Debakl Vučićeve kampanje – sve više protivnika litijuma

Više od dva meseca veoma agresivne kampanje za rudarenje litijuma u Srbiji, u kojoj su svi mogući medijski i ljudski resursi iskorišćeni i zloupotrebljeni do maksimuma, po svoj prilici nisu urodili plodom.

Svakim danom broj protivnika litijuma raste, a ako je verovati najnovijem istraživanju javnosti koje je objavila Nova srpska politička misao, protivnika litijuma u Srbiji je sada čak 60 odsto, umesto dosadašnjih 55.

Nema šta predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije upregao ne bi li odobrovoljio narod u Srbiji da ga podrži u nameri da Rio Tinto rudari litijum u okolini Loznice. Otišao je toliko daleko da je okupio veliki broj naučnih radnika i profesora iz oblasti koje se tiču ovog rudarenja i otvoreno im, bez ikakvog uvijanja poručio da je vreme da državi vrate barem deo onoga što je ona decenijama novčano ulagala u njih. Mnogi su to shvatili kao Vučićevo upozorenje da moraju da podrže državu u ovom projektu.

Protivnici litijuma ‘domaći izdajnici’

Umesto kvalifikovane rasprave u društvu, sa argumentima za i protiv, Vučić je pred narod pustio Anu Brnabić i ostale ostrašćene svoje partijske kolege koji su protivnike litijuma odmah nazvali domaćim izdajnicima i optužili ih da rade za strane interese. Bez obzira što se mantra o domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima u Srbiji odavno dobro primila, ono na šta Vučić nije računao jeste činjenica da je litijum jedina tema koja je duboko ušla među njegove birače i ne ostavlja ih ravnodušnim. I dalje je nejasno ko su ti stranci što plaćaju protivnike kopanja litijuma u Srbiji, kada je Vučić spreman da bez da trepne krene u eksploataciju ovog metala za potrebe Nemačke i Francuske?

Pomenuta Brnabić je kao predsednica Vlade stavila tačku na projekat Jadar 20. januara 2022. godine, a sada je postala glavni propagandista litijuma. To joj, međutim, ni malo ne smeta da vodi glavnu reč u ovoj borbi za, odnosno protiv litijuma u Srbiji. I to je jedan od problema što cela ta priča nema toliko uspeha koliki su očekivali ljudi na vlasti.

Na sve to, došla je i Vučićeva turneja po Podrinju. Najavljena kao jednonedeljna, a jedva je potrajala četiri dana. Predsednik Srbije je pričao o tome kako hoće da ide među narod i da čuje šta oni imaju da kažu o litijumu i da razgovara sa njima na tu temu. Od ta četiri dana, Vučić je litijumu posvetio samo jedno popodne. Osam sati je razgovarao sa građanima u Ljuboviji, na pristojnoj udaljenosti od 63 kilometra od Gornjih Nedeljica gde bi taj rudnik trebalo da počne sa radom. Zašto, to niko ne zna, ali je svima jasno da se radi o kukavičkom potezu. I od tih osam sati, pola vremena je iskoristio da ljudima rešava lične probleme, kao i one vezane za lokalne puteve.

U međuvremenu je neuspešno pravio palačinke za vojsku, kuvao pekmez, vozio se čamcem sa Miloradom Dodikom na Drini kod Malog Zvornika. Primio je u Loznici i ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka. Čak je stigao na trening boksera u Loznicu, a vrhunac je bio što je vodio tim mlađih kategorija košarkaša Loznice u nekoj utakmici. Vučić inače privodi kraju studije za košarkaškog trenera i bilo je zanimljivo videti ga u toj ulozi. Za početak je mogao da nauči imena te dece, a ne da ih naziva po brojevima pozicije – od jedan do pet.

Promjena taktike

Dakle, malo, gotovo ništa o litijumu. Već viđena i turneja i kampanja koja nije donela rezultate koje je Vučić očekivao. Pošto je on čovek koji se rukovodi istraživanjima javnog mnjenja, video je i sam da sve to ne daje rezultate, i brže bolje je krenuo da se ponaša malo neutralnije.

Videlo se da sve to ne donosi rezultate, bez obzira što se kompletna mašinerija obrušavala na svakoga ko bi izrekao drugačije mišljenje od njegovog. I to što je među građane doveo predstavnike Rio Tinta nije pomoglo, jer su oni bili više nego neubedljivi i neiskreni, a na sve to dozvolili su i Vučiću da im drži predavanja o tome kako treba da se ponašaju.

Ono u čemu je uspeo jeste da održi visok sopstveni rejting, ali i rejting Srpske napredne stranke kojoj pripada. Rezultate tog istraživanje je saopštio narodu, ali ne i one koji govore o raspoloženju javnosti prema kopanju litijuma.

Kampanja u kojoj se kompletna država pretvorila u zastupnika Rio Tinta govori o tome da ne postoji ništa što Vučić ne bi iskoristio zarad opstanka na vlasti. Tu ne preza ni od čega i spreman je na sve, pa ako treba i da se boksuje. Zadivljujuće je kako mu to i dalje polazi za rukom, bez obzira što na temi litijuma stoji sve lošije.

Građane Srbije treba da ohrabri činjenica da podrška kopanju litijuma svega 25 odsto, po pomenutom istraživanju. To daje nadu da se u Srbiji, ipak i možda neće kopati. Ne isključuje se mogućnost da na kraju Vučić bude taj ko će slavodobitno da po drugi put stavi tačku na litijum u Srbiji, ali utisak je da je daleko zagazio u celu tu priču i da povlačenje iz tog procesa ne deluje kao moguće. Ono što je sigurno jeste da će u najskorije vreme da promeni taktiku, jer debakl koji je doživeo posle dva meseca sigurno sebi više ne sme da dozvoli.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.