Vulin u Moskvi: Kako se Srbija poklonila Staljinu

Vulinova odanost Kremlju i stavljanje Rusije iznad Srbije odavno nije nepoznanica.

Velike su Vulinove zasluge za ruske službe i zlikovački kremaljski režim, piše autor (Darko Vojinović / AP)

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin otišao je u zvaničnu posetu svojoj nesuđenoj otadžbini Rusiji. Tokom boravka u Moskvi Vulin se sastao sa najvišim zvaničnicima Ruske Federacije iz političkog, vojnog i bezbednosnog sistema. Na sastanku sa bivšim ministrom odbrane, a sadašnjim sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Sergejem Šojguom bilo je reči o širokoj lepezi pitanja rusko-srpske saradnje u oblasti bezbednosti.

Kako se navodi u saopštenju Saveta bezbednosti, “posebna pažnja posvećena je suprotstavljanju mešanju zapadnih zemalja u unutrašnje stvari suverenih država, kao i interakciji preko agencija za sprovođenje zakona i u oblasti informacione bezbednosti”. Šojgu je Vulinu saopštio kako Rusija “poštuje odnose koji su se razvili između naših zemalja i naroda”, kao i “snažan duh Beograda koji ima za cilj razvoj rusko-srpske saradnje, uprkos neviđenom pritisku sa Zapada”.

Kako prenose domaći ruskokolonaški mediji, Vulin se “u srdačnoj atmosferi” sastao sa zvaničnicima Ministarstva odbrane Ruske Federacije i visokim rukovodiocima vojno-industrijskog kompleksa Rusije. Takođe, “imao je veoma sadržajne razgovore sa vrhom najznačajnijih bezbednosnih službi Ruske Federacije”, kao i sa ministrom unutrašnjih poslova Vladimirom Kolokolcevim. Vulin je imao sastanak i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandrom Gruškom, a njega je lepo zamolio da Sergeju Lavrovu prenese “zahvalnost na podršci Srbiji u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i glasanju protiv sramne rezolucije o Srebrenici”.

Lojalnost Kremlju

Ruski zvaničnici nisu baš iscrpni u izveštavanju o pomenutim sastancima, ali je prilično jasno o čemu se radi. Vulin je iskazao lojalnost Srbije Rusiji, pogotovo u sferi bezbednosne politike, takoreći obavestio je poslodavce kako teku poslovi na terenu. Srbija će nastaviti da zlostavlja, progoni i proteruje ruske mirovne aktiviste i ostale protivnike zločinačkog režima Vladimira Putina. Nastaviće i da snabdeva ruske službe informacijama o svim osobama koje su iz raznih razloga sumnjive Kremlju. Takođe, srpski medijski prostor će i dalje obavljati funkciju platforme za plasiranje ruske propagande u neograničenim količinama.

Imao je Vulin čime i da se pohvali moskovskim gazdama, njihovi dogovori se sprovode u delo i pre nego što su o tome uopšte razgovarali. Viši sud u Beogradu doneo je odluku kojom se odobrava izručenje beloruskog novinara i aktiviste Andreja Gnjota diktatorskom režimu u Minsku. Gnjota u Belorusiji čekaju zatvor, mučenje, šikaniranje i gotovo sigurna smrt, doživeće sudbinu sličnu onoj koju je imao Aleksej Navaljni, ali sud za to ne haje, jer Kremlj i njihov vazal Aleksandar Lukašenko kažu drugačije.

Srbija je potpisnica konvencije UN koja reguliše pitanje azila, ne bi smela da isporučuje ljude u države gde se sistematski krše ljudska prava, progone i ubijaju politički protivnici i kritičari režima, ali odanost ruskom caru jača je od svih zakona i pravnih normi. Kod nas ionako ne važi Ustav, zakoni i sva ta pisana pravila uvezena sa mrskog Zapada, mi smo skloniji poštovanju običaja kao što je tradicionalno ropsko služenje prvom diktatoru koji pokaže interesovanje da mu budemo mužici.

Službenici države Rusije

Pre nego što je Vulin odjezdio u majčicu Rusiju da srdačno ćaska sa kremaljskim šefovima, u domaji su državni službenici već sprovodili buduće moskovske dogovore u delo. Rusko-izraelskom novinaru Romanu Perlu zabranjen je ulazak u Srbiju na aerodromu “Nikola Tesla”, bez ikakvog obrazloženja, po starom dobrom običaju. Perl je autor dokumentarca Evropska unija ili Rusija: Kome će se Srbija prikloniti?, a ruske vlasti su ga u oktobru 2021. godine označile kao stranog agenta, što bi mogao da bude jedini pravni osnov za zabranu ulaska u Srbiju.

