Čekajući samopozvanog Dodika

Predsednik Republike Srpske je slavodobitno najavio pre desetak dana da će prisustvovati sednici Skupštine Srbije u Beogradu kada poslanicu budu razmatrali Deklaraciju sa Svesrpskog sabora. Parlament je sazedao, raspravljao, na kraju i usvojio Deklaraciju, a od Dodika ni traga ni glasa. Gde nam se to zagubio Dodik?

Dodik, nigde, ali zvanični Beograd Dodika ne da nije ugostio, nego ga nije ni pozvao da prisustvuje sednici. Dodikovu najavu da dolazi u Beograd, srpska vlast je ignorisala kao da se radi o nekoj opozicionoj inicijativi. Imao je tako i Dodik priliku da vidi kako je srpskoj opoziciji.

Postavljali su opozicioni poslanici tokom tih nekoliko parlamentarnih dana više puta pitanje u kom to svojstvu dolazi Dodik, ali naprednjačka vlast na čelu sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić pravila se da sva ta pitanja ne čuje.

Vlast bez komentara

Dodik je baš bilo drago da prisustvuje sednici. Imao je nameru da i tom prilikom kaže, ali ovoga oputa pod svodovima Skupštine Srbije na koji način “Srbi gledaju na Srbiju kao svoju domovinu i utočište”. Hteo je da kaže i to da voli jaku Srbiju, jer “zna da je ona dovoljan garant da može i nas da brani”. Neko je, međutim, Dodika otpisao i tako nas lišio vrhunskog performansa u Skupštini Srbije.

Vlast nijednom rečju nije komentarisala njegovu najavu, niti je bilo ko rekao zašto Dodik nije bio u parlamentu Srbije, a silno je želeo. Možda je problem bio što je Dodik neko vreme proveo u Parizu na Olimpijskim igrama, ali rasprava je trajala i pre i posle otvaranja najvećeg sportskog događaja ove godine. Mogao je da dođe i na dan glasanja, kada je ta Deklaracija usvojena, ali ko zna šta se desilo da njegova noga ipak ne kroči u skupštinsko zdanje.

Možda je u Srbiji neko malo konsultovao zakone i propise i zaključio da što se Dodiku snilo, nije moguće realizovati. Njegovo prisustvo i eventualni govor bilo bi nešto što bi moglo da se tumači kao pravni presedan. Na to je upozorio advokat i programski direktor Foruma za bezbednost i demokratiju Luka Jovančić.

Politička poruka ili pridržavanje zakona?

Poslovnikom Skupštine Srbije predviđeno je da “predsednici stranih država, predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija, šefovi diplomatskih misija mogu prisustvovati radnim sednicama Skupštine (na poziv predsednika Skupštine) – bez uzimanja učešća u njima već isključivo kao gosti i posmatrači. Dodika je na sednicu morala da pozove predsednica Skupštine, a mi do dana današnjeg nismo dobili odgovor na pitanje da li je ona to učinila, ili je svoju bahatost Dodik proširio i van granica Bosne i Hercegovine, pa se samopozvao na pomenutu vanrednu sednicu Skupštine Srbije. Na stranu to što Dodik nije predsednik strane države, već entiteta u okviru strane države i što bi na ovo moglo da se gleda kao na nepoštovanje Dejtonskog sporazuma.

Biće da se, po svoj prilici, radi o još jednoj u nizu Dodikovih provokacija u koju promišljeno želi da uključi Srbiju kako bi konačno dobio podršku zvaničnog Beograda za svoje poteze. Srećom, pre svega po Srbiju, to se ovoga puta nije desilo. Da je njegovo prisustvo i taj govor planirano, to bi se uradilo transparentno i uz velike fanfare kao što su mnogi projekti sličnog tipa realizovani po celoj Srbiji.

Ono što ne znamo, jer vlast i dalje ćuti, a Dodik se više nije oglašavao po ovom pitanju, da li se Beograd pridržavao slova zakona, ili je poslao Dodiku političku poruku. Nadamo se i jedno, i drugo. I to je dobro. Uvek je dobro poštovati Zakone, naročito u Srbiji gde te iste Zakone vlast tumači onako kako to njoj treba. S druge strane, dobro je Dodika, s vremena na vreme, postaviti tamo gde mu je mesto, naročito u politici u kojoj se često ponaša kao medved u prodavnici stakla.

Vođa može biti samo jedan

Dodik postaje sve teži teg oko vrata Srbiji i to Vučić sigurno vidi. On pokušava da se ponaša kao predsednik i tog srpskog sveta koji sve više poprima obrise i nije više samo ideja u glavi Aleksandra Vulina. Kako te dve situacije pomiriti u glavi, e to je veliki Vučićev problem. Što se Dodik bude više kočoperio, to će Vučiću biti lakše da ga pusti niz vodu. Vučića Dodik, negde u dubini svoje duše, verovatno vidi sebi jednakim, a ne iznad sebe, i ne treba nikoga da iznenadi ako vremenom krenu da pucaju šavovi tog srpskog sveta.

Oni će uvek guslati o ugroženosti srpskog naroda, o potrebi da narod bude jedinstven, da je lepo videti Beograd kao centar tog srpskog sveta, da je Srbija svima majka, ali vođa te priče može biti jedan. Njega je davno u toj svojoj viziji Vulin video i to je Vučić. Da je Dodik bio u parlamentu, i da je govorio, onda bi to isto morali da urade i Vučić, ali i patrijarh SPC Porfirije, jer se, koliko god veliki bio, Dodik mora da zna koliko i gde može da se pruži, jer je srpski svet isuviše mali za dvojicu vođa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.