Rasna matematika među prvačićima u Beogradu: Koliko je ‘previše’ romske djece jednom odjeljenju

Grupa roditelja đaka prvaka, koji su se ove godine upisali u osnovnu školu u beogradskom naselju Ripanj, uspela je da učini naizgled nemoguću stvar, da tome šta je nekome “previše”, iako bi to trebalo da zavisi od ličnih afiniteta pojedinca, odredi tačnu količinsku vrednost.

Vest koja se inicijalno pojavila navodila je da su se ti roditelji, vrlo zabrinuti za budućnost svoje dece, žalili upravi škole zbog toga što u odeljenju u koje su upisana njihova deca ima “previše” romske dece. Ubrzo se uspostavilo da je za te roditelje “previše” to što u odeljenju u koje je upisano 18 učenika ima petoro romske dece. “Previše” je, može se zaključiti iz tog neskriveno diskriminatornog shvatanja proporcionalnosti, ukoliko u odeljenju ima tek nešto više od dve trećine đaka iz većinskog nacionalnog korpusa.

Nacionalizmom opijeni mozgovi

S druge strane, u drugom, i jedinom preostalom odeljenju te škole – prema shvatanju velikom količinom romske dece zaprepašćenih roditelja – sasvim je druga priča, i tamo “opasnosti” nema, jer je u tom odeljenju od, takođe, 18 dece samo jedno romsko.

Poneki od zabrinutih roditelja očigledno su se prestravili što “previše” romske dece sedi u istoj učionici sa njihovom decom, pa se užas stvoren u njihovim nacionalizmom opijenim mozgovima lako mogao naslutiti: šta će da rade ako njihova neromska deca u stalnom kontaktu sa romskom decom i sama postanu romska?

Ta prestravljenost izazvala je prvo očaj, ali se vrlo brzo pretvorila u bes, pa su direktoru škole zapretili da će da mu “nalupaju šamare” zato što je “previše” romske dece u odeljenju sa ostalom, a prema njihovom mišljenju, verovatno nacionalno superiornom decom. Računali su da će to razložno i potpuno civilizovano obećanje o lupanju šamara dati rezultate, i ispostavilo se da su dobro računali, te da je i školskim vlastima u Srbiji “previše” ukoliko u odeljenju od 18 dece ima petoro romske dece.

Zato je Školska uprava Beograd, nakon što je direktor škole objasnio da ima posla sa argumentacijom zasnovanom na “lupanju šamara”, preporučila novo formiranje odeljenja. Tako je i učinjeno, pa su formirana dva odeljenja sa po tri romska deteta u svakom od njih, što je zadovoljilo zabrinute roditelje, jer je to samo šestina, što, kako je društvo u Srbiji naučilo iz ovog slučaja – nije “previše”.

“Inkluzivni pristup” ili diskriminacija

Da ne bi ispalo da je, sačuvaj Bože i sakloni, stamena i pravedna država Srbija poklekla pod pritiscima pitomih građana koji bi da “lupaju šamare”, Ministarstvo prosvete je preraspodelu romskih đaka objasnilo “ravnopravanim pristupom i mogućnošću za obrazovanjem”, koji se ostvaruju kroz “inkluzivni pristup i niz mera podrške za decu i učenike iz osetljivih društvenih grupa”.

Sledeći ustaljeni manir režima u Beogradu, Ministarstvo prosvete je u potpunosti zamenilo teze, pa se, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavilo ne kao diskriminator, već kao zaštitnik onih koji su diskriminisani. Ispalo je da je odluka o preraspodeli romske dece napravljena zbog “najboljeg interesa dece”. Ispostavilo se i da je segregacija zapravo ako u jednom odeljenju ima više od 25 odsto romske dece i da je Ministarstvo prosvete svojom premudrom odlukom o preraspodeli praktično sprečilo segregaciju.

Oni sitničavi i nikad zadovoljni, ipak, misle da je Ministarstvo prosvete popustilo pred obećanjem o “lupanju šamara” i neskrivenim rasizmom.

Naravno da Ministarstvo prosvete nije pitalo ni romsku decu ni njihove roditelje šta misle o tom “inkluzivnom pristupu” i “podršci učenika iz osetljivih društvenih grupa”, kojima se pravda preraspodela romske dece.

Reakcije roditelja

U ono malo preostalih nezavisnih medija u Srbiji moglo se pročitati šta roditelji te diskriminisane dece misle:

“Pojedini roditelji su rekli da ne žele da njihova deca idu sa toliko romske dece u školu iz razloga što će ta deca njih da ometaju u raznim situacijama. Neki Srbi su se bunili jer nisu želeli da se deca premeštaju, njima nisu smetala romska deca. Ja sam tri puta obavestio direktora da moje dete omalovažavaju u školi na nacionalnoj osnovi. Deca se osećaju odbačeno. Ali ništa povodom toga nije preduzeto”, rekao je jedan otac.

“Ovo je prvi put da mi se ovako nešto dešava. Nisam ni znala kako da se ponašam, kome da se obratim. Moja ćerka je nakon preraspodele ostala u istom odeljenju. Da to nije bio slučaj, ispisala bih je iz škole. Ćerka ni ne zna šta se dešava. Pitala sam je da li bi prešla u drugo odeljenje. Rekla mi je da ne želi, da joj je dobro ovde, zato što su tu i njeni drugari iz predškolskog i učiteljica joj se sviđa. Zašto bih ja premestila svoje dete?”, rekla je jedna majka.

O slučaju su se oglasile i neke nevladine organizacije, ali je i to ostalo potpuno nezabeleženo u srbijanskim mejnstrim medijima, što ne čudi, jer ti mediji svakodnevno bez svake mere i ukusa glorifikuju lik i delo predsednika Srbije koji, iako bi trebalo da bude predsednik svih građana, upravo nevladine organizacije etiketira kao “strane plaćenike”, a time i neprijatelje Srbije.

Jasna poruka

Neke nevladine organizacije ocenile su da reakcijom na problem u osnovnoj školi u Ripnju institucije u Srbiji šalju “jasnu poruku da su Romi nepoželjni”.

Zaključuju da je nemoguće da segregacija o kojoj priča Ministarstvo prosvete nije ranije primećena, već da su vlasti, kada su deca već krenula u školu, suočene sa pritiskom roditelja, donele “iznuđenu odluku koja samo potvrđuje spremnost institucija da popuste pred rasizmom”.

Neke nevladine organizacije su ukazale i na veoma ozbiljan problem u školskom sistemu u Srbiji, jer pojedine škole pohađaju isključivo romska deca. Mnogi prosvetni radnici takve škole zaobilaze u širokom luku, pa ta deca imaju slabiji kvalitet nastave, što donosi i lošiji uspeh, ali i nemogućnost da se integrišu u društvo.

Romi su, prema popisu stanovništva iz 2022. godine, treća po brojnosti nacionalna manjina u Srbiji, sa nešto više od 130.000 građana koji su se tako izjasnili. Samo da i to nekome ne bude “previše”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.