Kampanja mržnje protiv festivala kulture: Kome ti dobar dan?

Kada bi djelovali u skladu sa svojim stvarnim uvjerenjima, ne obazirući se na vanjski svijet, naprednjaci bi zabranili svaki oblik kulturne razmjene sa izmaštanim neprijateljima.

Festival 'Mirdita, dobar dan' bit će održan od 27. do 29. juna u Beogradu (Al Jazeera)

Festival “Mirëdita, dobar dan” održava se od 2014. godine, predstavljajući kosovsku umetničku scenu u Beogradu i srpsku umetničku scenu u Prištini. Festival je redovno nailazio na animozitet kod građana koji su po zanimanju srpske patriote, uglavnom su ekstremni desničari povezani sa naprednjačkim krugovima dizali dževu, ali ove godine je državni vrh krenuo u pravu kampanju protiv festivala.

Bivši, a verovatno i budući gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić okomio se na festival, govoreći kako tu neki sumnjivi elementi “pod okriljem kulturnog delovanja, direktno dovode u pitanje kulturno i istorijsko nasleđe Srbije i našeg naroda”. Šapić se požalio da Uprava grada nema zakonsku mogućnost da zabrani festival, ali neće dozvoliti da gradske ustanove budu iskorišćene za te antisrpske programe koji umetničkim delima nasrću na vazda ugroženi suverenitet i integritet.

Čuvari naslijeđa i branitelji ognjišta

Srbija je, usput budi rečeno, izgubila pravo na upravljanje Kosovom i famozni duet suverenitet-integritet zbog zločinačke nacionalističke politike oličene u hladnjačama i masovnim grobnicama u Batajnici, ali bivši gradonačelnik, kao pristalica ratnih zločinaca i prakse poricanja, ne voli da se javno govori o tim nezgodnim temama. Budući gradonačelnik je zabrinut za srpsko kulturno nasleđe, pa ga brani od onih koji ga ne ugrožavaju. S druge strane, za vreme Šapićevog gradonačelnikovanja porušene su mnoge vredne kuće i drugi objekti po Beogradu, koji su bili pod zaštitom kao deo kulturnog nasleđa Srbije i glavnog grada, da bi na njihovom mestu kojekakvi investitori bliski vlastima gradili zgradurine.

I ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski okomila se na festival, rekavši da ga treba otkazati, “jer je reč o manifestaciji koja podriva ustavni poredak”. Ministarka Zavetnica smatra da festival “nema nikakve veze sa kulturom i umetnošću, već isključivo služi za promociju interesa lažne kosovske države i njenih separatističkih institucija”. Ministarkine reči treba ozbiljno shvatiti, jer je ona poznati stručnjak za umetnost i kulturu s kojima redovno dolazi u dodir tako što želi da nešto zabrani. Što se tiče podrivanja ustavnog poretka, ne znam kako se dotični ne podriva postavljanjem na ministarsko mesto političarke koja nije prešla cenzus, protivno volji birača.

Ministarku je posebno iznerviralo što je pre neku godinu na festivalu učestvovala predsednica Kosova Atifete Jahjaga, “koja je direktno optužila srpske policajce i vojnike da su silovali više od 20.000 Albanki, što je gnusna laž i uvreda za sve naše heroje koji su viteški i beskompromisno branili srpska ognjišta”. Kako Đurđević Stamenkovski zna da je to laž? Je l’ možda tražila da tužilaštvo proveri ove navode? O viteškoj odbrani najbolje svedoče dve cucle i klikeri pronađeni u batajničkoj masovnoj grobnici, vitezovi su baš udarnički branili ognjišta od beba i dece.

Mišljenje huliganskih građana

U hajku se uključio i poslanik Srpske napredne stranke, bliski Vučićev saradnik Vladimir Đukanović. To je onaj što 11. jula voli da srpskom narodu čestita “oslobođenje Srebrenice”. Za njega je to nepotrebna provokacija, gde baš da se deo programa održava na Vidovdan. On je najljubaznije zamolio državu da zabrani festival “Mirëdita, dobar dan”, najbolje zauvek, ali iz najboljih namera – “Srbiji nisu potrebni nikakvi sukobi”, te “da bi se bilo kakvi incidenti izbegli”. Pa jeste, po toj logici bi i devojke trebalo da prestanu da nose kratke suknje, da ne dovode sebe u opasnost od silovanja. Možda je jednostavnije da predstavnici vlasti popričaju sa svojim drugarima iz huliganskih redova, pa da im lepo objasne kako ne treba napadati festival, niti izazivati incidente, i onda nikakvih problema neće biti.

Oglasio se i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, rekavši da održavanje festivala na Vidovdan “predstavlja uvredu na koju država Srbija treba da odgovori”. Potom je malo pripretio učesnicima i organizatorima: “Ako ne odgovori država ostaće prostor da građani sami kažu šta misle o takvoj gadosti.”

Naravno, Vulin misli na građane koji naokolo šetaju sa crnim kapuljačama preko glave, te u slobodno vreme čuvaju murale Ratka Mladića i lažno se predstavljaju kao navijači. Možda neko od njih glasa za Vulina, ako takvih osoba uopšte ima u Srbiji, ontološki status birača Pokreta socijalista je jedna od najvećih zagonetki u srpskoj politici. Ali, dok Kremlj glasa za Vulina, za njega nema zime, što naravno nikako ne ugrožava ustavni poredak Srbije.

