Vučić ispituje Rezoluciju kao motiv za teroristički napad

Od raznih izvora, uključujući i one iz inostranstva, dobili smo tumačenje da je ovaj teroristički napad u direktnoj vezi sa usvajanjem Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Predsjednik Aleksandar Vučić je saopštio da ne postoji ni zrno tolerancije za teroriste u Srbiji (EPA-EFE/ANDREJ CUKIC)

Doživeli smo i to da je Srbija postala zemlja u kojoj se desio teroristički napad. Ministar policije Ivica Dačić je naglasio da je napadač na žandarma koji je obezbeđivao izraelsku ambasadu u Beogradu “konvertit koji je promenio veru” i pripadnik vehabijskog pokreta. On je ranio žandarma samostrelom tako što je odapeo strelu iz kese i pogodio žandarma u vrat. Ranjeni žandarm je sa strelom u vratu uspeo da savlada i likvidira Miloša Žujovića za koga je saopšteno da je uzeo ime Salahudin.

U ovom ludilu u kojem se ceo svet danas nalazi, uvek ima prostora za loše vesti, pa i ovu iz Beograda koja je prešla granice Srbije. Ono što je celoj priči dalo na značaju jesu analize koje su usledile, ali i reakcija vlasti u Beogradu.

U tim analizama se, međutim, ne nude odgovori na ključno pitanje – odakle teroristi u Srbiji. Svi mi znamo za vehabije, ali šta je država uradila da, ako ih već gleda kao teroriste, da se ne desi ono što se desilo. Sada smo čuli da ih država prati, da će ih sve uhapsiti, ali napad se, eto, desio i puka je sreća da niko sem napadača nije stradao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da ne postoji ni zrno tolerancije za teroriste u Srbiji. Najavio je hapšenja. Ono što je zaparalo uši tokom njegovog nastupa jeste to da je rekao da su organi bezbednosti pratili pokojnog Miloša ili Salahudina, danima uoči napada ispred izraelske ambasade. Izgubili su ga, navodno, veče uoči napada kada je posetio majku. Kako su ga izgubili iz vida, nije objašnjeno.

Ako je već, prilikom praćenja, ceo taj njegov rad bio posmatran kao potencijalna teroristička aktivnost, nelogično je da se tek tako izgubi u tom praćenju. Podsećanja radi, država je tako pratila i aktivnosti klana Veljka Belivuka i tokom tih praćenja desila su se neka od najtežih zverstava u Srbiji.

Kako to da se državi nije upalila lampica, ako su ga već pratili, da je kupio samostrel za oko 55 evra u Zemunu. Prema pojedinim tumačenjima, on je bio dužan da kupovinu tog samostrela prijavi u roku od osam dana. Da li je država čekala da prođe tih osam dana ili ne, nećemo saznati. Zanimljivo je i to da je napadač nekoliko puta pitao žandarma – da li se ovde negde nalazi neki muzej. Posle dva, tri pitanja takav čovek sigurno bi trebalo da postane sumnjiv.

Od raznih izvora, uključujući i one iz inostranstva, dobili smo tumačenje da je ovaj teroristički napad u direktnoj vezi sa usvajanjem Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Čak je i Vučić najavio da će i ta Rezolucija biti ispitana kao motiv, odnosno da li je usvajanje ovog dokumenta eventualno ohrabrilo ili inspirisalo na terorizam. Mnogi u Srbiji veruju da je u Bosni i Hercegovini centar vehabijskog pokreta i izvor islamskog terorizma na Balkanu.

Teroristi nemaju veze s BiH

Zanimljivo je Miloš ili Salahudin baš i nema neke veze sa BIH, barem to još nije saopšteno. On je, navodno, bio venčan u Crnoj Gori za izvesnu Albanku i policija Crne Gore je preduzela određene mere po njenom pitanju poput veštačenja njenog telefona. Video poruka koju je napadač njoj uputio uoči napada na žandarma je, po Dačiću, krucijalni dokaz da je u pitanju teroristički akt, odnosno motiv za napad – “Izraelci napadaju muslimane, nalazim se u autobusu koji vozi u dženet”.

Sa napadima na zvaničnike i na institucije nema šale, naročito ne u državi u kojoj je pre dvadesetak godina desilo ubistvo premijera. Pomalo naivno, međutim, deluje neka ozbiljna teroristička grupa ima nameru da napadne Izraelce tako što će samostrelom da “upuca” čuvara njihove ambasade koji je pripadnik srpskih snaga bezbednosti. Možda je ovo, pre svega, pre delo poprilično neozbiljne grupe ljudi, što je na kraju ispalo i dobro kako je moglo da bude, nego neke jake terorističke organizacije.

Naravno da sa terorističkim aktima dolazi i strah, tako da je u Srbiji “upaljen” crveni bezbednosni alarm koji je podrazumevao veće  prisustvo policije sa dugim cevima na javnim skupovima, kao i ispred javnih objekata. Čak je i koncert Zdravka Čolića na Arsenal festu u subotu, 29. juna u Kragujevcu, protekao u prisustvu jakih policijskih snaga.

S druge strane, vlast je ovaj napad iskoristila kako bi u drugi plan sklonila priču o protestu u Rio Tintu koji se dan ranije desio u Loznici i koji je bio veoma uspešan ako se pogleda broj učesnika s obzirom na apatičnost koja je poprilična u Srbiji od raspada opozicione koalicije Srbija protiv nasilja.

Srpske bezbednosne snage su veoma aktivne po pitanju cinkarenja i isporučivanja protivnika režima Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka, kao i kada je reč o zabrani ulaska bosanskohercegovačkim umetnicima u Srbiju. Ovih dana vidimo da su nivo uspešnosti podigli i zabranama organizovanja festivala iz kulture poput Mirdita, doba dan u Beogradu i Kikinda Short književnog festivala u ovom banatskom gradu. Za to su sposobni, ali im se terorista izgubio posle posete majčinoj kući.

Ostaje nada da u Srbiji postoje ozbiljni profesionalci koji neće da dozvole bilo kakvu eskalaciju napada ili nasilja, i da će se na slučaj izraelske ambasade staviti tačka tako što će država da uradi sve što je u njenoj moći da se ovako nešto ne ponovi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera