Vučić pobijedio, Srbija ponovo izgubila

Bojkot dijela opozicije nedjeljnih izbora, prije svega u Beogradu, otvorio je put Vučiću da ostvari pobjede na koje će svakako da padne sjenka zbog svega što se dešavalo tokom ovog izbornog procesa.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić glasa na nedjeljnim izborima u Beogradu (EPA-EFE/ANDREJ CUKIC)

Srbija je preživela još jedne izbore, ako se ono što se u nedelju dešavalo u Srbiji može nazvati izbori. I ponovilo se ono što je bilo i očekivano – Vučić je pobedio, a Srbija je izgubila.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je dao svoje ime i prezime svakoj lokalnoj listi na preostalim lokalnim izborima i ponovljenim izborima za grad Beograd. Iskreno je na prvom predizbornom skupu u Beogradu poručio svojim partijskim kolegama da ne vrede ništa i da nijedan glas ne bi osvojili bez njegovog imena. Za ovo što im je saopštio u lice, dobio je gromoglasan aplauz tih istih koji ništa ne vrede bez njega.

Po prvi put ne može da se pohvali ubedljivom pobedom, koju je najavljivao, jer ona to nije. Matematički je izgubio u Nišu, možda i Čačku, i u beogradskim opštinama na Vračaru, Starom Gradu i možda na Novom Beogradu. Kažemo “možda” zato što i u sitnim satima u noći između nedelje i ponedeljka, kada nastaje ovaj tekst, rezultati nisu krajnje jasni. Sigurno je da će Vučić da učini sve i da ne dozvoli da ijedan grad i opština ode iz njegovih ruku. Dok normalan svet spava, on i njegova kamarila spremaju posle izborni inženjering koji nedeljno glasanje mora da pretvori u stoprocentnu pobedu.

Izborni dan u nedelju je bio turbulentan. Posle otkrića maestralne krađe od 17. decembra kada je morao da organizuje prihvatne centre za birače iz Republike Srpske koji su bauljali po Beogradu tražeći “svoje biračko mesto”, ovoga puta su organizovani brojni call-centri koji su, navodno legitimni, ali u stvari nisu. U naprednjačkom slučaju služe za zastrašivanje, ucenjivanje i pretnje da se na glasanje izađe i glasa za listu na čijem se čelu nalazi Vučić. Pored toga, tek je problematično odakle naprednjačkim aktivistima primerci biračkog spiska na ovnovu kojeg su imali uvid u to ko je glasao i tako kontrolisali izborni proces. Da su nešto “muvali” govori podatak da su bežali iz, navodno zakupljenih, prostora sa pokrivenim licima dok su nosili spiskove i pune kutije.

Na sve to, izborni dan je obeležila i manja izlaznost u odnosu na lokalne i beogradske izbore koji su bili 17. decembra. Bojkot dela opozicije nedeljnih izbora, pre svega u Beogradu, otvorio je put Vučiću da ostvari pobede na koje će svakako da padne senka zbog svega što se dešavalo tokom ovog izbornog procesa, ali i rascepa u opoziciji. Opozicija je dobro krenula u borbu protiv Vučića posle decembarskih izbora. Sa Proglasom koji je doneo dosta glasova aktivnom kampanjom za decembarske izbore, potpisan je i dokument o tome da se neće izaći na izbore bez ispunjavanja pojedinih uslova. Vučić je opoziciju zavlačio i mrcvario navodnim pregovorima svestan činjenice da bojkot u Srbiji nikada nije uspeo i da će na taj način da podeli opoziciju.

Podijeljena opozicija

Deo opozicije je unapred pristao da na izbore izađe. Pominjani su, s tim u vezi, i tajni susreti Vučića sa nekim opozicionim prvacima u Jajincima pored Beograda, gde Vučići imaju porodičnu vikendicu. Drugi deo je izabrao da na ponovljenim izborima u Beogradu ne učestvuje, jer vlast nije ispunila nijedan od dogovorenih zahteva, što je više nego tačno. Problem sa bojkotom je u tome što je on bio unapred osuđen na propast, jer da bi uspeo iza njega mora da stane kompletna opozicija, a još je veću konfuziju među biračima izazvala bojkot-opozicija koja je u mnogim drugim mestima izašla na te iste izbore.

I kako Vučić da na takvim izborima ne pobedi? Opozicija je samo jednu stvar morala da uradi, a to je da bude jedinstvena u odluci – izbori ili bojkot. Ona to, naravno nije uradila i ovoga puta odgovornost je apsolutno na njoj, a ne na Vučiću. Vučić je samo nakrivio kapu i zadovoljno trljao ruke.

Ta dva dela opozicije se međusobno optuživalo da rade u Vučićevom interesu. Oni što izlaze, navodno, daju Vučiću legitimitet, a ovi što su bojkotovali omogućili su Vučiću pobedu bez borbe. Na kraju, brojevi su pokazali da je opozicija u nedelju mogla da pobedi u nekoliko gradova i u većem broju beogradskih opština da je izašla kompletna na izbore.

Ovi izbori su iznedrili i neke nove opozicione prvake. Tu se pre svega misli na Savu Manojlovića koji je u Beogradu osvojio više glasova od ostatka opozicije iz redova Srbija protiv nasilja. Pojedine Grupe građana u unutrašnjosti su, takođe, ostvarile odlične rezultate poput dr Dragana Milića u Nišu, koji je i proglasio, ne samo pobedu opozicije u ovom gradu, već je izričito poručio celoj zemlji da saradnja sa SNS ne dolazi u obzir. Ovo su, svakako, novi igrači na srpskoj opozicionoj političkoj sceni na koje treba računati u budućnosti.

Građani Srbije su ispustili veliku šansu i priliku da zadaju ozbiljniji udarac Vučiću. Predsednik Srbije je okupio oko sebe sve što je mogao – od socijalista, preko radikala do zavetnika, a ponovo je kukao kako su se svi udružili protiv njega. Po rezultatima, obezbedio je sebi i svojim partnerima četiri godine mira i spokoja, sem u ovih nekoliko opština i dva grada. Većinu Vučić neće imati ni u četiri opštine, među kojima i Tutin gde su pobedili politički predstavnici nacionalnih manjina. I to je sve.

Srbija je duboko i naširoko neslobodna i nedemokratska država. Krupnim koracima kreće ka ruskom i beloruskom političkom modelu. Na čelu se nalazi neko ko ne dozvoljava da izgubi mesnu zajednicu, a kamoli neku opštinu i grad, i tako će ostati i u budućnosti. Svoj doprinos celokupnoj situaciji ponovo je doprineo i Milorad Dodik, kao i još neki funkcioneri iz RS, koji su i ovoga puta glasali na lokalnim izborima u Srbiji. Da nije tužno, bilo bi smešno da posle 12 godina vlasti, u Srbiji i dalje, po svoj prilici ne postoji ijedna slobodna teritorija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera