Milica Zavetnica, ministarka za ventilatore i nebrigu o porodici

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski počela je mandat u velikom stilu. Zahvaljujući snažnom toplotnom talasu dobila je priliku da pokaže kako zamišlja brigu o porodici, odnosno o majkama koje su tek rodile bebe.

Trudnice i porodilje koje borave u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front podelile su sa medijima fotografije na kojima se vide ventilatori raspoređeni po sobama, kako bi bar malo olakšali život na tropskim temperaturama. Klima uređaji ne rade, temperatura je preko 40 stepeni u hladu, a žene koje se nalaze u najosetljivijem stanju kuvaju se kao u kotlu.

Podigla se velika buka u javnosti koja, iz nekog čudnog razloga nedostupnog radikalsko-naprednjačkom umu, nema razumevanja za vlast koja troši stotine miliona evra na razne stadione i prenose utakmica, ali nema para za klime u porodilištima. Na kraju je pritisak bio toliko snažan da je morao lično da interveniše veliki vođa Aleksandar Vučić i naredi da Narodni front dobije klima uređaje.

Izdašna donacija

U međuvremenu se saznalo da isto pakleno stanje vlada i u drugim ginekološko-akušerskim klinikama, kako u Beogradu tako i širom Srbije. I tu na scenu stupa ministarka za brigu o porodici, poznata pod nadimkom Milica Zavetnica, po partiji koju vodi – Srpski sabor Zavetnici.

Ministarka je objavila fotografiju sa prigodnom porukom u kojoj veli da su donirali “rashladne uređaje Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra uz pomoć društveno odgovornih kompanija”. Pohvalila se Zavetnica: „Prethodnih dana nismo pisali saopštenja, nismo se pojavljivali na televiziji, nismo se bavili populizmom, već smo se trudili da rešimo problem koji je nastao zbog ekstremnih temperatura“.

A na fotografiji – pet podnih ventilatora koji koštaju 20 evra komad. Dakle, društveno odgovorne kompanije su se odazvale na ministarkin poziv za pomoć, pa su odrešile kesu i donirale 100 evra za kupovinu rashladnih uređaja. Milica Đurđević Stamenkovski se pravdala da to nije cela donacija, nije precizirala koliko je još ventilatora poklonjeno, da li je bilo još nekih rashladnih uređaja, na primer lepeza, ali svejedno – ministarka nije uspela nikog da ubedi da zaista nešto preduzima kako bi rešila problem.

Napad je najgora odbrana

Akcija Milice Zavetnice naišla je na kritike u javnosti, a postala je i predmet sprdnje na društvenim mrežama. U urnebesno duhovitim postovima ljudi su objavljivali šta je još donirala ministarka, po uzoru na dotične ventilatore. Na primer: “Milica Zavetnica donirala pet kalupa za led staračkom domu u Novom Slankamenu, kako bi penzioneri lakše podneli vrućine”. Ili: “Milica Zavetnica donirala kutiju šibica gradskoj toplani”.

Kao i svaki ekstremni desničar, i ministarka za ventilatore je operisana od smisla za humor, a najteže joj padaju šale na sopstveni račun. Besna zbog toga što je njena kvazi-pomoć izvrgnuta ruglu, kao što zaslužuje, Milica Zavetnica se uputila u studio TV Prva da sanira štetu. I tu se načisto ukopala. Rukovodeći se imperijalnim geslom “Napad je najbolja odbrana”, ministarka nije gledala gde udara, pa joj se palica kojom je smerala da pogodi kritičare volšebno preinačila u bumerang.

„Znate šta je ovde suština, hajde da budemo otvoreni: dvadeset godina se ovde vodi kampanja protiv rađanja dece u Srbiji. I to je deo globalne agende. I zato se potencira i akušersko nasilje i loše stanje u porodilištima, loša hrana i zato se na tome uporno insistira“, zagrmela je Đurđević Stamenkovski.

Nije se ministarka za otkrivanje zavera na tome zaustavila, već je pojačala gas do kraja, govoreći iz dubine napaćene radikalske duše: „Ne mogu da ne prepoznam obrazac koji postoji, da se stvori utisak da ovde nisu dobrodošla deca, da trudnice nemaju uslove, da ne treba zbog toga da postanu žene majke. Ja vidim šta se dešava na globalnoj agendi, to nije slučajno. I nije ovo teorija zavere. Ovo je, jednostavno, agenda koja se zacarila u Zapadnoj Evropi. I vi vidite ozbiljne mislioce, filozofe, doktore koji o tome govore. A Srbija je zemlja koja čuva porodične vrednosti“.

Negiranje problema

Ministarkin posao bi trebalo da bude briga o porodici i demografiji, ali pošto se u taj posao razume kao magarac u kantar, ona radi ono što najbolje ume: izmišlja spoljašnje i unutrašnje neprijatelje, te otkriva još jednu podmuklu zaveru protiv Srba. I pritom bagateliše nasilje koje doživljavaju porodilje, negira tuđu patnju, vređa i nipodaštava majke. Šta bi im tek radila da joj briga o porodici nije profesionalna obaveza? Hapsila bi svaku ženu koja se požali na uslove u porodilištu ili na neadekvatan tretman koji je imala od medicinskog osoblja?

Pritom je akušersko nasilje gorući problem srpskog društva kojim se niko živi ne bavi, a naročito oni koji su plaćeni da rade taj posao. Dok je ministarka bacala drvlje i kamenje na žene koje imaju drskosti da se požale, jer su očigledno instruirane od svetskih centara moći da budu nezadovoljne, iz pritvora je pušten ginekolog M.M. Istraga protiv njega nije završena, nije podignuta optužnica, a ne zna se ni da li će biti.

