‘Trojanski konj’ odbio bačenu Putinovu rukavicu

Manje od 24 sata je proteklo od kada je predsednik Rusije Vladimir Putin uputio poziv predsedniku Srbe Aleksandru Vučiću da prisustvuje forumu BRIKSa koji bi trebalo da bude održan u ruskom gradu Kazanju od 22. do 24. oktobra, do trenutka u kojem je taj poziv ljubazno odbijen. Iznenađenje je ne samo brz, već i negativan odgovor, na ovaj poziv.

Sve se ovo dešava u danima kada se mnogo toga našlo na relaciji Brisel – Beograd – Moskva. Vučić je po ko zna koji put pokušao da Evropu ubedi da nije “trojanski konj” Rusije i Putina, i da kao dokaz za svoju tvrdnju ponudio činjenicu da se dve i po godinine nije ni čuo sa ruskim predsednikom.

Putinov poziv nije bio čisto kurtoazan. On je bio javan, direktno saopšten tokom susreta sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom u Vladivostoku. Poziv je na ne baš diplomatski način pojačan Putinovom konstatacijom da je trgovinska razmena između dve zemlje u padu i da se bliži kraj ugovora o isporučivanju ruskog gasa Srbiji, s to je mart 2025. godine. Kao da je poručio da Srbija više neće moći da računa na jeftin gas iz Rusije ako se Vučić ne pojavi ispred Putina 22. oktobra.

‘Putinu preko glave to Vučićevo prisustvo na dve stolice’

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odavno se nije našao u nekošenom kao ovih dana kada je u pitanju odnos Beograda prema Moskvi i Briselu. Dok s jedne strane čini sve da bi, iz nekog razloga, ostao veran Olafu Šolcu i Emanuelu Makronu, s druge strane Putin ga je poslano nimalo prijatnu poruku da ga očekuje na skupu u Kazanju. Kao da je bacio rukavicu svom “trojanskom konju”.

Vučić je, tu rukavicu, ljubazno odbio i opravdao upravo na način na koji smo i očekivali. Prema rečima predsednika Srbije, u Beograd u tom periodu stižu važni gosti iz celog sveta, sprema se obeležavanje 80 godina od oslobađanja Beograd, a i Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Ovakvo brzo odbijanje Putinovog poziva je svakako neka vrsta “šamara” Moskvi koji je Putin najmanje očekivao. Sigurno će sve to imati i cenu.

Mnogo toga je bitno drugačije između Putina i Vučića u poslednjih nekoliko godina. Od kada je počela agresija Rusije na Ukrajinu, Vučić uspešno balansira između Evrope i Rusije. Izgleda da je i Putinu preko glave to Vučićevo prisustvo na dve stolice, kao i očigledno da skretanje ka Briselu, ali sa žmigavcem upaljenim u pravcu Moskve.

Vulin je pokušao da odobrovolji Putina i pred njega prosuo dobro poznate bisere srpske vlasti – Srbija je saveznik Rusije, da nije opstala Rusija, ne bi bilo ni Srbije, delimo zajedničku prošlost, ali imamo i zajedničku budućnost, Vučićeva Srbija nikada neće postati deo antiruske histerije … Utisak je da to i nije mnogo dotaklo lidera Rusije. Putin ne želi vipe da troši svoje dragoceno vreme na Vulina.

Posle posete Šolca i Makrona Beogradu, Vučić je, po starom dobrom običaju, položio račune Moskvi. Što u susretu sa ruskim ambasadorom u Beogradu, što šaljeći Vulina u Rusiju. Zašto bi to radio? Zašto bi zvanična Moskva komentarisala tu posetu, ako Srbija nije ruski “trojanac”? U oba navrata iz Rusije su se čule ne baš lepe poruke. Ovoga puta je iz Moskve došla informacija da je Srbija kupila francuske rafale i da će u sklopu realizacije tog ugovora Ukrajini proslediti ruske migova 29, direktno ili via Francuska, svejedno, što su brže bolje demantovali i ministar odbrane Bratislav Gašić i predsednik države. Nikada poruke rovakvog tipa, ranije nisu stizale iz Moskve.

Putin na stand-by modu

S druge strane, Srbija redovno cinkari Ruse, Putinove protivnike kojih u Srbiji ima i te kako. Vulin je čak dobio i orden od ruske obaveštajne službe za dobro odrađen posao. Neki su čak i uhapšeni po povratku iz Srbije sa dokazima koje je srpska BIA predala ruskoj službi. Mnogi od Rusa u Srbiji strepe za svoju budućnost, jer dobro vide kako se zvanična Srbija ponaša prema Putinovim protivnicima. Očigledno da sve to više ne zadovoljava Putina i da mu je potrebno da poruči Briselu i Vašingtonu kako i u Evropi ima više nego očiglednog prijatelja. Ko zna, možda i u ova teška vremena po Putina i Rusiju, i ruski predsednik razmišlja o kopanju litijuma u Srbiji.

Rusija još nije dovoljno amortizovala ni činjenicu da je Srbija poslala municiju Ukrajini i da je Makron upravo taj potez Srbije javno pohvalio. Moskva je stavila do znanja da joj se to nimalo ne sviđa. Susret Putina i Vučića bi bio prilika da se mnogo toga raspravi.

Brisel će sigurno pozdraviti odbijanje Putinovog poziva, dok će odgovor Moskve sigurno biti veoma zanimljiv. Ovakav razvoj situacije ide u korist Vučićeve metafore da Srbija nije ruski trojanski konj u Evropi, ali potrebno je mnogo toga još uraditi, pri tom sankcije nisu jedina tema. Vučiću polako na naplatu stiže puno toga. Biće zanimljivo gledati ga kako se koprca i mnogo toga izbegava. Ranije bi plakao od sreće kada bi iz Moskve dobio makar mig da će ga Putin pozvati i primiti, a sada ga je poprilično ohladio. Mesecima unapred bi se hvalio kako će se ponovo videti sa njim, a sada to nije slučaj.

Svaki Vučićev potez, pa i ovaj, vredi pažljivo analizirati i zaključiti o čemu se radi. Iz nekog razloga, Putin je, u ovom trenutku, na stand-by modu i to samo zato što to u ovom trenutku Vučiću tako odgovara. Svakako da je još isuviše rano zaključiti da je predsednik Srbije okrenuo stranu i od ruskog “trojanskog konja” postao pasionirani evropejac.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.