Nevidljive strane sile opet ruše predsjednika

Iz političke kuhinje Aleksandra Vučića lansirana je nova varijanta starog recepta za podizanje tenzija u društvu kojim se konzumenti pažljivim doziranjem svih mogućih začina, poput bildera na steroidima, pumpaju novom dozom kvazipatriotizma i ko zna kojom po redu ugroženošću sa strane.

Dešavalo se ranije da ulogu kuvara imaju neki od Vučićevih bliskih saradnika, ali ovoga puta kapa od šefa je završila na njegovoj glavi. On je taj koji je servirao na tanjiru srpskom narodu priču o tome kako, ponovo neki nevidljivi stranci i službe, hoće da ga uklone sa vlasti u Srbiji. Ovoga puta se baš potrudio i direktno sebe stavio u epicentar ove priče tvrdnjom da su “milijarde evra uložene u moje rušenje”. Ne države, ne vlasti, već njega, nikog drugog. Vučić već duže vremena ne vodi mnogo računa o tome koliko to što priča ima smisla, ali je siguran da to “pali” kod njegovih birača. Stalno ih drži u nekoj tenziji, stisci, pa tako i ovoga puta. Čak je i trenutak potrefio. Posetio je manifestaciju “Dani sira i proje” u Medveđici. Kao da je tom prilikom poručio svim svojim nevidljivim neprijateljima da su sir i proja jači od milijardi.

Čim je Vučić ovu teoriju zavere pustio u etar, primili su se svi njegovi mediji, a od analitičara koji to komentarišu bukvalno ne može da se živi. To je otišlo toliko daleko da se i guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković, jedna od perjanica zlatnog radikalskog perioda devedesetih godina prošlog veka, uključila u ovu kampanju. Ona je malo prizemila priču i rekla da blizu stotinu miliona evra, ne milijardi, ulazi u Srbiju za obuku onih koji žele da „nauče da se bore protiv aktuelnog režima“. Kao primer, ona je rekla da u Nišu određene organizacije pozivaju mlade da za 13.000 dinara naknade pričaju „kako da se razvija kritička svest i bori protiv aktuelne vlasti“.

Domaći izdajnici, strani plaćenici

Ako je Tabaković umanjila iznos, onda je jedna iz čitave plejade mladih analitičarki jutarnjih programa pre neki dan otišla korak dalje i pokušavala da ubedi vaskoliko srpski narod da je za rušenja Vučića u zemlju Srbiju “ubačeno” nekoliko stotina milijardi evra. Ti ljudi nemaju blagu vezu sa onim šta pričaju i stvarno zavređuju pažnju tužilaštva kada ovakve nebuloze govore. Mada, tužilaštvo u Srbiji dođe otprilike isto kao i te stotine milijardi evra.

Vučić je dobro izučio i apdejtovao Miloševićevu ideologiju zasnovanu na teoriji domaćih izdajnika i stranih plaćenika. Ako se devedesetih godina ona primila u narodu u toj meri da nas je uvela u krvave sukobe, šta li je Vučićeva namera sada. Da li samo opstanak na vlasti, ili realizacija želje da u Srbiji žive samo njemu pokorni i odani.

Svakodnevnim spočitavanjem ovoga tipa, on 13. godinu ljudima crta mete na čelo. Pri tom, on je taj koji je gostio i vinom pojio sve one koje je pre samo 20 ili 25 godina nazivao najvećim srpskim neprijateljima. Od Tonyja Blaira, Billa Clintona, zaključno sa Gerhardom Schroderom. I bogato ih je čašćavao. Ne propušta priliku da se vidi i podruži sa mlađim Sorosem. Kada bi Soros junior znao šta o njemu pričaju najbliži Vučićevi saradnici, najmanje što bi mu uradio bilo bi da odbije rukovanje sa njim.

Dobro zna Vučić šta je milijarda evra i ne bi dana bio na vlasti da je i mnogo manje novca “uloženo za njegovo rušenje”. Zašto bi njega bilo ko rušio? Svima je dao sve što treba. Amerikancima je predao Kosovo, bez da je reč rekao. Rusima je dao naftnu industriju i učinio Srbiju zavisnom od Moskve. Francuzima je dao da grade metro u Beogradu i leteće automobile za EXPO 2027. Kinezima nema šta nije dao, plus uzima kredite od njih da i ne pita kakva je i kolika kamata. Nemcima dao jeftinu radnu snagu plus im na reč poklanja i litijum. Samo onaj ko nije hteo, nije se očešao o Srbiju. I zašto bi bilo ko njega skidao, kada veće sluge strancima Srbija nije imala.

Zakon o stranim agentima

S druge strane, i te strane službe znaju sa kime imaju posla. Znaju da je Vučić uništio politički sistem i da nemaju koga da finansiraju. Ovo je, međutim, Vučiću sada preko potrebno, jer se iz petnih žila trudi da preobrati građane Srbije da od protivnika litijuma postanu sledbenici ovog metala. Najsmešnije je što on, predsednik nezavisne i slobodne države, liči na najobičnijeg kancelarijskog potrčka Rio Tinta.

Tako je, podsećanja radi, posredno optužio Nemačku i Veliku Britaniju da su organizovali proteste protiv kopanja litijuma kada je Vlada poklekla i stavila tačku na projekat Jadar, a onda bio manji od makovog zrna kada je nemački kancelar Olaf Scholz bio u Srbiji i naredio rudarenje. Verovatno se nekada, duboko u sebi, i on sam zapita – Bože, šta je sve ovo govorim, ali imajući u vodu njegovo ponašanje, retki su ti trenuci.

Milijarde evra ne mogu tek tako da uđu u zemlju i to znaju i srednjoškolci u ekonomskim gimnazijama. Tih para nema, a priča o njima služi, između ostalog, i da se u Srbiji usvoji zakon sličan onom u Rusiji o stranim agentima. U toj varijanti, na koga god da pokažu prstom biće proglašen za stranog agenta, bez obzira što neće postojati nikakav dokaz o uplati bilo kakvog novca. E, to je san koji Vučić sanja. Da li će ga ostvariti, strah postoji, a nada da neće, sve je manja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.