Dotični ginekolog radi u Sremskoj Mitrovici, a priveden je nakon što je Marica Mihajlović iz Šida izgubila bebu. Mihajlović se žalila da je doživela akušersko nasilje. Ispričala je da je došla u porodilište jer joj je bio prošao termin za porođaj, tu su utvrdili da ne može da se porodi prirodnim putem, već carskim rezom. Ginekolog je insistirao na prirodnom porođaju, vikao na Maricu, skakao joj po stomaku, polomio joj rebro, šamarao je i vređao je na nacionalnoj osnovi, jer je Romkinja. Beba je rođena bez pulsa, malo su je vratili u život, a nekoliko sati kasnije je preminula.

Nakon što je Marica Mihajlović izašla u javnost sa svojom tragičnom pričom, mnoge druge žene su se ohrabrile da podele svoja loša iskustva iz porodilišta. Bilo je tu jezivih svedočanstava o vređanju, zlostavljanju, šamaranju, ušivanju bez anestezije, osuđivanje porodilja da neće biti dobre mame jer “ne sarađuju” tokom porođaja, svaljivanja krivice na žene ukoliko se nešto loše dogodi, tretiranje žena kao neživih predmeta, a ne ljudskih bića. Problem postoji i neće nestati ako ministarka zatvori oči ili prebaci krivicu na masone, iluminate, zli Zapad i ostale dežurne krivce za našu nebrigu, nehaj, nasilje, raspale ustanove i nehumanost.

Nacionalistička zavjera

Desničari nisu samo lišeni minimuma empatije prema pripadnicima svog naroda, koji navodno toliko vole, već su i neviđeno tupavi. Da je ministarka u stanju da misli, shvatila bi da njene konspirološke teorije optužuju i nju i establišment kojem pripada. Uzmimo da je Zavetnica u pravu, da zaista postoji zavera protiv rađanja Srba, te da se o lošim uslovima u porodilištima i akušerskom nasilju govori da bi nas bilo što manje na svetu. Dakle, oni koji o tome govore to čine kako bi odgovorili mlade ljude od zasnivanja porodice.

Međutim, šta je onda sa onima koji zaista sprovode akušersko nasilje, ne brinu o klinikama, ne ulažu u zdravstvo, troše novac građana Srbije za lično bogaćenje, umesto da ga ulažu u poboljšanje uslova za dolazak novih beba na svet? Ioni su deo te iste zavere protiv Srba, i to najjača karika tog komplota, takoreći zakleti neprijatelji srpstva. A čiji je posao briga o zdravstvenim ustanovama, društvu, uslovima života, stvaranje atmosfere u kojoj bi mladi ljudi želeli da žive i zasnivaju porodice? Upravo onih koji su na vlasti, naprednjaka i njihovih izabranih partnera, u koje spada Milica Đurđević Stamenkovski. Dakle, vladajuća kasta direktno radi protiv sopstvene nacije.

Ruku na srce, potonji zaključak je potpuno istinit, ali to nije deo nikakve belosvetske zavere, već gvozdena logika nacionalizma. Džaba naprednjaci, zavetnici i ostali radikali brbljaju kako im je stalo do naroda, do dece, do rađanja, do povećanja broja stanovnika, kad ih činjenice demantuju.

Portfelj kao trofej

Broj stanovnika je permanentno rastao u epohi socijalizma, kad su na vlasti bili ozloglašeni komunisti. Otkad su zacarili nacionalisti, profesionalni rodoljubi i ostali demagozi koji se pozivaju na narod – broj stanovnika u Srbiji konstantno opada, rađa se sve manje beba, a bežanija mladih ljudi iz zemlje je postala masovna. Ko god može, beži od samozvanih patriota, jer su oni od Srbije napravili korumpirano, neslobodno, nasilno, propalo društvo u kojem malo ko želi da živi.

Sve što već decenijama govore nacionalisti je čist blef, fol, laž, zavaravanje i šibicarenje. Takva je njihova tobožnja briga o naciji, takva je akcija Milice Zavetnice, a takvo je i njeno navodno nuđenje ostavke premijeru Milošu Vučeviću. Da je iskreno htela da ode sa ministarskog mesta, dala bi ostavku i otišla, ovako je to bilo čisto foliranje, providan manevar učinjen pod pritiskom javnosti. Premijer je, naravno, rekao da nema razloga za smenu Đurđević Stamenkovski, da je “njena izjava pogrešno interpretirana i da je ona maksimalno posvećena rešenju problema akušerskog nasilja”. Kog nasilja? Zar ministarka ne reče da oni koji govore o nekakvom akušerskom nasilju rade u skladu sa globalnom agendom?

Razloga za smenu ministarke ima koliko ti duša ište, ono što nedostaje je nešto drugo – razlog da Milica Zavetnica uopšte bude ministarka. Na republičkim izborima u decembru prošle godine Zavetnici su izašli kao tobožnja opozicija. I nisu prešli cenzus. Birači su jasno rekli da ne žele nikog iz te stranke, pa ni predsednicu Milicu, na ministarskom mestu. Ne žele Zavetnicu ni u poslaničkoj klupi, niti na bilo kojoj državnoj funkciji. Aleksandra Vučića nije briga za volju građana, pa je lažnoj opozicionarki dodelio ministarski portfelj, u znak zahvalnosti što je pred izbore napravila raskol u desničarskom bloku. Predsednik je ionako uzurpirao celu državu, pa po tom uzurpatorskom osnovu deli i ministarska mesta. Cinik bi rekao da takvo kadriranje i zarobljavanje društva takođe spadaju u “kampanju protiv rađanja dece u Srbiji”. I ne bi bio u krivu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.