Kada srpski patriotizam zanemoća u zatvoru

Srpski patriotizam je na velikom iskušenju. U stvari, ispravnije je reći – pojedini, neki i od najglasnijih protagonista srpskog patriotizma su u velikom problemu. Bez obzira što za njih ne postoji situacija i okolnost u kojoj im patriotizam nije dominantna moralna vertikala, ponekad se zadesi da u jednoj, specifičnoj pojavi dolazi do izvesnih problema.

Radi se, naime, o onome što naš narod opisuje kao o mestu iza rešetaka.

Borba iz bolesničke postelje

Generacije i generacije su na ovim prostorima učene o tome kako su se časni rodoljubi, patriote, istinski heroji držali u raznoraznim tamnicama kroz istoriju. Skoro nikada u tim pričama nije bilo posrnuća, predaje i kuknjave, već isključivo herojstva, inata i prkosa.

Nova vremena, novi patriotizam i samim tim potpuno obrnuta igrica, naročito u to imaginarnom srpskom svetu. Jedna noć provedena u ćeliji dovodi do kolapsa sistema, i patriota, umesto u zatvoreničkom krevetu borbu nastavlja iz bolesničke postelje.

Ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić, nepriznavač zemlje čiji je ministar i korisnik budžeta te iste države, poručio je pre neki dan, dok su ga policajci hapsili, da nastavlja da se bori za Republiku Srpsku. Nekada se u zatvor išlo sa pesmom na usnama, a danas sa patriotskim porukama.

Čovek u punoj snazi, spreman da gde god da se nađe da se bori za RS, posle jedne noći u zatvoru dožive kolaps, odnosno pozlilo mu. Kuku entitetu, ostade bez borbe posle samo jedne noći iza rešetaka. Kako je moguće da je takva veličina od patriote tako lako zanemoćao što je dovelo do pauze u nastavku borbe za RS?

Malo je nejasno što je Nešićevo hapšenje u toj istoj RS doživljeno istog momenta kao napad na RS. Jasno je da je veličina prava i pravde u tome da je svako nevin dok se ne dokaže drugačije, ali da li je napad na RS ako je neko počinio neki kriminal?

Da li se neko zapitao, a šta ako je Nešić stvarno uradio to za šta ga tužilaštvo tereti? Ili možda zato što je patriota, nacionalista i ne priznaje BiH kao svoju državu, dovoljan argument da ne sme da bude uhapšen iako je učestvovao u koruptivnoj igri teškoj desetina miliona.

Nekako se taj moderan srpski patriotizam najčešće poteže kao argument kada god da je reč o kriminalu, naročito onom ekonomskom. S druge strane, valja razumeti da ni patriotizam više nije jeftin. Košta sve to. Što više imaš, veći si patriota. I to je razumljivo, jer više toga ima za odbraniti, a i lepše je biti patriota, nego lopov, zar ne?

Vesićeva pizza pa štrajk glađu

Nešto slično smo nedavno imali i u Srbiji. Pade ona nadstrešnica sa Železničke stanice u Novom Sadu, koja beše jedina nerekonstruisana u poslu vrednom 65 miliona evra i ubi 15 ljudi. Pobunio se neki obesan svet da država mora da pohapsi i kazni odgovorne, i država šta će, i uhapsi bivšeg ministra za građevinu Gorana Ješića.

Za razliku od ostalog sveta koji privremeno boravi iza rešetaka, bivšeg ministra staviše u neki moderan objekat, čak mu omogućili i putem dostave picu iz poznate picerije.

Patriota neviđenih granica, koji se visoko nalazi u nomenklaturi vlasti Aleksandra Vučića, uspeo je u veoma teškim pritvoreničkim okolnostima da savlada tu picu i odmah po toj borbi proglasi štrajk glađu. Jedan dan je bio sasvim dovoljan da, poput kolege Nešića, završi u bolnici.

Čitajući kukumavke nekih od Vesićevih partijskih drugara, beše pitanje sati da li će da pretekne ili ne. U ovaj štrajk glađu teško da je, međutim, poverovao i profesionalni štrajkač glađu Vojislava Šešelj, iako sada na istoj patriotskoj i ideološkoj liniji sa Vesićem.

Za razliku od Nešića, Vesić je ubrzo pušten na slobodu, ali kao da se povukao iz borbe za bolju, srećniju, prosperitetniju Srbiju. Teško da, izuzev malog kruga ljudi, bilo ko zna gde se sada nalazi i koliko mu je u stvari i stalo do otadžbine. I to je još jedan težak udarac, jer je Srbija oslabljena i na toj patriotskoj poziciji na kojoj je bio angažovan Vesić.

Nešić i Vesić, a ko zna ko je sledeći, nisu uspeli da se snađu u tom zatvoreničkom vrtlogu. Nekako su zanemoćali, a samim tim taj srpski svet je ostao lišen njihove pomoći. Sloboda, ne samo u onom smislu o kojem su maštale neke ranije stvarne patriote, već ona koja omogućava sam taj luksuz i bogatstvo kojim su izloženi svi oni koji se nekako dokopaju vlasti, nema cenu. Zato se kopa rukama i nogama da se utekne iz ćelije.

Ni ‘p’ od patriotizma

Sve dok se bilo kakvom vrstom patriotizma bude branila korupcija, teško da se može ići dalje. Kada bi svi oni zadojeni nacionalizmom mogli da vide i da pokušaju da u svojim glavama shvate, sa koliko se nula taj patriotizam, kod velikih protagonista piše, možda bi imalo smisla razumeti sve te velike i jake poruke o pojedinom narodu.

Ovako, dok su na putu ka zatvoru usta puna patriotizma, teško da tu može biti ikakve rodoljubive i iskrene priče. Kada je svojevremeno u jednom tv emisiji potvrdio poprilično povelik spisak svega što poseduje, rekao je u fazonu – pa, šta, nisam ja od juče, imam 46 godina.

Dovoljno je samo taj spisak dovesti u vezu sa njegovom izjavom prilikom hapšenja o tome kako nastavlja borbu za RS, i sasvim je jasno da se tu radi samo o odbrani sopstvenog života, ličnih interesa i sopstvenog bogatstva. Nema tu ni “p” od patriotizma.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.