Na prvi pogled sve to zvuči apsurdno, ali niko stvarnosti ne može da zabrani da bude apsurdna, pogotovo kad je kreiraju velemajstori besmisla. Tako se pokazuje da je sasvim normalno da u Srbiji budu sprovođeni zakoni Ruske Federacije. Dakle, pomenutim službenicima zaista odgovara pridev “državni”, samo što država kojoj služe nije Srbija, nego Rusija. To što je Perl označen kao strani agent, naravno, uopšte ne znači da je on zaista strani agent. Naprotiv.

U prevodu sa ruskog na standardni srpski jezik, sintagma “strani agent” znači – onaj ko kritikuje zločinački režim u Kremlju, protivi se diktaturi Vladimira Putina, zalaže se za ljudska prava i slobode, više voli demokratiju nego život u ropstvu. I samim tim je neprijatelj diktatorske Rusije i autokratske Srbije koja sve više klizi ka ruskoj verziji totalitarizma.

Orden za saradnju

Vulinova odanost Kremlju i stavljanje Rusije iznad Srbije odavno nije nepoznanica. Dok je bio ministar policije i direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) stavio je srpske resurse na raspolaganje ruskim kolegama bez ikakve zadrške. Za službu tuđoj državi dobio je čak i Orden za saradnju ruske Federalne službe bezbednosti. Odlikovao ga je direktor FSB-a, general armije Aleksandar Bortnikov za „izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe”.

Velike su Vulinove zasluge za ruske službe i zlikovački kremaljski režim. Dok je bio ministar policije, u Beogradu su prisluškivani ruski opozicionari, saradnici Alekseja Navaljnog. Vulin je tadašnjem sekretaru Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Nikolaju Patruševu nosio transkripte razgovora ruskih opozicionih aktivista, pa su potom neki od njih – kao što su Andrej Pivovarov i Vladimir Kara-Murza – uhapšeni i osuđeni na dugogodišnje robije.

Nisu Vulinove aktivnosti nepoznate u svetu. O tome svedoči i činjenica da je stavljen na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država zbog veza sa Rusijom i zbog širenja malignog ruskog uticaja, ali i zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal i trgovinu narkoticima. Zbog američkih sankcija Vulin je smenjen sa funkcije direktora BIA-e, ali je ubrzo vraćen na visoku državnu poziciju potpredsednika Vlade Srbije, kao da se ništa nije dogodilo. Aleksandar Vučić koji o svemu odlučuje, pa i o ministarskim kadrovima, više ne gura prst u oko Evropskoj uniji i SAD-u, već ruku do lakta. I nikom ništa, Zapad i dalje vodi politiku popuštanja prema ruskoj posluzi na Balkanu, koja direktno ugrožava bezbednost ne samo regiona, već i same Evrope.

Poklonjenje Staljinu

Od svega što je Vulin uradio tokom svog višednevnog boravka u Moskvi verovatno je najradikalnije to što je položio cveće na grob Josifa Visarionoviča Staljina i poklonio se jednom od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva. I to nije učinio kao privatno lice, usamljeni pojedinac, već kao predstavnik države Srbije, član Vlade, u ime građana ove tužne, zalutale zemlje.

Prvi put u istoriji jedan državni funkcioner je položio cveće i odao poštu Staljinu, nikome to do sada nije padalo na pamet. Time se Vulin poklonio i svim Staljinovim zlodelima kojima se broj ne zna, i to bukvalno. Ni danas se ne zna koliko je miliona sovjetskih građana ostavilo kosti u zloglasnim gulazima. Memorijalu, organizaciji koja je to pokušala da utvrdi i oda poštu žrtvama, Vladimir Putin je zabranio rad, jer već dugo rehabilituje staljinističke zločine, sledi njegovu politiku i prekraja istoriju.

Pljunuo je Vulin u lice svim velikim ruskim piscima, naučnicima, intelektualcima koje su Staljinovi čekisti i enkavedeovci pobili. Poklonivši se pokojnom diktatoru, Vulin je odao poštu i Holodomoru, i čistkama, i teroru, i dostavama, i preseljenju čitavih naroda, i masovnom pomoru nevinih ljudi, i strahovladi koja je razorila Rusiju, i savezu Staljina sa Hitlerom, i porobljavanju baltičkih zemalja i Istočne Evrope, i nebrojenim drugim zločinstvima kremaljskog krvoloka.

Prošlo je već nedelju dana od Vulinovog hodočašća na Staljinov grob, a niko iz državnog vrha Srbije se nije ogradio od njegovog postupka, što znači da se radi o zvaničnoj politici Srbije. Nije Vulin usamljen u mišljenju da je Džugašvili “najveći državnik dvadesetog veka”. Sa tim se slažu i svi drugi duhovni potomci Ilije Čvorovića, koji su zavladali Srbijom pre nekoliko decenija i sopstvenu paranoju proglasili zvaničnim državnim uređenjem.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera