Smrt je često brža od operacije u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. godine vlasti u Srbiji konačno shvatio da građani imaju problem sa zdravstvenim sistemom u zemlji, pre svega zbog postojanja lista čekanja za operacije. Sve ove godine su se građani Srbije borili i dovijali ne bi li nekako skratili liste čekanja, koje su iz godine u godinu rasle, ali je predsednik ovog septembra taj problem uzeo u svoje ruke i najavio rešenje.

Građani Srbije godinama čekaju na pojedine operacije. Za operaciju kuka čeka se i, primera radi, četiri godine. Za neke druge operacije čeka se manje, a ima i onih na koje se čeka i duže. Nije samo to problem sa listama čekanja na operacije. U Srbiji ceo životni vek se plaća to famozno zdravstveno osiguranje koje je i najveća stavka u okviru doprinosa za zaposlene, ali u državnim zdravstvenim institucijama nema šanse da se ikakav posao završi bez zakazivanja, a samim tim i listama čekanja. Za sve se čeka, a na veliku nesreću, mnogi od pacijenata svoj red ni ne dočekaju.

Pregled na skeneru ili magnetnoj rezonanci u državnim ustanovama je misaona imenica, pod uslovom da uređaji nisu u kvaru. Ako je zdravstveni problem akutan, gotovo svi na kraju završe na privatnim klinikama. Polako, ali sigurno i u privatnom sektoru se čeka, ali daleko kraće. Onda se s pravom postavlja pitanje kako kod privatnika može, a u državnim ustanovama ne može.

Zašto zdravstveni sistem Srbije ne funkcioniše

Zašto zdravstveni sistem Srbije ne funkcioniše i zašto je Vučić to ukapirao tek u 13. godini svoje vladavine? Prvi i osnovni problem je politika. Zbog nje Vučić sve ove godine nije video te liste čekanja. Setio se sada kako bi pažnju javnosti još jednom skrenuo s priče o Kosovu.

Zahvaljujući partokratiji koja vlada u Srbiji, nestručnost rukovodećeg kadra u zdravstvenim institucijama je najveći razlog za postojanje tih listi čekanja. U Srbiji se unazad 13 godina poštuju samo dva kriterijuma za rukovodeće položaje – stranačka pripadnost i odanost Aleksandru Vučiću. Kada bi se Hipokratova zakletva striktno primenjivala, mnogi lekari koji su direktori bolnica i domova zdravlja bi izgubili licence, jer su interese partije stavljali iznad interesa pacijenata. Direktor bolnice u Srbiji, umesto da organizuje efikasniji rad ustanove koju vodi, mora da vodi računa o tome da mora da ispuni kvotu za tamo neki stranački miting ili Vučićev skup. Često su gradovi u Srbiji ostajali bez dovoljno medicinskih radnika u smeni, jer su morali da idu na mitinge podrške svom predsedniku. Ako redovno ispunjava te obaveze u vezi s kvotama, ostaće direktor i možda će uspeti da se izbori za neku opremu ili novo radno mesto na koje će svakako doći neka mlada perjanica partije na vlasti. Javna je tajna da nekoliko stotina ili hiljada završavaju problem sa čekanjem na operaciju. Nažalost, tako danas u Srbiji funkcioniše zdravstvo.

Još jedan objektivan problem je razlog za liste čekanje – sve manje zdravstvenih radnika u zemlji. Ko god može, odlazi u inostranstvo, naročito medicinski tehničari. Vučićeva politika zapošljavanja podrazumeva da samo članovi SNS-a mogu da dođu do posla u zdravstvu. Mali je broj onih koji se zaposle bez posredovanja stranke. Zbog toga, mnogi mladi ljudi odlaze u inostranstvo, ili u privatnu praksu. U Srbiji je nemoguće dobiti i specijalizaciju bez partijske knjižice. Retki su slučajevi da se to desi bez knjižice. Mnogi svršeni studenti medicine sami finansiraju specijalizacije i odlaze trbuhom za kruhom.

Rad u oba sektora

Dr Dragan Milić, direktor niške kardiologije, tvrdi da je problem i u tome što država i dalje omogućava lekarima i ostalom medicinskom osoblju da rade u oba sektora. U privatnom sektoru sve može odmah, a pacijenti su prinuđeni da istom lekaru kojem su išli u državnu ustanovu, plate za pregled ili intervenciju u privatnoj režiji kako bi svoj problem rešili što pre. Dr Milić je pre više od godinu dana, zajedno sa svojim kolegama organizovao rad vikendima i tako su uspeli da u ovom gradu eliminišu liste čekanja za operacije na srcu. Kada je to radio, niko iz države nije reagovao, a tadašnja ministarka zdravlja je imala sumnje u opravdanost tog čina.

Zbog svega navedenog u Srbiji 7.200 ljudi čeka na operaciju katarakte. Predsednik Srbije je sada došao na genijalan plan kako da reši problem, barem kada je reč o operaciji katarakte. Prema njegovim podacima, u Srbiji postoji 30 do 40 ustanova u kojima može da se obavi ova operacija. Prostom računicom, koja podrazumeva jednu operaciju dnevno u tim ustanovama, dolazimo do 12.000 potencijalnih operacija na godišnjem nivou i samim tim nestajanja listi čekanja, kako on kaže.

Čemu služi Ministarstvo zdravlja

Ako je to tako jednostavno kako tvrdi predsednik, što to niko nikada nije uradio za proteklih 13 godina, sem jednog direktora u Nišu. Šta su 13 godina radili svi ti ministri, državni sekretari, pomoćnici, direktori bolnica i domova zdravlja, načelnici odeljenja. Na ta pitanja odgovora nema.

Na kraju, moramo i da se zapitamo šta će Srbiji Ministarstvo zdravlja kada je ono tek puki izvršilac naređenja predsednika države. Zašto svi ti ministri primaju plate i uživaju u benefitima koje ministarska fotelja donosi nisu ništa konkretnije uradili u vezi s ovim pitanjem. Sada glume autoritet i naređuju bolnicama šta i kako da rade, ali tek kada je Vučić primetio da nešto ne funkcioniše.

Građanima Srbije ostaje nada da ovo nije još jedna marketinška šarada Aleksandra Vučića i da će priča o listama čekanja konačno dobiti epilog. Ono što je poražavajuće je što se niko nikada neće setiti svih onih ljudi koji su u 21. veku umrli, a da nisu dočekali svoj red na operaciju kuka, kolena, katarakte…

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.