćnija.

Na sve to, kao dokaz nervoze i panike, Vučić tokom svog 350. i poslednjeg obraćanja u 2025. godini kao novu političku snagu najavljuje 17.000 lojalista iz SNS-a, koji se krvlju u crkvi zaklinju da će večno da mu služe. Na ovu, više nego otvorenu pretnju, niko iz institucija Srbije nije odreagovao.

Srbija svima dijeli lekcije

Kada je reč o regionu, Srbija nastavlja da deli lekcije svima i na svakom mestu. Nema u toj politici ni jedne jedine reči normalnosti. Vučić i ekipa nikako da izađu iz Drugog svetskog rata. Svojim pričama potpiruju vatru. Jedna od njih je da predsednik države ne razume kako to da su studenti iz Hrvatske dobrodošli na srpske fakultete. Sam je rekao da bi u njegovo vreme, kada bi se pojavili studenti iz Hrvatske, odmah bili izbačeni napolje. Sa takvim stavom je teško graditi normalne odnose sa susedima. Vučić se i ne trudi mnogo po tom pitanju. Uspeo je i da od Crne Gore napravi nekoga sa kime Srbija nema dobre odnose. Kosovo je i dalje tema za potkusurivanje. Jedini komšija koji mu odgovara je Mađarska, i to je to.

Ako govorimo o evropskom napretku Srbije, tako nešto ne postoji. Srbija godinama tavori u mestu. Beograd se nada da bi tokom januara moglo da dođe do otvaranja klastera tri, ali s obzirom na to šta se sve dešava, teško. Srbija i dalje maksimalno stoji uz Rusiju, ne uvodi sankcije i praznim obećanjima Zapadu kupuje mir. Očigledno je da Vučić u ovom trenutku ima određenu podršku, kako Brisela, tako i Vašingtona, ali pitanje je dokle će tako biti.

Građanima Srbije ostaje probuđena nada da će uspeti da se izbore za slobodu i demokratiju, kojih je sve manje. Na sreću, to će morati sami, bez pomoći sa strane, jer nje nema. Zato će pobeda, ako je bude bilo, biti slađa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.