Kako se predsjednik Argentine ‘nasukao’ na Iberijskom poluotoku

Glavna uloga na ‘samitu fašista’, kako desničarsku konvenciju otvoreno naziva španski Publico, pripala je kontroverznom predsjedniku Argentine Javieru Mileiju.

Vox je u Madridu okupio neke od najjačih imena globalne ultradesnice, piše autorica (Ana Beltran / Reuters)

Kada je pre desetak godina iz štampe izašla zbirka eseja Hitni politički kurs za pristojne ljude (Curso urgente de politica para gente decente) koju je pisao Juan Carlos Monedero, jedan od najeminentnijih profesora političkih nauka, verovalo se da će pokret nezadovoljnika 16 M, sa sastajalištem na trgu Vrata sunca, zaista otvoriti vrata za izgradnju novog društva jednakosti, baziranog na neposrednoj demokratiji građanstva, a ne političkih partijskih kasti.

U isto to vreme, prvi put posle smrti Franca, osnovan je Vox, ultradesničarska stranka, a malo je ko tome pridavao važnost. Nije se očekivalo da će ekstremna, ksenofobična desnica, ikada posle smrti diktatora Franca i okončanja desničarske diktature, skupiti dovoljno pristalica i postati parlamentarna.

‘Ekstremno neophodna’ partija

Istraživanja pokazuju, da će na izborima za Evropski parlament, što se Španije tiče, najveći broj glasova dobiti Narodna partija, drugi će biti socijalisti, a treći ultradesničarski Vox.

Vremena su se brzo preokrenula pa je upravo ta ultradesničarska stranka Vox prošlog vikenda, neposredno pred evropske parlamentarne izbore, sazvala međunarodnu konvenciju “patriota”, jer krajnja desnica tvrdo stoji pri stavu da su sva nepočinstva kojim se služi upravo motivisana nadogradnjom njihovog jedinstvenog otadžbinskog rodoljublja.

Lider Voxa Santiago Abascal, koji je “ultradesničarsku internacionalu” sazvao još u martu, tvrdi da su oni “ekstremno neophodna”, a ne “ekstremno desna” partija.

Već je prošlo nekoliko dana od kada su u prisustvu petnaestak hiljada pristalica, krajnje desni političari iz Evrope, Latinske i Severne Amerike, razmenjivali svoja iskustva i predlagali kako da se bore za neki svoj beli zatvoreni svet, a reakcije povodom tog događaja tek se rasplamsavaju u španskim medijima.

Ultraši sa desnice nemaju veze ni sa rodoljubljem ni sa moralom, konstatuje se među analitičarima. Jedan od najgorih uticaja ekstremne desnice na javni život u Španiji, komentariše se u uvodniku madridskog El paisa, upravo je “normalizacija beskrupuloznih uvreda i demonizacija političkog protivnika”.

Samit globalne desnice

Vox je u Madridu okupio neke od najjačih imena globalne ultradesnice kako bi se udruženi izborili za što jaču zastupljenost u evropskom parlamentu. Kandidatkinja za predsednicu Francuske Marine Le Pen, čijoj nacionalističkoj stranci ankete daju najveći broj francuskih glasova za Evropski parlament, je na madridskom samitu, ponovila staru tezu da su imigranti povezani sa kriminalom, njoj su se pridružili “trampisti” koji su doputovali iz SAD-a da bi obećali kako se bivši predsednik vraća na čelo SAD-a kako bi “dovršio započeti posao”, dok je italijanska premijerka Giorgia Meloni preko video bima očekuje da “patriotska desnica” više nije zanemarljiva i da će postati značajna snaga u obuzdavanju ilegalne imigracije.

Portugalska ultradesničarska stranka Chega još nema predstavnike u Parlamentu u Strasbourgu, ali se nada dobrom plasmanu u junu. Njen lider Andre Ventura zahteva “jake blokade” na granicama da bi se “sprečio masovni prodor muslimana”, jer “Evropa je naša”. Ipak, njegovi glavni neprijatelji na kojima gradi program Chege su – Romi.

Ventura ih optužuje da zloupotrebljavaju sistem socijalne pomoći i da imaju “hronični problem” sa delinkvencijom i nasiljom. Za vreme COVID epidemije Ventura je predložio da se Romi usele u zatvorene odaje, a kada je portugalski parlament odbacio njegov predlog, Ventura se žalio da ga osuđuju kao da je predložio “Auschwitz ili Gulag”.

Iz Čilea je došao Jose Antonio Kast koji je 2021. na predsedničkim izborima u drugom krugu izgubio od mladog levičara hrvatskog porekla Gabriela Borića, koga je u Madridu uporedio sa “toksičnim Salvadorom Allendeom”, svrgnutim Pinochetovim vojnim pučem 1973.

Amerikanac Matt Schlapp, organizator Konferencije konzervativne akcije (CPAC), najdesnijeg krila Republikanske partije, optužio je univerzitete u SAD-u da su u kandžama antisemitizma, proglasio da je sramotno što su “demokrate i levica prigrlile Hamasovce”. Izlaganje je završio tako što je uskliknuo Španiji, Americi i Izraelu.

Kako se izgubila pristojnost

Nesumnjivo, glavna uloga na ovom “samitu fašista”, kako desničarsku konvenciju otvoreno naziva španski Publico, pripala je kontroverznom predsedniku Argentine Javieru Mileiju koji je uz aplauze prisutnih uputio mnoštvo pogrdnih reči i uvreda na račun premijera Pedra Sancheza i njegove supruge. Prvi put u Španiju otkako je postao predsednik Argentine, Milei je, piše argentinska štampa, platio parama argentinskih poreskih obveznika, iako je doleteo privatnim avionom i nije zakazao nijedan institucionalni razgovor. Nije se video ni sa šefom države kraljem Felipeom ni sa premijerom socijalistom Pedrom Sanchezom. Naprotiv, hteo je da se vidi sa svojim prijateljem, ultradesnim liderom Voxa, koji ga je bodrio i kad je bio “niko i ništa”. I očito mu je bila namera da na sebe skrene pažnju po svaku cenu, neprimerenim diskursom na račun zemlje u kojoj je ugošćen.

Iako bi na ekonomskim pokazateljima socijalističkoj vladi Pedra Sancheza mogle da pozavide najprosperitetnije zemlje Evrope, po Mileiju “socijalizam vodi neminovno u ropstvo, siromaštvo i smrt”. Za Sanchezovu suprugu kazao je da je korumpirana. Za socijalnu zaštitu da je lopovluk. Njegov govor prštao je od uvreda na račun vlade i premijera zemlje u koju je doputovao, a učesnici ovog skupa pozdravili su ga ovacijama.

Potom je između dvojice lidera dijametralno suprotnih ideoloških ubeđenja došlo do još većeg i ozbiljnijeg zaoštravanja koje je potpuno bacila u zasenak samit ultradesnice. Sanchez je od Mileija tražio izvinjenje, Argentinac se po povratku u Buenos Aires dodatno osokolio i nastavio sa rafalnim uvredama na račun “fatalno arogantnog nerazumnog socijaliste” koji pati od “kompleksa inferiornosti” i zbog svog kukavičluka skriva se iza “ženine suknje”.

Negde između tih teških reči i kvalifikacija, usledila je odluka Madrida da trajno povuče ambasadorku iz Buenos Airesa. Grupa menadžera najvećih španskih korporacija takođe je osudila ponašanje argentinskog šefa države i podržala mere Madrida. Španija je inače na drugom mestu kao strani investitor u Argentini sa 18 milijardi evra.

Samo jedanput u istoriji diplomatskih odnosa Španija je povukla svog ambasadora iz neke zemlje. To se desilo 2016. godine kada je venecuelanski predsednik Nicolas Maduro uvredio nekadašnjeg premijera Španije (iz Narodne partije) Marijana Rajoya i nazvao ga rasistom, kolonijalistom, korupcijskim đubretom. Ti sniženi diplomatski odnosi na nivou otpravnika poslova potrajali su sve do 2022.

I dok se strasti na jednoj i drugoj strani Atlantika polako smiruju, misli se polako vraćaju na predstojeće izbore za Evropski parlament. Ima li ovaj verbalni rat između desnice i levice pobednika? Po pojedinim analitičarima, Pedro Sanchez je po drugi put za kratko vreme (posle izbora u Kataloniji) dokazao da je vešt političar. Ovoga puta propala je zamisao da se globalna ekstremna desnica u Madridu predstavi kao respektabilna snaga pred evropske izbore.

Šou im je ukrao nekontrolisani predsednik Argentine, čiji ekonomski rezultati posle pet meseci na vlasti nisu nimalo ružičasti. Zato je krenuo u kulturološki rat, sipajući uvrede po institucijama zemlje u koju je došao. To u staroj Evropi nije po bontonu. Čak iako nisu čitali Politički kurs za pristojne ljude Juana Carlosa Monedera, Španci nisu spremni da tolerišu da neki došljak iz novog sveta, pa bio on i predsednik Argentine, bude nepristojan dok čita bukvicu premijeru.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera