Pobjeda ljevice usred prodora ultradesnice

Usred priče o alarmantnom prodoru ekstremne desnice na stari kontinent sa jedne i druge strane Lamanša u srcu Evrope, značajne rezultate na izborima zabeležila je levica. U Velikoj Britaniji umereno levi laburisti ubedljivom pobedom okončali su četrnaestogodišnju vladavinu konzervativaca. A u Francuskoj je proradila formula drugog kruga, ta istorijski bitna poluga njihovog političkog sistema.

Posle pobede francuskog Nacionalnog okupljanja (RN le Rassemblement National), partije ekstremne desnice, na izborima za evropski parlament, i prvog kruga na prevremenim francuskim izborima, gde je RN izbila na ubedljivo prvo mestu po broju glasova, sve prognoze su govorile o sunovratu demokratije. Zemlja bratstva, jednakosti i slobode, predviđalo se sa gotovo stopostotnom sigurnošću propašće u bezdan ksenofobije rasizma i nacionalizma.

Uprkos svemu tome, obrnuto od onoga što su govorile ankete, nade ekstremne desnice da će osvojiti vlast u Francuskoj su na nedeljnim izborima, isparile. Stranka Marin le Pen i mladog izabranika viđenog za desničarskog premijera, ne samo da nije ostvarila apsolutnu većinu kojoj je težila, već je završila na trećem mestu.

Mobilizacija građana za samo sedam dana

Za to su zaslužni građani koji su u razmaku od samo sedam dana (između prvog i drugog kruga) uspeli da se podignu na noge. Njihova velika izborna mobilizacija donela je pobedu koaliciji levice, Novom narodnom frontu.

Pakt između partije Emanuela Makrona i levice grupisane u Novi narodni front ispao je plodonosniji nego što se očekivalo: doveo je do pobede levice, spasao makronizam.

Sa ovakvim ishodom, iznenadni Makronov poziv na izbore koji se smatrao njegovom ogromnom greškom u proračunu, nije tako poguban. Demontirana je strategija Marin Le Pen, bar na neko vreme, pokazalo se da njen spektakularni uspon ima plafon.

Ljevica slavi sa obje strane Lamanša

Olakšanje se osetilo i u Evropskoj uniji. Najgori scenario je izbegnut.

Dugo se nije desilo da se u isto vreme slavi sa obe strane Lamanša. A još manje je uobičajeno ovih godina da u ovim zemljama pobedi levica.

Englezi su okončali četrnaestogodišnju vladavinu konzervativaca obeleženu mnogim skandalima, lažima oko dobrobita izlaska iz Evropske unije, urušavanjem javnog zdravstva i školstva.

Širom Velike Britanije otvara se šampanjac uz veru da je zora svanula i da novo jutro donosi boljitak. Mnogi su izgubili poverenje u političare, sa koje god strane da dolaze. No, ova je pobeda probudila nadu.

Novi britanski premijer Keir Starmer, pravnik koji je zastupao Hrvatsku u sporu sa Srbijom oko genocida, obećava obnovu zemlje. Na listi prioriteta uz zapošljavanje novih ljudi u zdravstvu i obrazovanju, je i obnavljanje pokidanih veza sa Evropskom unijom.

Laburisti su već prvog dana posle pobede na izborima prebrisali apsurdni “zakon o Ruandi”, migranti neće biti odvođeni u Ruandu da bi tamo čekali odluku o svom statusu.

Svesrdni zagovornici ovog plana, najviši funkcioneri bivše konzervativne vlasti hteli su pošto poto da deportuju tražioce azila u Ruandu, afričku zemlju za koju su tvrdili da im može pružiti privremeni siguran smeštaj i uslove. Ideja je bila da se nesrećnici koji dolaze čamcima preko Lamanša na obalu britanskog ostrva zaplaše Ruandom i ostanu na kontinentalnom delu Evrope.

Glasanje sa osjećajem za historijski trenutak

I dok Britanci slave obnovu zemlje i očekuju početak izgradnje novog, humanijeg društva, Francuzi proslavljaju što je takozvani republikanski front uspeo da spreči dolazak desnice na vlast. Glasali su sa osećajem za istoriju, znali da je veoma važna stvar u pitanju, posebno kada su se “obistinile sumnje da je Le Penove ultradesnica u dosluhu sa Putinovom Rusijom” na šta u komentaru podseća Mariam Martines Bascunan.

Podatak da je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova preko X-a poslata podrška stranci Nacionalno okupljanje i da ne bi bilo zabune uz tekst je objavljena i slika Marin le Pen, izazvao je veliku raspravu i negodovanje, pred održavanje drugog kruga izbora.

Pokazalo se da republikanski front i sa levice i sa desnog centra i dalje ostaje kamen temeljac koji daje identitet demokratskoj koncepciji francuske republike. Opasnost od ekstremne desnice naterala je stranke da ostave po strani svoje razlike.

Među tumačima rezultata drugog kruga u Francuskoj, ima i analitičara koji napominju da bi se iz njih mogle izvući i lekcije za druge zemlje u Evropi. Umerena desnica na starom kontinentu u mnogim slučajevima radije se pridružuje ultranacionalističkim i ksenofobičnim partijama, umesto da se svrsta uz snage za odbranu demokratije, onako kako je to urađeno u Francuskoj.

Realna mogućnost da prvi put posle Drugog svetskog rata ekstremna desnica preuzme vlast, izazvala je impresivnu reakciju građana. Izlaznost je bila 67 odsto što je najviši postotak još od 1997. godine.

Hoće li politički lideri umeti i hteti da budu na visini zadatka koji su tako zdušno obavili francuski građani.

Nova Narodna skupština biće podeljena između tri bloka – levičarskog saveza, desnog centra i ekstremne desnice – a da nijedan od njih neće dostići većinu od 289 mesta. Pobednička levica i desni centar morali bi da nađu način da se dogovore.

U suprotnom nastupiće blokada koja bi drugu po veličini ekonomiju u EU, nuklearnu silu sa stalnim mestom u Savetu bezbednosti UN ostavila na otvorenom moru bez posade i kormilara.

Kako se pripremao laburistički kabinet u sjenci

U Britaniji nema nedoumica ko će biti na funkcijama. Laburistički kabinet u senci već godinama razrađuje programe za dane kad dođe na vlast. I taj dan je stigao. A novopostavljena ministarka finansija požalila se već da je zatekla tešku situaciju, “najgoru još od Drugog svetskog rata”.

Evropa je suočena sa mnogim teškoćama naizgled nerešivim, pa je izgleda spremna da sasluša savete koji dolaze čak i od onih koji su se od EU razveli pre osam godina. Nije to bio lep razvod, pale su mnoge ružne reči i optužbe, Britanija je skupo platila umišljenost u svoju veličinu.

No, evo danas profesor političkih nauka iz Madrida savetuje Evropljanima da se ugledaju malo, čak i na Britance. Fernando Vallespin preporučuje da se prouči lekcija koja stiže van EU i tvrdi da ” nas britanski rezultat vraća politici zdravog razuma” (el pais, osmog jula).

“Pred partijama koje su toliko sklone da se afirmišu kroz demonizaciju protivnika, pobeda Laburističke partije je ostvarila svoj veliki rezultat povratkom svojim poslovima, afirmacijom i širenjem svog programa i opravdavanjem delotvornog rada u lokalnom aktivizmu, odozdo prema gore”, piše profesor. Nasuprot političarima sa ogromnim egom, poput Borisa Džonsona, Makrona ili Bajdena, on ističe “staloženost i nizak profil Starmera o kome se govorilo da mu nedostaje spektakularni nastup”. Starmer je, antiteza Blera, dodaje, i predlaže da se pozabavimo ljudima koji vode “skromnu politiku, naspram politike spektakla i spina”.

Da li je on ili Starmer, pronašao recept za povratak u normalnost, to će se još videti. Tek Villespin tvrdi da “kriza demokratije ne dolazi toliko od pretnji ekstremne desnice, koliko od gubitka poverenja građana u političare njihova retorička lukavstva i šuplja obećanja”.

Mnogo bi još toga moglo da se nauči iz analize ova dva izborna ishoda u dve velike i bogate zemlje kojima ne cvetaju ruže ali su bar uspele da bez prevare sprovedu demokratske izbore.

I nije tako nevažno ni to što migranti koji u čamcima prelaze iz jedne zemlje u drugu, u potrazi za boljim životom, neće ni iz Francuske ni iz Britanije biti deportovani u Ruandu. Jer takva cinična mera koju su bez stida zagovarali konzervativci je zauvek stavljena ad akta.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.