Vučić ‘Kobrama’ prijeti studentima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva puta u samo nekoliko dana naveo je da mu “nije palo na pamet” da aktivira specijalnu vojnu jedinicu “Kobre”, koja je, između ostalog, zadužena i za njegovo obezbeđenje, da “razbaca” studente koji su mirno protestovali ispred njegovog kabineta.

Istini za volju, protest jeste bio miran, ali su studenti bili toliko bučni da su se njihove pištaljke i povici negodovanja usmereni protiv Vučića i njegovog režima čuli u programu uživo u vreme dok se predsednik Srbije obraćao građanima. Vučićev razgoropađeni ego je to vrlo teško podneo, a nervčik u njemu se uz mnogo muke kontrolisao da ne počne sa svojom uobičajenom praksom podsmevanja i omalovažavanja neistomišljenika, svestan da ne sme da udari na mladost Srbije.

Zato je sačekao nekoliko dana da procesuira sav taj nagomilani bes. Bio je besan iz najmanje dva razloga, zato što su mu se studenti smelo suprostavili i bacili njegov navodni autoritet pod svoje noge, ali još više je bio besan na sebe jer nije imao političke hrabrosti da im istog trenutka odgovori. Srdžbu je zato pretočio u otvorenu pretnju nasiljem umotanu u navodnu želju da pokaže koliko je zapravo bio trpeljiv prema studentima, a nije morao.

Govoreći o tom protestu na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, čiji je de fakto urednik, Vučić je pošao od toga da nije želeo da se razračuna sa studentima, da bi zatim kao pretnju upotrebio “Kobre”:

“Da izađem da ih vređam, da izađem da se tučem, da izvedem ‘Kobre’ da ih razbacamo sve, ne bi trebalo šest-sedam sekundi, nikome nije palo na pamet”, rekao je Vučić.

‘Jaki, odani momci’

Ovakvom izjavom, dostojnom frustriranog osnovca koji “neprijateljima” u svađi oko klikera preti starijim bratom koji trenira karate i pije “pivo bez pjene”, kao u vanvremenskom hitu Tajči, Vučić je namerno ili podsvesno, korišćenjem množine u “da ih razbacamo sve” stavio do znanja da sebe vidi ne samo kao člana “Kobri”, nego da tu elitnu jedinicu Vojske Srbije shvata tek kao grupu jakih i njemu slepo odanih momaka koji samo čekaju njegov mig da stupe u akciju.

Tom pretnjom Vučić je pokazao i spremnost na potpuno protivzakonito delovanje, jer on kao predsednik Srbije, bez obzira na to što ga “Kobre” štite, nema baš nikakva ovlašćenja nad njima. Na taj način, Vučić je veoma drsko omalovažio sve pripadnike “Kobri” koje, zahvaljujući subordinaciji u vojsci, odgovaraju samo svom nadređenom, odnosno načelniku Generalštaba, a ne nekom deprimiranom civilu koji nema hrabrosti da istupi pred studente koji mu, s puno ljubavi i čista srca, pod prozorom pevaju “Izađi mala”.

Braneći neodbranjivo, Vučić se u tom televizijskom obračunu sa studentima, sada kad oni više nisu bili oko njegovog kabineta, požalio da su došli na njegovo radno mesto, da su okružili zgradu u kojoj se nalazio i ugrozili njegovu bezbednost. Tu se u već poslovičnom maniru poslužio značajnim manipulacijama i neistinama.

Najpre, prostor oko zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike, što je zvaničan naziv Vučićevog radnog mesta, sa dve strane oivičen je parkom, a sa druge dve strane su ulice i taj prostor, budući da je javan, nije u nadležnosti “Kobri”, nego obične uniformisane policije. Osim toga, nijedan student ni na koji način nije ugrozio Vučićevu bezbednost, jer se niko od njih sa tih javnih površina nije pomerio i ušao u ograđeni prostor Vučićevog kabineta. Da je bilo drugačije, da se neko nepozvan našao u tom ograđenom prostoru, tek onda bi “Kobre” imale osnovu za reagovanje, ali čak ni tada ne na njegovu, nego na naredbu ovlašćenog oficira.

Vučićeva hrabrost

Ali Vučiću sve to nije bilo dovoljno, pa je nekoliko dana kasnije ponovo odlučio da pokaže svoju, u istoriji srpskog naroda nezabeleženu hrabrost, ovoga puta na skupu organizovanom upravo da bi tu svoju kuraž pokazao pred nekoliko hiljada svojih pristalica.

