Vučić darovao građanima Srbije crtani film – o sebi

Od kako je od svojih kineskih prijatelja dobio elektronsku tablu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristio je svaku moguću priliku da na njoj piše i crta, objašnjavajući građanima ekonomske i druge uspehe “zlatnog doba” koje je lično stvorio dok je od Srbije pravio “ekonomskog tigra”.

Iako to verovatno nikada ne bi priznao, Vučić je takvim ponašanjem doslovno otelotvorio narodnu poštapalicu “zar sve mora da ti se crta?”, koja sugeriše da je onaj kome se objašnjava – a u Vučićevom slučaju to je sav narod – toliko glup da reči nisu dovoljne, pa mora da mu se i nacrta.

Ipak, zahvaljući tome što je uveren u svoju mentalnu superiornost spram naroda koji ništa ne shvata, Vučić je zaključio da narodu nije dovoljno što mu crtanjem predstavlja “istorijske uspehe”, jer njegovu proročku veličinu ni pametniji narodi ne bi shvatili, pa je odlučio da narodu nacrta upravo ono što narodu treba kao hleba – sebe.

To je uradio tako što je na osnovu legendarnog italijanskog crtanog filma iz sedamdesetih godina prošlog veka La Linea (Linija ili Crta) napravio crtani film u kome je on glavni junak.

Ukoliko bismo bili sasvim iskreni, La Linea nije bila Vučiću tek predložak ili uzor, već ju je on bestidno, u potpunosti prekopirao, što je mnogima od onih koji su gledali original samo ogadilo slavni crtać.

U crtanom filmu o sebi, Vučić se narodu predstavio prepoznatljivim simbolima – naočarima koje mu, od kako je došao na vlast daju potrebnu dozu ozbiljnosti i preko kojih neretko, dok su mu na vrh nosa, voli prezrivo i omalovažavajuće da gleda novinare koji mu se obraćaju; i naglašenim usnama koje njegovi protivnici, vrlo često i potpuno stupidno, u nedostatku boljih argumenata, upoređuju sa ženskim polnim organom, vređajući i žene i inteligenciju onih koji ih slušaju.

Slučajno ili ne, zahvaljujući tome što je originalna La Linea crtana uglavnom sa profila, te Vučićeve nacrtane pune usne grade simbol srca, potpuno pogrešno i cinično sugerišući da iz njegovih usta izlaze poruke ljubavi.

Animirane Vučićeve avanture

Crtać počinje porukom narodu koji je, prema Vučićevim aršinima, ne samo glup nego i neverovatno lenj za kriterijume podivljalog kanibalskog kapitalizma koji caruje u Srbiji – “A sada na posao!”.

Zatim Vučić izdaje prvu zapovest: “Brzo da izgradite put!”, uz opasku koja bi trebalo da bude duhovita: “Ljudi, ne umem da letim!”, a koja diskretno rastače mit u koji Vučić i oni oko njega slepo veruju – da je svemoguć.

Nacrtani Vučić se zatim ležerno šeta putem, ali mu zadovoljstvo prekida rupa na koju nailazi. U svom prepoznatljivom patronističkom stilu, sa mnogo prekora kaže: “Šta će ova rupa ovde. Momci pod hitno zakrpite ovu rupu. Srećan rad!”, na šta se volšebno pojavljuje kamion sa mešalicom za beton i ispunjava Vučićevu naredbu. To samo po sebi nije toliko glupo koliko je bezobrazno, jer se zna da se u Srbiji rupe krpe i putevi grade ekspresno samo tamo gde Vučić ima partijske poslušnike.

Kad je put zakrpljen, Vučić dobija želju da se provoza, pa pita gde mu je panda, na šta ruka koja ga crta, i što bi, takođe, valjda trebalo da bude urnebesno smešno – nacrta pandu. Vučić momentalno prekoreva crtača: “Šta je ovo?! Vama je do šale?! Tražio sam električnu ‘fiat pandu’ iz Kragujevca!”, čime referiše na proizvodnju tog električnog automobila u fabrici u centralnoj Srbiji. Ruka, naravno, ispravlja grešku i crta električni automobil. Taj štos, možda, i ne bi bio toliko bljutav da ekonomisti koji nisu po Vučićevom ukusu ne upozoravaju, i pre nego što je počela proizvodnja tog automobila, da Srbija neće povratiti veliki novac koji je uložila u tu privatnu fabriku automobila ukoliko bude proizvodila samo taj tip automobila.

Vučić zatim zadovoljan seda u automobil uz opasku “E tako” i vozi se pored onoga što bi trebalo da predstavlja simbole napretka Srbije pod njegovom vlašću, kao što su još neizgrađeni Nacionalni stadion (u zemlji očajnih fudbalera), mostovi, tuneli, fabrike, Beograd na vodi (nastao na brutalnoj agresiji maskiranih batinaša i na zemljištu poklonjenom Vučićevim prijateljima, privatnim investitorima) i gromoglasno najavljen Ekspo centar (za svetsku izložbu za koju će se Srbija zadužiti kao nikada u svojoj istoriji).

“Vredno radimo i Srbiju gradimo”, zaključuje Vučić na kraju crtanog filma koji se završava porukom: “Nastaviće se”, što sugeriše da će građani Srbije tek uživati u animiranim Vučićevim avanturama.

Prikazan u dnevniku

Ne treba trošiti reči na to da su prorežimski portali na sav glas slavili Vučićev crtani film kao “urnebesan” i “sjajan”. Nekadašnja nezavisna TV B92, nastala iz Radija B92, koji je Vučić, kao ministar informisanja, dok se nije stideo i bežao od toga da je radikal, bez milosti proganjao, čak je poklonila Vučićevom crtaću mesto u dnevniku.

Crtani film je izvorno objavljen na društvenoj mreži TikTok, koja je poznata po tome da se njeni korisnici ne trude baš da složenim rečenicama verbalizuju svoje mišljenje, pa su njihove reakcije uglavnom podeljene na one koji Vućića ili hvale ili kude u nekoliko reči ili emotikonima.

Neki su, ipak, postavili ne baš toliko nevažno pitanje, da li su Vučić i njegov marketinški tim konsultovali vlasnike autorskih prava i tražili dozvolu da La Linea postane Žvalinea, kako je posprdno i pomalo pakosno konstatovao jedan korisnik TikToka, aludirajući opet na Vučićeva usta.

Poznajući njegove saradnike, od kojih su mnogi u vrhu vlasti u Srbiji, a dokazano je da su falsifikovali svoje doktorate, ne bi bilo čudno da su Vučić i njegov tim, ne trepnuvši, jednostavno pokrali autorski rad italijanskog crtača Osvalda Kavandolija. To je, možda, pitanje za one koji se bave autorskim pravima.

Pred građane Srbije, nakon tog novog propagandnog uratka koji u Vučićevom stilu, nadmeno i samozaljubljeno poručuje da pravog Vučića nije dovoljno u javnom prostoru, nego ga treba još i crtati, postavlja se mnogo važnije pitanje: da li će posle nove doze ponižavanja konačno ispod Vučićeve vladavine podvući crtu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.