Pokret ‘Kopaćemo’ kao prijeteći odgovor na ekološki bunt u Srbiji

U Srbiji je osnovan pokret bizarnog i pomalo pretećeg naziva – “Kopaćemo”, kao odgovor na opšti građanski ekološki bunt protiv namere režima Aleksandra Vučića da kompaniji Rio Tinto dozvoli da otvori rudnik minerala jadarit, odnosno litijuma.

Osnovno geslo pokreta je: “Spasimo rudnik jadarita”, a osnivači pokreta stvorili su svojevrsnu crnu listu onih koji se protive otvaranju rudnika, što je samo još jedna od lista nepodobnih na koje beogradske vlasti, po raznim, najčešće somnambulizovanim osnovama stavljaju svakog ko se ne slaže s politikom “svedržitelja” Vučića.

Sebe opisuju kao “nezavisni građanski pokret koji se zalaže za otvaranje rudnika jadarita kao ključnog projekta od nacionalnog značaja”.

Svoje ime pokret “Kopaćemo” izabrao je kao očitu provokaciju, kontratežu paroli građana Srbije koji se protive iskopavanju litijuma, koja je ujedno i poruka vlastima u Beogradu – “Nećete kopati”, pri čemu se, naravno, misli na kopanje rudnika.

Ako se u početku i činilo da je u pitanju samo čin prkosa nekog frustriranog pojedinca željnog bilo kakve pažnje na internetu i društvenim mrežama, pokret “Kopaćemo” je ubrzo svojim navodima u srbijanskim medijima razvejao takve benigne pretpostavke.

‘Plaše se za svoje živote’

Najpre su osnivači pokreta “Kopaćemo” naveli da, za sada, žele da ostanu anonimni, jer se “jednostavno plaše za svoje živote”. Time su direktno počeli da upiru prstom u sve protivnike projekta kompanije Rio Tinto, sugerišući da su oni nasilni i da bi od njih trebalo strahovati, što je potpuno suprotno onome što su ti ljudi pokazali na mirnim protestima protiv rudnika litijuma.

Istakli su da je u Srbiji “uzela maha propaganda straha”, pri čemu misle na mnogobrojna upozorenja stručne javnosti o opasnostima koje iskopavanje litijuma donosi, i  da je ta propaganda “pretvorila pristojne ljude u raspršivače ekstremističkih stavova”.

Za te “transformisane” pristojne ljude pokret “Kopaćemo” zaključuje da “svako ko bi rekao bilo šta suprotno njihovim stavovima stavlja mu se meta na čelo”.

“Želimo dijalog i razmenu mišljenja sa svima, ali na civilizovanim osnovama. Usled trenutnih okolonosti, nastavićemo našu borbu razbijanja propagande straha o rudniku jadarita anonimno. Rudnika mora biti”, istakli su anonimni osnivači pokreta “Kopaćemo”.

U saopštenju za javnost naveli su da su se okupili u trenutku “kada je glas razuma zatrpan dezinformacijama” i dodali su da veruju da “istina mora biti jača od laži, a nacionalni interes iznad političkih igara pojedinaca”.

Istakli su, da “rudnik jadarita nije samo rudnik, već stub ekonomske budućnosti Srbije”, u čemu su mnogi građani Srbije, čak i oni koji samo povremeno slušaju gotovo svakodnevna dramatična obraćanja srbijanskog predsednika, prepoznali upravo Vučićeve reči.

Zbog toga, ali i zbog insistiranja na tome da ostanu anonimni, javnost Srbije, poučena ranijim iskustvima u vezi sa parapolitičkim organizacijama, pokretu “Kopaćemo” odmah je dodelila oznaku “vladine nevladine organizacije”.

Navodni nezavistan pristup temi

Cilj takvih organizacija je, i tome u Srbiji svedoče mnogobrojni slučajevi, da simulirajući navodno nezavisan pristup nekoj temi, zapravo saopštavaju ono što zvanične srbijanske vlasti ne smeju ili ne žele da izgovaraju.

Neskriveno kopirajući Vučićev narativ o svetloj budućnosti Srbije u kojoj će biti dobro plaćenog posla za sve njene građane, samo ako bespogovorno budu sledili svog premudrog predsednika, pokret “Kopaćemo” istakao je da projekat rudnika litijuma “ima potencijal da značajno unapredi privredu, stvori hiljade radnih mesta i obezbedi ekonomski prosperitet koji će svi građani osetiti”.

“Zato smo odlučni da ne dozvolimo da neosnovani strahovi i namerno širenje neistina ugroze ovu priliku”, naveli su anonimni osnivači pokreta “Kopaćemo”.

Šta ta “odlučnost” zapravo podrazumeva videlo se vrlo brzo.

Potpuno zanemarujući sopstveno objašnjenje o tome da žele da budu anonimni, jer im je bezbednost navodno ugrožena, i potpuno poništavajući sopstvene navode da žele dijalog i razmenu mišljenja sa svima, ali na civilizovanim osnovama, pokret “Kopaćemo” objavio je takozvani “Registar ekoloških terorista”.

Na toj listi trenutno se nalazi 21 osoba, a svakoj od njih je pored imena objavljena crno-bela fotografija na drečećoj, gotovo fluorescentnoj pozadini koja bi valjda trebalo da predstavlja njihov “ekološki terorizam”. Pored svakog aktviste i aktivistkinje koji je srbijanska policija privodila ili hapsila, očigledno po naređenju vrha vlasti, stoji i naznaka u crvenom polju “hapšen”, “privođen” i “privođena”, što čitavoj listi daje ton poternice sa Divljeg zapada.

Kao što takvim poternicama i dolikuje, na profilu svakog aktiviste i aktivistkinje koje se, i to se mora naglasiti, isključivo mirnim protestima suprostavljaju otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, navedeni su i njihovi navodni “zločini” kao što su “poziv na nasilno preuzimanje vlasti”, “rušenje ustavnog poretka” i “izazivanje građanskog rata sa neistomišljenicima”. Ukratko, svi “zločini” koje srbijanski predsednik Aleksandar Vučić spočitava svakome ko mu se suprotstavi.

Na taj način osnivači pokreta “Kopaćemo” pokazali su da im to što su navodno zabrinuti za sopstvenu bezbednost uopšte ne predstavlja prepreku kada treba ugroziti bezbednost drugih.

Srbija mora biti ‘pod pesnicom’

U rubrici “Šta je ekološki terorizam?” pokret “Kopaćemo” navodi da američki FBI definiše ekološki terorizam kao “upotrebu ili pretnju upotrebe nasilja kriminalne prirode protiv nevinih žrtava ili imovine od strane ekološki orijentisanih grupa iz ekološko-političkih razloga”.

Zanimljivo je da je Ivica Dačić, srbijanski ministar unutrašnjih poslova i direktni naslednik Slobodana Miloševića, odgovarajući na pitanje novinara o tome da li samozvani “Registar ekoloških terorista” zapravo direktno targetira i ugrožava ljude koji su u njemu, odgovorio upravo to, da “američki FBI definiše ekološki terorizam…”.

Konačno, da ne bude nikakve zabune s čim imaju posla ekološki aktivisti, ali i svi oni koji nemaju apsolutno isto mišljenje sa “bezgrešnim” Vučićem, tu je i logo pokreta “Kopaćemo”.

To je jedna diskretna grafička asocijacija na srce, u neizostavnoj crveno-plavo-beloj trobojci srbijanske zastave koja sleva nadesno od srca prerasta u čvrsto stisnutu pesnicu, kao što sve čvrsto i stegnuto, i pod pesnicom, mora da bude u Srbiji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.