“Je l’ mislite da mi je palo na pamet da sa ‘Kobrama’ izađem, da ih probijemo, da bilo šta, a mogli smo za sedam-osam sekundi. Nije ni jednog sekunda”, ponovo se pohvalio Vučić svojom blagom, milosrdnom prirodom kojoj ni u jednom trenutku nije palo na pamet da pozove “Kobre”.

I ovog puta Vučić je govorio u množini, a u delu rečenice “da ih probijemo” jasno se ogleda njegova želja i pretnja, koju za sada ne sme da ispuni, da, predvodeći do zuba naoružane vojne specijalce, sjuri među goloruke studente i da ih – sirovom silom koju je hranila dugogodišnja neuroza nevoljenog čoveka – jednom zasvagda nauči pameti.

Napadno isticanje da mu sprovođenje takvog masakra “nije palo na pamet”, osim što bi trebalo da ga predstavi kao tobože širokogrudog i tolerantnog čoveka, nosi i zlokobnu poruku koja se sve češće promalja u Vučićevim izlivima besa – da samo zahvaljujući njegovoj dobroj volji i samokontroli još niko od studenta i ostalih građana koji mu se odupiru nije ozbiljno povređen, ali da bi i to moglo da se dogodi, samo ako on tako odluči, ako mu “padne na pamet” da sa sobom u obračun povede naoružane specijalce.

Zloupotreba ‘Kobri’

Nije prvi put da Vučić percipira sebe kao božanstvo i uz otvoreno nipodaštavanje i druge goni da ga tako shvataju, i zapravo je sve teže u njegovim nastupima videti stvarnog Vučića, običnog čoveka sa nesavršenostima koji se uz pomoć neodgovornih, lakomih i anesteziranih građana našao na mestu predsednika države. Ne bi bilo ni prvi put u novijoj srpskoj istoriji da vladar pošalje vojsku na narod, a ne bi bilo prvi put ni da vojska posluša vladara.

Zato nemalu zebnju izaziva to što zvanični komandant “Kobri”, načelnik Generalšataba Vojske Srbije Milan Mojsilović ni na koji način nije reagovao na Vučićeve pretnje da će zloupotrebiti tu vojnu jedinicu. To može da znači da je Mojsilović procenio da su pretnje “samo” isprazna politička poruka, i da on, uvezan vojničkom čašću, želi da ostane apolitičan, što bi značilo i da neće dozvoliti zloupotrebu “Kobri”.

Međutim, to ćutanje moglo bi da znači i da Mojsilović odobrava ili makar nema ništa protiv Vučićevih planova. U tom slučaju ostaje samo nada da će se pripadnici “Kobri” setiti, ako bude došlo vreme za to, da je svrha vojske da uništava neprijateljsku živu silu, a ne sopstveni narod, posebno ako je reč o onom delu naroda koji bi već za nekoliko godina, isključivo zahvaljujući svom ogromnom znanju i mladalačkom poletu, mogao potpuno da promeni Srbiju, tako da ni “Kobre” niti bilo koja druga vojna formacija ne dođu više nikad u poziciju da ih vladar nestabilnog ponašanja posmatra kao pretorijansku gardu. Ostaje nada i da će svaki vojnik kome bude naređeno da uperi cev ka sopstvenom narodu, s punim pravom odbiti takvo naređenje, jer je izvršenje takve naredbe veoma ozbiljno krivično delo.

‘Najgori scenarij’

Studenti, ali i značajan deo javnosti, iako vrlo svesni da je najgori mogući scenario veoma realan, kao da ne žele da se pomire sa tim, pa zbijaju šale na račun Vučićevih pretnji. Na studentskim protestima se tako mogu videti i parole upućene Vučiću, kao što su “Baci kobre da se igramo” i “Izvedi kobre, mi smo anakonde”. One jesu duhovite i odražavaju inteligenciju mladih koji kao da su probudili Srbiju koja je davno zaspala, kao u rodoljubivoj pesmi “Vostani Serbie”. Međutim, takve poruke mogu da budu, i verovatno jesu uvredljive za neke pripadnike “Kobri”, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što im je upravo Vučić svojim bezobzirnim ponašanjem prema svakom ko drugačije misli poslao jasan signal da bi, po Volji Njegovoj, mogli da budu oslobođeni odgovornosti čak i ako se okrenu protiv sopstvenog naroda.

U tom slučaju dovoljan je samo jedan nespretan, potpuno benigan pokret nekog studenta ili građanina, pa da se neko od “Kobri” oseti ugroženim i ugrize. Tako ubrizgani otrov mogao bi da značajno obogalji ili čak i ubije Srbiju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.