Mazohizam i kauzalitet

U cenzorsku akciju sa elementima teškog šovinizma pod radnim nazivom “Kome ti dobar dan?” uključio se i ministar kulture Nikola Selaković. On je baš krenuo oštro. Taj festival je kvazikulturno iživljavanje, tim Albancima nije dovoljno što progone i ubijaju srpski narod na Kosovu, “nego još hoće da dođu u naš glavni grad, na naš najsvetiji praznik i da nas nateraju, da ih oberučke prihvatimo i budemo sve srećni i zadovoljni zbog toga što nam rade”. Zato ne smemo pristati na takav mazohizam, taj festival “ne treba ni da se podrži, ni da se održi”. Kosovski umetnici progone i ubijaju Srbe? Je l’ ovo kleveta ili sam ja nešto pobrkao?

Kukao je ministar i nad srpskim kulturnim nasleđem na Kosovu: “Kada se možete suočiti sa tim da su u stanju da za manastir Visoki Dečani, koji nije samo sakralni objekat, ne samo objekat duhovnog, visokoumetničkog kvaliteta, već na prvom mestu mauzolej, grobnica šefa srpske države, kralja Stefana Dečanskog mogu da pričaju da ne pripada srpskoj kulturi, možete misliti šta će nam raditi sa svim ostalim”.

Ministru i njegovoj ideološkoj sabraći valjalo bi postaviti nekoliko logičnih pitanja. Je l’ vam stalo do srpskih manastira na Kosovu? Jeste? Pa što ste onda vodili politiku aparthejda, progona, masovnih raseljavanja, diskriminacije i zločina? Ako ste hteli da kosovski manastiri budu u Srbiji, što ste uradili sve što je u vašoj moći da oterate Kosovo iz Srbije? I sad još kukate, kriv vam je đavo što se na ovom svetu sve odvija po neumitnom principu kauzaliteta, pa biste da zabranjujete kulturnu razmenu između dve umetničke scene, to će vam rešiti sve probleme. Hajde što su nacionalisti zadribalde, nego što su glupi kao polarna noć, prosto neverovatno da neko može biti ovoliki bezumnik.

Politička kampanja mržnje

U čitavoj ujdurmi oko festivala “Mirëdita, dobar dan” još je najnormalniji ispao ministar policije Ivica Dačić. Prvo je, doduše, pozvao organizatore festivala, Inicijativu mladih za ljudska prava, da otkažu događaj, ali nije baš bio čvrst u tom stavu. U međuvremenu su organizatori pomerili programe zakazane za 28. jun, Vidovdan, a programska direktorka Inicijative Sofija Todorović je rekla da su organizatori učinili sve da smanje bezbednosne rizike. Na kraju je Dačić izašao u javnost sa objavom da je MUP sposoban da prevaziđe bezbednosne izazove koje predstavlja trodnevni festival “Mirëdita, dobar dan” i da će policija učiniti sve kako bi se osigurao stabilan javni red i mir.

Dakle, festival će se ipak održati. Ne sumnjam da će se desničari okupiti, praviti proteste, pokušati da izazovu neki incident, ali to ionako rade svake godine. Tu su prednjačili Srpska desnica, Dveri, DSS i neizbežni Zavetnici, čija je predsednica u međuvremenu promenila poziciju s koje šalje šovinističke usklike: sa ulice u ministarsku fotelju. Politička kampanja mržnje protiv festivala prelila se, naravno, u režimske medije koji su radili ono što najbolje umeju: linčovali izmišljene neprijatelje, poglavito Sofiju Todorović. Potom se po sistemu spojenih sudova mržnje sve proširila na društvene mreže, što je rezultiralo uobičajenim pretnjama smrću, klanjem i silovanjem.

Ne tako davno državni vrh je imao sasvim drugačiji odnos prema festivalu “Mirëdita, dobar dan”. Ministar kulure Ivan Tasovac otvorio je festival 2015, i to u Domu sindikata, u koju je danas zabranjen pristup programima i učesnicima, kao i u svim drugim gradskim i državnim institucijama. Naredne godine program je počeo čitanjem zajedničkog pisma Edija Rame i Aleksandra Vučića, toplom ljudskom porukom o tome kako su nam život Bekima Fehmiua i umetnost kroz koju je živeo pokazali “da možemo jedni druge da razumemo, da možemo da učimo jedni od drugih, da smo povezani, i da zajedno treba da gradimo prosperitetnu budućnost za buduće generacije”.

Povratak na fabrička podešavanja

Osam godina kasnije stigli smo u tu prosperitetnu budućnost, ali umesto razumevanja i povezivanja ponovo imamo staru, dobri radikalslu mržnju prema spoljašnjim i unutrašnjim neprijateljima, širenje šovinističke histerije i stvaranje mentaliteta vojnog utvrđenja. Vo vremja ono, Vučić je morao da se pretvara da je Evropljanin, demokrata, tolerantan političar posvećen pomirenju i dobrosusedskim odnosima. Doduše, paralelno sa zvaničnom podrškom festivalu, organizovane su i desničarske grupe da isti taj festival napadaju, ali vrhovni naprednjak je uvek igrao bar na dva koloseka.

Predstava za inostranu javnost je odavno završena, sad su se nacionalistički jastrebovi vratili na fabrička podešavanja, pa su ponovo na radikalskim pozicijama mržnje prema svemu što nije srpsko, pogotovo kad je albansko, te protiv svakog oblika kulturne razmene i saradnje. Festival neće zabraniti ne zato što im zakon to ne dozvoljava, smešno je to i pomisliti, njima zakon u topuzu leži, već zato što im se ne isplati, previše bi to bio radikalan potez koji bi možda konačno upalio alarm kod evropskih zvaničnika.

Kada bi delovali u skladu sa svojim stvarnim uverenjima, ne obazirući se na spoljašnji svet, naprednjaci bi zabranili svaki oblik kulturne razmene sa izmaštanim neprijateljima. Za njih kultura nije sredstvo komunikacije, već napredniji oblik predvojničke obuke i prostor za negovanje nacionalne frustracije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Reklama